BEOGRAD – Potpredsednica Privredne komore Srbije (PKS) Vidosava Džagić ocenila je da će glavni rizici za poslovanje privrede u ovoj godini biti nestabilnost kursa, dalji pad tražnje i nelikvidnost koja se produbljuje, kao i skupi, i za mnoge nedostupni izvori finansiranja, kao i u 2009. godini.

Džagić je u intervjuu Tanjugu upozorila da i ambijent poslovanja generiše visoke troškove, a od ostalih ograničenja za domaću privredu u ovoj godini navela je i pojačan rizik od nezaposlenosti i socijalne tenzije, koji su posledica velikog broja nelikvidnih i nesolventnih preduzeća.

„Ukoliko se u ovoj godini značajno ne pojačaju investicione aktivnosti, pre svega na velikim infrastrukturnim projektima, i ukoliko domaća firme i industrija u njima ne budu učestvovali, imaćemo ozbiljne probleme da zadržimo nivo poslovne aktivnosti koji smo imali u 2009. godini, a o rastu da i ne govorimo”, rekla je ona.

Govoreći o poslovanju privrede od početka godine, Džagić je ukazala da su rezultati povoljniji nego u januaru prošle godine, koji je bio jedan od najgorih poslednjih godina, i dodala da ohrabruje što firme imaju veći broj ugovorenih poslova.

Negativni efekti na stabilnost privrede

Međutim, prema njenim rečima, januar nije dovoljno reprezentativan da bi se po njemu mogla proceniti cela godina, a odgovori privrednika na pitanja šta su im glavni problemi kreću se od toga da ne vide izlaz, do toga „da je dobro što još nisu počeli da pozajmljuju”.

Džagić je naglasila da je privredi neophodan jasan i predvidiv makroekonomski okvir, a da nestabilnost kursa dinara i njegove prevelike oscilacije od početka godine imaju negativne efekte na stabilnost privrede.

„Mora se znati da, ukoliko nema stabilnosti kursa, nema ni predvidivosti, ne postoji mogućnost planiranja poslovnih aktivnosti, a ako nema planiranja znači nema ni upravljanja”, objasnila je ona.

Drugi negativan efekat nestabilnosti kursa je direktan rast troškova privrede jer u dvovalutnom sistemu, kakav postoji u Srbiji, najveći broj ulaznih troškova – repromaterijali, sirovine, energenti, direktno je vezan za kretanje kursa dinara u odnosu na evro, rekla je Džagić.

Slabljenje domaće valute uzrokuje dodatni rast troškova poslovanja, što na duži rok mora negde da se prelije, ili na rast cena, ili na gubitke u poslovanju, a svakako za posledicu ima gubitak cenovne konkurentnosti privrede, naglasila je ona.

„S druge strane, ne treba zaboraviti da je naša privreda prezadužena, da je najveći broj uzetih kredita indeksiran u evrima i svaki rast kursa direktno povećava troškove servisiranja kredita, što u krajnjoj instanci dovodi do kašnjenja u otplati kredita i produbljavanja problema nelikvidnosti preduzeća”, navela je potpredsednica PKS.

Zarade u Srbiji najniže u regionu

Prema njenim rečima, pad vrednosti dinara direktno se odražava i na smanjenje životnog standarda jer su zarade u Srbiji, izražene u evrima, među najnižima u regionu, što direktno vodi ka smanjenju kupovne moći i dalje ka smanjenju tražnje, a u ukupnom obimu tražnje domaća tražnja učestvuje sa čak 80 odsto.

„Sve ovo znači da, ako se tendencija nestabilnosti kursa nastavi na duži rok, mi možemo za posledicu imati poništavanje svih pozitivnih efekata mera koje je vlada donela u prethodnom periodu kada se radi o povećanju tražnje i likvidnosti preduzeća”, istakla je Džagić i dodala da slabljenje dinara utiče i na povećanje cena i vrši pritisak na inflaciju.

Džagić je naglasila da PKS od vlade i Narodne banke Srbije traži obezbeđenje stabilnosti dinara, rešavanje problema nelikvidnosti sistemskim rešenjima, obezbeđenje poštovanja finansijske discipline jer, prema njenim rečima, već duži period postoji veliki problem dugovanja, odnosno naplate potraživanja privrede od javnih preduzeća, budžetskih korisnika i privrednih subjekata međusobno.

Ona je ukazala da vlada mora misliti na vreme posle krize i napraviti set instrumenata za podršku industrijskom razvoju zemlje „jer ako ne promenimo privrednu strukturu dugoročno ćemo imati problem koji se ne može smanjivati kratkoročnim merama vlade”. U prethodnom periodu imali smo deindustrijalizaciju i najveći deo investicija je dolazio u nerazmenljiv sektor, zbog čega izvoz i proizvodnja nisu mogli da rastu, rekla je Džagić, ističući da struktura srpske proizvodnje treba da odgovara strukturi uvozne tražnje ciljnih tržišta.

„Moramo stvoriti potpuno novu politiku industrijskog razvoja zemlje i dati instrumente podrške kao što je formiranje srpske razvojne banke, po ugledu na Nemačku jer je Fond za razvoj nedovoljan za ozbiljne razvojne projekte”, naglasila je potpredsednica PKS.

Vreme za reformu poreskog sistema

Džagić je navela da je neophodno i poboljšanje poslovnog ambijenta, pre svega kroz administrativnu reformu koja podrazumeva povećanje efikasnosti i efektivnosti administracije, a zatim i sveobuhvatna reforma javnog sektora, koja za sobom treba da povuče reformu javne potrošnje.

Prema njenoj oceni, vreme je da se uđe i u ozbiljne reforme poreskog sistema tako da on odgovara ekonomskoj snazi poreskih obveznika, što je, takođe, jedan od zahteva privrede.

Što se tiče početka primene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU, Džagić je istakla da će to imati direktne pozitivne posledice za srpsku privredu, pre svega zbog mogućnosti „dijagonalne kumulacije (sabiranja) porekla robe” i uvoza repromaterijala iz EU po nižim carinama.

Ona je objasnila da „dijagonalna kumulacija porekla” podrazumeva korišćenje sirovina i poluproizvoda iz različitih zemalja obuhvaćenih sporazumima o slobodnoj trgovini, koji se tretiraju kao roba domaćeg porekla.

Džagić je navela da to direktno podiže konkurentnost proizvoda iz Srbije na izvoznim tržištima za visinu carinske stope, koja je do pune primene trgovinskog sporazuma sa EU važila.

„Takav proizvod je sada konkurentniji na tim tržištima za iznos te carine, što je posebno važno za regionalne evropske kompanije koje imaju ili planiraju svoje investicije u države u okruženju, i posebno je važno za pojedine privredne grane koje do sada nisu mogle da obezbede preferencijalni status robe u izvozu”, rekla je potpredsednica PKS.

Kada se govori o primeni Sporazuma, ne treba posmatrati samo konkurenciju koja će doći iz zemlja EU kroz robu široke potrošnje već i koristi koje naše firme imaju od ukidanja, odnosno snižavanja carinskih stopa na uvoz proizvoda koji se ne proizvode u Srbiji ili se ne proizvode u dovoljnim količinama, istakla je Džagić.