ЛОНДОН – Водећи економиста у Европској банци за обнову и развој (ЕБРД) Питер Санфеј и предавач на Економском факултету у Београду Горан Крстић саопштили су да су дошли „до изненађујућих резултата”, истражујући размере и развој рада на црно и неједнакост у зарадама на тржишту рада Србије између 2002. и 2007. године.

Користећи податке из Студије за одређивање животног стандарда (ЛСМС), они су утврдили да је ниво рада на црно у том периоду знатно повећан, упркос јаком економском расту и увођењу низа тржишно оријентисаних реформи, објављено је на сајту ЕБРД.

Други закључак је да је ниво неједнакости у зарадама у сивој и званичној економији истовремено остао мање-више непромењен, за разлику од дешавања у осталим земљама на сличном нивоу транзиције.

Истраживачи су у студији „Неједнакост зарада и сива економија: Сведочења из Србије” указали да запослени на црно у Србији зарађују знатно мање од оних у званичном сектору и да рад на црно има све већу улогу у објашњавању појаве неједнакости у зарадама.

Аутори студије су, користећи националне репрезентативне податке за период од 2002. до 2007, истраживали два аспекта српског тржишта рада - степен запошљавања на црно и размере неједнакости зарада.

Они су такође анализирали да ли је ниво запошљавање на црно опао у посматраном периоду, у време када су у Србији уведени важни закони са циљем подстицања и поједностављивања регистрације пословних фирми.

Један од најуочљивијих података је да је ниво рада на црно у том периоду био у великом порасту, што је неочекивани резултат који се, међутим, може објаснити специфичношћу српског случаја.

Ниво неједнакости зарада непромењен

Још један интересантан резултат је да је ниво неједнакости зарада остао готово непромењен, како у званичном тако и у сивом сектору, у којем је та неједнакост нарочито изражена.

Анализа је, најзад, идентификовала рад у сивој економији као значајну одредницу за неједнакост зарада у 2007, али не и у 2002. Радници на црно су, уз то, зарађивали мање (на месечном нивоу) од званично запослених.

Сви ови резултати подвлаче значај који за власти Србије треба да има сузбијање сиве економије и подстицање законом прописане процедуре запошљавања широм тржишта рада, навео је ЕБРД.

Истраживање је урађено на основу Студије за одређивање животног стандарда (ЛСМС), спроведене у Србији (искључујући Косово) у мају и јуну 2002. и мају и јуну 2007.

У складу са стандардном методологијом ЛСМС, прикупљане су информације о приходу и нивоу потрошње у домаћинствима и код појединаца, о њиховим привредним активностима и друго. Добијени подаци су репрезентативни на националном нивоу, као и за регионе (шест региона) и за тип насеобина (град/село).

У 2007. 34,9 процената у сивој зони

Дефиниција за незваничну запосленост или рад на црно у овој студији обухвата раднике без социјалног осигурања, запослене у приватним нерегистрованим фирмама и раднике који раде код куће , од врата до врата, на такозваним бувљим пијацама и другим сличним местима.

Главни показатељи на тржишту рада у Србији говоре да је учешће радне снаге у радно способној популацији (од 15 до 64 године) износило 67,2 одсто у 2002. и 64,2 одсто у 2007. Стопа запослености је била 59,3 одсто у 2002. и 55,3 одсто у 2007, а стопа незапослености 11,7 одсто у 2002. и 13,9 процената у 2007.

Учешће рада у сивој економији (у укупној запослености) износило је 27,6 одсто у 2002. и 34,9 процената у 2007.

Из ових података је јасно да су, упркос јаком економском расту у посматраном периоду, сви главни показатељи на тржишту рада били слабији у 2007. него пет година раније, што је показатељ да отварање радних места у Србији и даље представља изазов, указали су аутори студије и додали да експанзија приватног сектора није успела да апсорбује радна места која су изгубљена током процеса реструктурисања и приватизације.

Ови подаци такође показују колико је велики значај запошљавања у сивој економији Србије, у којој је 2007. радило готово 35 одсто укупног броја запослени, упркос побољшању пословне климе у посматраном периоду.

Аутори указују да је један од могућих разлога за ове неочекиване резултате регресиван карактер пореског система у области запошљавања који је уведен 2001. и који је био на снази до јануара 2007.

Старији радници у сивој економији

Показатељи истраживања такође говоре да мушкарци, млади људи (од 15 до 25 година), мање образовани, запослени у пољопривреди имају више изгледа да раде у сивој економији. Запажено је такође да је удео старијих радника (од 46 до 64 године) у сивој економији повећан у посматраном периоду , као и удео радника вишег образовања (најмање са средњом школом), док је удео запослених у услужним делатностима смањен.

Радници на црно су у том периоду такође зарађивали мање од званично запослених.

Удео мушкараца запослених у сивој економији је у 2002. износио 59,9 одсто радно способног становништва, а удео жена 40,1 одсто, док су 2007. мушкарци у раду на црно учествовали са 59,4 одсто, а жене са 40,6 процената.

Кад је реч о зарадама, подаци показују да је 2007. просечна месечна зарада у званичној економији била виша него у сивој, али не и 2002. Промене у тој неједнакости зарада су у оба сектора биле статистички занемарљиве.

Аутори студије су закључили да нема сумње да је Србија у посматраном периоду учинила значајан напредак у побољшању пословне климе, што потврђују бројни показатељи овог истраживања.

Подаци Светске банке из извештаја „Вођење бизниса 2009”, међутим, говоре да Србија и даље стоји лоше у појединим подручјима истраживања, нарочито у области плаћања пореза и отпочињања новог бизниса. Креатори политике у Србији зато треба да удвоструче напоре да поједноставе порески систем и осигурају подстицај фирмама и радницима да се региструју и послују у оквиру званичне структуре.