СОФИЈА – Влада Бугарске планира да ове године почне приватизацију државних болница, након окончања реформи тог задуженог и неефикасног сектора, изјавио је бугарски министар здравља Божидар Нанев.

Он је изјавио за Ројтерс да ће интересовање инвеститора порасти када Бугарска успостави бољу структуру финансирања болница, при чему ће додатни новац највероватније бити обезбеђен повећаним издвајањима грађана за јавне и приватне здравствене фондове.

Намере бугарске владе десног центра, изабране у јулу прошле године, да затвори 21 државну болницу из времена комунизма и да повећа нивое здравственог доприноса подстакле су протесте широм Бугарске. Лекари и медицинске сестре су указивали да су реформе неопходне, али страхују да би хиљаде становника забачених региона могли остати без могућности болничког лечења.

План приватизације државних болница биће спроведен упркос противљењу јавности, рекао је министар и додао да се предвиђа да још 130 болница буде затворено или преведено у мање медицинске центре.

Нанев, који је по професији хирург, истакао је да „морају бити приватизоване и болнице и услуге које оне пружају”, јер су реформе неопходне како би се привукли инвеститори.

Већина од 350 болница у Бугарској је у државном власништву, од тога је 71 на листи имовине чија је приватизација забрањена.То би, међутим, могло да се измени путем законских амандмана, након што влада оформи јасну стратегију за продају, најавио је Нанев.

Вишегодишње занемаривање и помањкање политичке воље за реформе у годинама после пада комунизма учинили су да многе болнице у Бугарској остану без довољно особља, презадужене, без савремене опреме и чак без лекова.

Корупција у том сектору је веома раширена и плаћање мита лекарима за услуге које покрива здравствено осигурање је уобичајена појава. Истраживања показују да су, међу 27 чланица ЕУ, Бугари најнезадовољнији здравственим системом.

Да би прибавила новац за планиране реформе, Софија разматра увођење обавезног плаћања додатног приватног здравственог осигурања и повећање плаћања у државни здравствени фонд за два процентна подеока, на 10 одсто бруто прихода од 2011. Показало се да постојећа шема добровољних уплата у приватни фонд није ефикасна.

Министарство здравља такође ради на новим методама обрачуна цена за медицинске услуге, како би се оне ускладиле с реалношћу на тржишту.

„За реформе је потребан новац. Не можемо спроводити реформе штедећи новац, то мора бити јасно”, указао је Нанев.

Буџет бугарског државног здравственог фонда за болнице је у 2010. смањен 24 одсто, на 709 милиона лева (503,2 милиона долара). Дуг болница је до краја новембра прошле године порастао на око 350 милиона лева.

Бугарска, најсиромашнија чланица ЕУ, скресала је ове године укупне издатке за здравство за 350 милиона лева, на 2,25 милијарди лева, или на око 4,2 одсто бруто домаћег производа, што је готово дупло мање него у многим западним земљама.