Још једно светилиште посвећено Исусу Христу у боливарској републици Венецуели биће по жељи Уга Чавеса ударнички изграђено у року од осам месеци. Од повратка са Кубе, 4. јула, где му је после прве операције апсцеса констатован малигни тумор, па је потом други пут оперисан, венецуелански председник свакодневно преко Интернета и телефоном преко телевизије обавештава сународнике о свом опоравку.

Једном прича како је опет постао „кадет” јер устаје у пет, што је обавезан по режиму „преписаном од стране стручњака”, други пут сви гледају како бискуп у престоничкој катедрали причешћује и обећава чудотворно исцељење, а најновије што је председник саопштио нацији јесте то да ће ипак можда бити подвргнут хемотерапији и зрачењу.

Чавес је при томе позвао своје суграђане да се заједно упусте у борбу против „свих канцера”, од којих је по његовом схватању нарочито опасан „рак капитализма”.

Тумор који му је извађен из предела карлице био је, како је телефонски известио преко канала државне ТВ, величине безбол лопте, али Чавес не обавештава где је канцерогено жариште и који степен малигнитета је у питању. Уверен је, међутим, да ће се исцелити уз молитве нације, личну посвећеност Исусу Христу – који је по Чавесу такође био социјалиста – и сопствену дисциплину и вољу.

 Заклиње се да ће своју земљу убрзано извести на пут социјализма у 21. веку. Да би у томе успео, потребно је да му Венецуеланци на следећим председничким изборима у децембру 2012. повере још један, трећи по реду, шестогодишњи мандат.

Из региона му стижу охрабрења: Дилма Русеф, председница Бразила, одавно је добила рат против рака дојке, а председник Парагваја Фернандо Луго успешно се опоравља од тумора простате.

Ни једну од ове две латиноамеричке земље није захватио малигни капитализам. Обе се уз примесе омраженог система задржале пут са левим нагибом, али нико није спреман да у социјализам хрли тако оштро узбрдо или низбрдо, како то проповеда Чавес – осим Кубе у чије вођство венецуелански председник има апсолутно поверење.

Опозиција у Венецуели не дели мишљење председника. Разједињени, како то бива кад је на власти харизматични вођа, дисидентски лидери су пред изненадним здравственим обртом 56-годишњег снажног Чавеса, мало консолидовали своју конфузију. Прво су тврдили да председник само прави маркетинг и да уопште не болује од тешке болести, а онда су почели да му предвиђају скори неумитни крај. По угледу на Запад, организовали су „демократске изборе” унутар опозиције и добили свог кандидата који ће укрстити копља са Чавесом уколико дође до исцељења, или, што би по њихове изгледе било знатно повољније, са неким од „чависта” које би одредио садашњи председник.

Чавесова болест најгоре је погодила Кубу. Не само да венецуеланска опозиција тврди да је фама о стручности кубанских лекара потпуно лажна, већ и врло меродавни аналитичари прогнозирају да ће реформа и отварање Кубе тешко ићи уколико усахне помоћ из Каракаса. У питању је опстанак система на изолованом острву које ради преживљавања прелази на мешовиту економију и отвара простор за приватну иницијативу.

Без економског душека који им је тако великодушно распростро Чавес, неће бити могуће отпустити 35 одсто државних службеника и упутити их на самозапошљавање.

Вољом венецуеланског лидера, на Кубу се годишње лиферује нафта у вредности од 3,5 милијарди долара. Хавана добија на поклон 115.000 барела дневно, што је две трећине њених укупних потреба. Уз то, Чавес подупире кубански комунизам финансирањем великих пројеката и радовима у инфраструктури.

Заузврат, Куба је послала 40.000 лекара у Венецуелу где се успоставља систем бесплатне здравствене помоћи за све грађане, иако фале основни медицински препарати.

Ако неко из опозиције уместо Чавеса дође на власт, да ли ће Кубу погодити иста прехрамбена криза каква је харала после пада Берлинског зида. Лондонски „Економист” указује да Куба и поред ембарга продаје више шећера и уља САД него било ком другом. Уз то, из Мајамија стижу позамашне своте девиза рођацима на Куби. Уколико Чавеса више не буде, Куба ће преживети, али ће оболети од капиталистичког малигнитета, од кога се брани више од пола века.

Али све су то празне приче, јер, како поспрдно каже Чавес, опозиција му је „стомак, утробу и црева већ распорила на четири дела”. А он се за сада опоравља по плану. С тим што је ова болест, упозорава Николас Мадуро, оптимистични шеф дипломатије и један од најозбиљнијих кандидата за Чавесовог наследника, ипак непредвидива.

Зорана Шуваковић