БЕОГРАД – Потпредседница Привредне коморе Србије (ПКС) Видосава Џагић оценила је да ће главни ризици за пословање привреде у овој години бити нестабилност курса, даљи пад тражње и неликвидност која се продубљује, као и скупи, и за многе недоступни извори финансирања, као и у 2009. години.

Џагић је у интервјуу Танјугу упозорила да и амбијент пословања генерише високе трошкове, а од осталих ограничења за домаћу привреду у овој години навела је и појачан ризик од незапослености и социјалне тензије, који су последица великог броја неликвидних и несолвентних предузећа.

„Уколико се у овој години значајно не појачају инвестиционе активности, пре свега на великим инфраструктурним пројектима, и уколико домаћа фирме и индустрија у њима не буду учествовали, имаћемо озбиљне проблеме да задржимо ниво пословне активности који смо имали у 2009. години, а о расту да и не говоримо”, рекла је она.

Говорећи о пословању привреде од почетка године, Џагић је указала да су резултати повољнији него у јануару прошле године, који је био један од најгорих последњих година, и додала да охрабрује што фирме имају већи број уговорених послова.

Негативни ефекти на стабилност привреде

Међутим, према њеним речима, јануар није довољно репрезентативан да би се по њему могла проценити цела година, а одговори привредника на питања шта су им главни проблеми крећу се од тога да не виде излаз, до тога „да је добро што још нису почели да позајмљују”.

Џагић је нагласила да је привреди неопходан јасан и предвидив макроекономски оквир, а да нестабилност курса динара и његове превелике осцилације од почетка године имају негативне ефекте на стабилност привреде.

„Мора се знати да, уколико нема стабилности курса, нема ни предвидивости, не постоји могућност планирања пословних активности, а ако нема планирања значи нема ни управљања”, објаснила је она.

Други негативан ефекат нестабилности курса је директан раст трошкова привреде јер у двовалутном систему, какав постоји у Србији, највећи број улазних трошкова – репроматеријали, сировине, енергенти, директно је везан за кретање курса динара у односу на евро, рекла је Џагић.

Слабљење домаће валуте узрокује додатни раст трошкова пословања, што на дужи рок мора негде да се прелије, или на раст цена, или на губитке у пословању, а свакако за последицу има губитак ценовне конкурентности привреде, нагласила је она.

„С друге стране, не треба заборавити да је наша привреда презадужена, да је највећи број узетих кредита индексиран у еврима и сваки раст курса директно повећава трошкове сервисирања кредита, што у крајњој инстанци доводи до кашњења у отплати кредита и продубљавања проблема неликвидности предузећа”, навела је потпредседница ПКС.

Зараде у Србији најниже у региону

Према њеним речима, пад вредности динара директно се одражава и на смањење животног стандарда јер су зараде у Србији, изражене у еврима, међу најнижима у региону, што директно води ка смањењу куповне моћи и даље ка смањењу тражње, а у укупном обиму тражње домаћа тражња учествује са чак 80 одсто.

„Све ово значи да, ако се тенденција нестабилности курса настави на дужи рок, ми можемо за последицу имати поништавање свих позитивних ефеката мера које је влада донела у претходном периоду када се ради о повећању тражње и ликвидности предузећа”, истакла је Џагић и додала да слабљење динара утиче и на повећање цена и врши притисак на инфлацију.

Џагић је нагласила да ПКС од владе и Народне банке Србије тражи обезбеђење стабилности динара, решавање проблема неликвидности системским решењима, обезбеђење поштовања финансијске дисциплине јер, према њеним речима, већ дужи период постоји велики проблем дуговања, односно наплате потраживања привреде од јавних предузећа, буџетских корисника и привредних субјеката међусобно.

Она је указала да влада мора мислити на време после кризе и направити сет инструмената за подршку индустријском развоју земље „јер ако не променимо привредну структуру дугорочно ћемо имати проблем који се не може смањивати краткорочним мерама владе”. У претходном периоду имали смо деиндустријализацију и највећи део инвестиција је долазио у неразменљив сектор, због чега извоз и производња нису могли да расту, рекла је Џагић, истичући да структура српске производње треба да одговара структури увозне тражње циљних тржишта.

„Морамо створити потпуно нову политику индустријског развоја земље и дати инструменте подршке као што је формирање српске развојне банке, по угледу на Немачку јер је Фонд за развој недовољан за озбиљне развојне пројекте”, нагласила је потпредседница ПКС.

Време за реформу пореског система

Џагић је навела да је неопходно и побољшање пословног амбијента, пре свега кроз административну реформу која подразумева повећање ефикасности и ефективности администрације, а затим и свеобухватна реформа јавног сектора, која за собом треба да повуче реформу јавне потрошње.

Према њеној оцени, време је да се уђе и у озбиљне реформе пореског система тако да он одговара економској снази пореских обвезника, што је, такође, један од захтева привреде.

Што се тиче почетка примене Прелазног трговинског споразума са ЕУ, Џагић је истакла да ће то имати директне позитивне последице за српску привреду, пре свега због могућности „дијагоналне кумулације (сабирања) порекла робе” и увоза репроматеријала из ЕУ по нижим царинама.

Она је објаснила да „дијагонална кумулација порекла” подразумева коришћење сировина и полупроизвода из различитих земаља обухваћених споразумима о слободној трговини, који се третирају као роба домаћег порекла.

Џагић је навела да то директно подиже конкурентност производа из Србије на извозним тржиштима за висину царинске стопе, која је до пуне примене трговинског споразума са ЕУ важила.

„Такав производ је сада конкурентнији на тим тржиштима за износ те царине, што је посебно важно за регионалне европске компаније које имају или планирају своје инвестиције у државе у окружењу, и посебно је важно за поједине привредне гране које до сада нису могле да обезбеде преференцијални статус робе у извозу”, рекла је потпредседница ПКС.

Када се говори о примени Споразума, не треба посматрати само конкуренцију која ће доћи из земља ЕУ кроз робу широке потрошње већ и користи које наше фирме имају од укидања, односно снижавања царинских стопа на увоз производа који се не производе у Србији или се не производе у довољним количинама, истакла је Џагић.