BEOGRAD – U Srbiji postoji previše medija, kvalitet njihovog sadržaja je na niskom nivou, i sredstva koja su im na raspolaganju su premala, jedan je od zaključaka Medijske studije, čiji su tvorci inostrani eksperti koje je angažovala Evropska unija.

Postojeće stanje na medijskoj sceni u Srbiji je neodrživo i mora se menjati zakonskim i institucionalnim reformama, ocenjuje se u izveštaju načinjenom na osnovu komparativne analize medijskih scena u Srbiji, Nemačkoj, Austriji i Danskoj.

Jedna od posledica neuređenog stanja na medijskoj sceni jesu i veoma niske plate u medijima, što, prema mišljenju eksperata, može ugroziti uređivačku nezavisnost i sniziti etičke standarde u novinarstvu. Izveštaj sadrži poglavlja: lokalni i regionalni mediji, nacionalni javni i privatni emiteri, regulatorna tela, digitalizacija, medijski sadržaji i mediji sa javnom finansijskom podrškom, a dokument je prošao i pravnu analizu u EU kako bi se utvrdilo da li su predloženi modeli u skladu sa evropskim standardima.

Kada je reč o lokalnim i regionalnim medijima, u studiji se konstatuje da je postojeći koncept da država, odnosno lokalne vlasti, može imati vlasništvo nad lokalnim ili regionalnim medijem „podložan kritici” budući da ne postoji u EU.

U dokumentu se, zato, preporučuje ukidanje državnog vlasništva nad lokalnim i regionalnim medijima i predlažu inovativni načini finansiranja medija koji bi obavljali tu ulogu.

Tvorci izveštaja smatraju da je Srbija premala i da je njena ekonomija nedovoljno razvijena da bi imala postojeći broj televizija sa nacionalnom pokrivenošću, i konstatuju da u državama regiona, pored javnog servisa, funkcionišu svega jedna ili dve komercijalne televizije.

Takvo rešenje se preporučuje i za Srbiju, s tim da bi jedan ili dva komercijalna emitera trebalo da budu izabrani na svojevrsnom „natjecanju lepote”, odnosno ocenjivanjem predloženih programskih sadržaja. Kada je reč o Radio- televiziji Srbije, kao javnom servisu, analiza pokazuje da je dvostruki način finansiranja, posredstvom pretplate i reklama, uobičajen u EU, s tim da je način naplate naknade za praćenje programa od građana u Srbiji nedovoljno efikasan.

U izveštaju se kritikuje i način na koji je u Srbiji ustrojen sistem regulatornih tela, a kao neki od nedostataka u toj sferi konstatovani su: nejasni kriterijumi za izdavanje dozvola, nepostojanje regulative za kablovske operatere, postojanje političkog uticaja u regulatornim telima, preklapanje nadležnosti...

Kada je reč o digitalizaciji televizijskih signala, koja bi u Srbiji trebalo da bude sprovedena do aprila 2012. godine, konstatovano je tehnički moguće postojanje 32 digitalne nacionalne frekvencije, ali optimum osam kanala kako bi kvalitet slike bio na valjanom nivou.

U Medijskoj studiji se preporučuje i da novinska agencija Tanjug bude transformisana u nevladinu i neprofitnu javnu instituciju, u okviru koje će biti osnovano ekspertsko telo koje će omogućiti da se napravi distinkcija između sadržaja i projekata neophodnih državi i onih koji su tržišno orijentisani.

Država bi, prema preporukama, kada je reč o Tanjugu, finansirala samo onaj deo proizvodnje agencije koji je nekomercijalne prirode. Eksperti koje je angažovala EU ukazali su i na brojne druge probleme - nedosledno poštovanje autorskih prava i neefikasna naplata tantijema, nedovoljna razvijenost kablovske infrastrukture, preveliki aparat Radio- televizije Vojvodine s obzirom na njenu gledanost...

Studija, o kojoj će opsežna javna rasprava početi u septembru, danas će u engleskoj verziji biti dostupna na veb- sajtu Evropske komisije, a sledeće sedmice biće objavljena i verzija na srpskom jeziku.

Na osnovu smernica koje su postavljene u ovoj studiji, a nakon završetka javne rasprave, biće načinjena Medijska strategija za transformaciju medijske scene u Srbiji.

Današnjem predstavljanju Medijske studije prisustvovali su predstavnici Ministarstva kulture, Evropske komisije i OEBS-a, kao i medijskih organizacija i udruženja.