БЕЧ – Деловање босанских власти против муслимански екстремиста допринело је да је Босна изгубила на значају као центар за милитантне вехабије, па се, и из Аустрије, екстремна исламистичка сцена сели у Санџак, оцењује данас бечки дневник „Пресе”.

Лист указује да се, према дугогодишњим посматрачима муслиманске фундаменталистичке сцене из Сарајева, у протеклој деценији веома често дешавало да је међу аутомобилима у центрима вехабија у Босни било много са ознакама из Аустрије.

У Сарајеву се организовала и читава екстремистичка сцена Аустрије и већег дела Немачке, и у том граду седели су, годинама без икаквих проблема, најважнији људи- везе за хоџе и организације у немачком говорном подручју, додаје дневник, истичући да је овај град коришћен као центар за снабдевање новцем и подршком.

Међутим, од почетка године босанске власти кренуле су оштро против екстремиста, а један од разлога за то, према посматрачима, јесте жеља БиХ да дође до визне либерализације, констатује „Пресе” подсећајући на акције против исламиста у Горњој Маочи.

Локални медији су данима, после полицијске акције, спекулисали о везама исламиста Горње Маоче ка Аустрији, а у Сарајеву је у више наврата тврђено да новац долази из Беча, конкретно је један хоџа из 12.бечког округа скупљао новац, додаје дневник.

Међутим, наводи бечки лист, аустријске власти о томе не знају наводно ништа, а и надлежне установе те верзије нису потврдиле, изузев да су постојали контакти.

Контакти немилитантних покрета вехабија Аустрије и Босне су традиционално веома тесни, а у обе земље присталице могу да рачунају на финансијску подршку Саудијске Арабије, тврди „Пресе”.

Лист указује да Саудијска Арабија помоћ исламистичким групама у Босни пружа још из времена рата 1992. до 19995. и да је и тада, наводно, новац долазио из Аустрије, и то преко „Third World Relief Agency” (TWRA) из Беча.

Један Суданац је тада финансијску помоћ из земаља као што је Саудијска Арабија прослеђивао муслиманским борцима у Босни. Он је 1994. протеран из Аустрије, а TWRA више не постоји у Бечу, наводи аустријски дневник.

Око 1.000 муџахедина, добровољаца из арапских држава, борило се за време рата у Босни, а Бошњаци су ту помоћ радо прихватили, подсећа „Пресе”.

Након рата тај савез је пропао, а већина добровољаца је морала да напусти земљу, изузев оних који су се оженили босанским женама и могли да остану, а уз саудијску помоћ почели да мисионирају.

Све чешћи наступ екстремистичке мањине доводио је годинама до културне борбе међу босанским муслиманима, тврди „Пресе”, указујући да већи део негује традиционалну, умерену варијанту ислама.

Због новог, „тврдог” курса босанских власти, према оценама посматрача, екстремна исламистичка сцена сели се у Санџак, навео је бечки лист.