BRISEL – Evropski parlament(EP) smatra da Srbija treba da „pragmatično postupa prema pitanju statusa Kosova”, iako razume da „priznavanje Kosova zasad nije prihvatljiva politička mogućnost za vođstvo u Beogradu”.

To se navodi u tekstu rezolucije koju je usvojio Spoljnopolitički odbor parlamenta Evropske unije u Briselu.

Evropski parlament je, dodaje se, „zabrinut” zbog stanja odnosa Srbije i Kosova i naglašava da su „dobri susedski odnosi ključno merilo za težnje i ostalih zemalja regiona za priključenje EU”.

Spoljnopolitički odbor EP je prvi put, mada uz veoma tesnu većinu, usvojio i amandman u kojem se kaže da „bi pozdravio priznavanje nezavisnosti Kosova od svih članica Evropske unije”.

Na predlog belgijske liberalne poslanice Anemi Nejts-Ejtebruk, za ovakav stav je glasao 31 poslanik, a 27 je bilo protiv.

Ujedno je usvojena i dopuna predloga rezolucije, u kojoj je umesto naznake da se „pozdravlja”, uneseno da se „prima na znanje da je većina suseda priznala nezavisnost Kosova”.

Predlagač rezolucije, austrijska poslanica Ulrike Lunaček, izvestilac EP za Kosovo, je na današnjem prvom interparlamentarnom sastanku EP i parlamenta Kosova, ocenila kao „veoma značajno” to što je u dokumentu Spoljnopolitičkog odbora EP predočeno da bi se pozdravilo priznavanje Kosova od svih članica EU.

Ulrike Lunaček je to protumačila i kao određeno priznavanje nezavisnosti Kosova u parlamentu Evropske unije.

Spoljnopolitički odbor EP, isto tako, „izražava razumevanje za emocionalne posledice onoga što je ostalo iza rata 1999”, kao razlog da je za Srbiju neprihvatljivo priznavanje nezavisnosti Prištine.

Predlog rezolucije je obrazložen i time da je i dalje na snazi rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN o Kosovu, mada su 22 zemlje EU priznale, a pet nije priznalo nezavisnost Kosova.

Nije usvojen, međutim, amandman u kojem se kaže da EP „odbacuje jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i poziva na dijalog u cilju rešenja na obostrano zadovoljstvo, na temelju rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, uz poštovanje međunarodnog prava, kao jedinog trajnog rešenja za mir u regionu”.

Pošto se u rezolucije traži da „sve zemlje porade na jedinstvenom stavu prema Kosovu”, neki španski, rumunski i grčki poslanici su u prethodnoj raspravi, u maju, stavili do znanja da se time na posredan način ne može tražiti da zemlje Unije koje nisu priznale Kosovo, to učine zaobilazno.

Ovi poslanici su skrenuli pažnju i na to da se u zahtevima Beogradu na „pragmatičnu saradnju” s Kosovom poštuje međunarodno pravo kao osnov za status Kosova i da se „proevropskoj, demokratskoj vladi u Beogradu” ne može u bilo kom vidu nametati novi uslov, priznavanje samoproglašenja nezavisnosti u Prištini, kao uslov za ulazak u članstvo Evropske unije.

Odbor EP je u usvojenoj verziji rezolucije ocenio da je u cilju „pragmatičnog pristupa statusu” Kosova dobar korak bilo potpisivanje sporazuma o policijskoj saradnji Beograda s Euleksom i traži se jačanje veza srpskih vlasti i misije EU na Kosovu.

Evropski parlament bi na plenarnom zasedanju trebalo da usvoji konačnu verziju ove rezolucije.

Spoljnopolitički odbor EP poziva na regionalnu saradnju i „jačanje prekogranične saradnje Srbije i Kosova, posebno u lokalnoj ravni, kad je reč o stvarima bitnim za građane, kao što su prirodne sredina, infrastruktura i trgovina”.

Pored ostalog, „toplo pozdravlja veliko učešće kosovskih Srba južno od reke Ibar na poslednjim izborima kao korak ka trajnoj stabilnosti te zemlje” i poziva vlasti u Prištini da finansijski i politički pomognu opštine gde su Srbi došli na vlast, „da bi kosovskim Srbima dokazali korist od prihvatanje države Kosovo”.

Predlogom rezolucije se ukazuje na probleme „odsustva vladavine zakona i organizovanog kriminala na severu Kosova”.

A pozdravlja se i „valjan napredak” Euleksa na sektorima policije i carine, iako se naglašava da „ta misija mora ubrzati svoje delovanje kako bi konačno dala opipljive rezultate u bitki protiv korupcije na visokom nivou, suzbijanju organizovanog kriminala i ratnih zločina”.

Usvojen je i amandman u kojem se izražava „krajnja zabrinutost zbog opšteproširene korupcije kao jednog od najvećeg problema Kosova, zajedno s organizovanim kriminalom”, isto kao i „duboka zabrinutost zbog nasilja u blizini kosovske granice”.

Otud je upućen zahtev da se „preduzmu hitne mere za sprečavanje takvih incidenata i onemogući krijumčarenje oružja koje destabilizuje Zapadni Balkan.