BEČ – Bivši hrvatski predsednik Franjo Tuđman želeo je po svaku cenu rat, a ono što se događalo u Hrvatskoj bio je građanski rat kao posledica dogovora Slobodana Miloševića i Tuđmana, tvrdi u intervjuu za frankfurtske „Vesti” bivši ministar unutrašnjih poslova Hrvatske Josip Boljkovac.

„Kada me je Branimir Glavaš za vreme svedočenja optužio da sam ga gonio zbog rušenja mosta na reci Dravi u Osijeku, s obrazloženjem kako je to uradio da bi se Osijek zaštitio od tenkova JNA, rekao sam da je JNA tog momenta bila regularna vojska jedne međunarodno priznate države, a Hrvatska, koja tada još nije bila priznata, deo Jugoslavije. Potom sam obrazlagao ko je tada počeo sa oružanim sukobima u tom delu Slavonije”, preneo je Boljkovac ono što su, kako je rekao, prećutali hrvatski mediji.

„Rekao sam da su napadnuti Srbi i Jugoslavija, a ne Hrvatska. To je deo mog svedočenja o napadu koji su organizovali Gojko Šušak, Branimir Glavaš i Vice Vukojević protivtenkovskim oružjem, ambrustima, na Borovo selo. Kao što su tada napali Srbe u tom selu da bi isprovocirali rat, iz istog razloga su srušili i most u Osijeku”, objasnio je Boljkovac.

„To je bio građanski rat koji je nastao kao posledica dogovora između Slobodana Miloševića i Franje Tuđmana o podeli Bosne i Hercegovine i razmeni stanovništva pomoću etničkog čišćenja. Tuđman je Miloševiću prepustio Bosansku Posavinu a Milošević njemu pomogao da se reši Srba u Krajini. Imam materijalne dokaze da je bivši general JNA i kasnije general hrvatske vojske Milivoj Petković organizovao povlačenje Hrvata iz Bosanske Posavine”, nastavio je on.

Na pitanje da li ima opipljiv dokaz o Miloševićevom i Tuđmanovom dogovoru Boljkovac je rekao da će navesti samo dva za koja misli da su prilično upečatljiva.

„Kad je u Osijeku ubijen šef policije Josiph Reihl Kir, odmah sam doneo odluku o hapšenju ubice i onih koji su to ubistvo organizovali, ali sam istog tog trena smenjen. I gledajte sada kako je Tuđman objasnio tu moju smenu: „Joža, Slobo takođe misli da ti više ne bi smeo biti na čelu MUP-a”. Mene je zapravo Tuđman smenio u dogovoru s Miloševićem. Evo vam i drugog dokaza. Kada sam u junu 1991, nešto pre nego što je ubijen Kir, bio na razgovorima u Bačkoj Palanci sa tadašnjim srpskim ministrom unutrašnjih poslova Radmilom Bogdanovićem i Mihaljem Kertesom, Bogdanović mi je rekao: „Šefovi su se dogovorili”. Uostalom, šta je kod Miloševića celi rat radio najbliži Tuđmanov suradnik Hrvoje Šarinić? Bio je kod njega najmanje 40 puta”, naveo je on.

Za bivšeg predsednika Hrvatske Tuđmana Boljkovac tvrdi da mu je cilj bio rat po svaku cenu.

„Rat nije bio nužnost već namera. Po tom njegovom konceptu trebalo je da Srbi nestanu iz Hrvatske”, podvukao je on dodajući da je bio protiv rata, što dokazuje da ni jedan Srbin nije bio otpušten iz tadašnje hrvatske policije dok je on bio ministar, pa je zbog toga bio meta hrvatske emigracije koja je želela da ga ubije.

Za nekadašnjeg predsednika Hrvatske Boljkovac u intervjuu „Vestima” tvrdi da je bio kukavica.

„Da, bio je, i on i sva ta bulumenta oko njega. I to ću objasniti jednim primerom. Kad su se, još u vreme dok se nije pucalo, a napetost sve više rasla, niški specijalci spustili na zagrebački aerodrom „Pleso”, poslao sam tamo svog čoveka da mi dogovori sastanak sa komandantom te jedinice. Proširila se vest da će specijalci JNA nakon „Plesa” zauzeti i TV Zagreb i gradsku toplanu. U dogovoru sa državnim vrhom, otišao sam na taj sastanak i sa njega se vratio jedino uveren da je aerodrom stvarno zauzet. Moji sagovornici mi nisu ništa hteli reći o svojim planovima. Ali, i to je izgleda bilo dovoljno da među onima koji su me tamo poslali, dođe do velike pometnje”, rekao je on.

„To je inače bilo u vreme kada je zarobljen i spušten na taj aerodrom avion pun oružja u kojem je bio hrvatski emigrant Josip Kikaš. Kad sam potom otišao na Becićeve stube, gde je tada bilo sedište HDZ-a, imao sam šta da vidim – okupilo se oko 300 članova familija hrvatskih političara. Svuda koferi, torbe, ranci, saksije sa cvećem… vidim, sprema se bežanija. Čim sam izašao iz automobila sa udaljenosti otprilike 50 metara, obratio mi se prodornim glasom Stipe Mesić: „Joža, jesu li se spustili specijalci? Jesu, odgovorim mu ja. Kad li masa krenu, pravi stampedo... Padaju žene i deca preko torbi, glinene saksije pucaju, a zemlja iz njih i cveće po svuda pršte, drvene saksije sa fikusima se kotrljaju niz Becićeve stube. Jedva nekako zaustavismo te izbezumljene ljude. Dobro da žrtava nije bilo”, zaključio je bivši ministar unutrašnjih poslova Hrvatske.