БЕОГРАД – У Србији постоји превише медија, квалитет њиховог садржаја је на ниском нивоу, и средства која су им на располагању су премала, један је од закључака Медијске студије, чији су творци инострани експерти које је ангажовала Европска унија.

Постојеће стање на медијској сцени у Србији је неодрживо и мора се мењати законским и институционалним реформама, оцењује се у извештају начињеном на основу компаративне анализе медијских сцена у Србији, Немачкој, Аустрији и Данској.

Једна од последица неуређеног стања на медијској сцени јесу и веома ниске плате у медијима, што, према мишљењу експерата, може угрозити уређивачку независност и снизити етичке стандарде у новинарству. Извештај садржи поглавља: локални и регионални медији, национални јавни и приватни емитери, регулаторна тела, дигитализација, медијски садржаји и медији са јавном финансијском подршком, а документ је прошао и правну анализу у ЕУ како би се утврдило да ли су предложени модели у складу са европским стандардима.

Када је реч о локалним и регионалним медијима, у студији се констатује да је постојећи концепт да држава, односно локалне власти, може имати власништво над локалним или регионалним медијем „подложан критици” будући да не постоји у ЕУ.

У документу се, зато, препоручује укидање државног власништва над локалним и регионалним медијима и предлажу иновативни начини финансирања медија који би обављали ту улогу.

Творци извештаја сматрају да је Србија премала и да је њена економија недовољно развијена да би имала постојећи број телевизија са националном покривеношћу, и констатују да у државама региона, поред јавног сервиса, функционишу свега једна или две комерцијалне телевизије.

Такво решење се препоручује и за Србију, с тим да би један или два комерцијална емитера требало да буду изабрани на својеврсном „натјецању лепоте”, односно оцењивањем предложених програмских садржаја. Када је реч о Радио- телевизији Србије, као јавном сервису, анализа показује да је двоструки начин финансирања, посредством претплате и реклама, уобичајен у ЕУ, с тим да је начин наплате накнаде за праћење програма од грађана у Србији недовољно ефикасан.

У извештају се критикује и начин на који је у Србији устројен систем регулаторних тела, а као неки од недостатака у тој сфери констатовани су: нејасни критеријуми за издавање дозвола, непостојање регулативе за кабловске оператере, постојање политичког утицаја у регулаторним телима, преклапање надлежности...

Када је реч о дигитализацији телевизијских сигнала, која би у Србији требало да буде спроведена до априла 2012. године, констатовано је технички могуће постојање 32 дигиталне националне фреквенције, али оптимум осам канала како би квалитет слике био на ваљаном нивоу.

У Медијској студији се препоручује и да новинска агенција Танјуг буде трансформисана у невладину и непрофитну јавну институцију, у оквиру које ће бити основано експертско тело које ће омогућити да се направи дистинкција између садржаја и пројеката неопходних држави и оних који су тржишно оријентисани.

Држава би, према препорукама, када је реч о Танјугу, финансирала само онај део производње агенције који је некомерцијалне природе. Експерти које је ангажовала ЕУ указали су и на бројне друге проблеме - недоследно поштовање ауторских права и неефикасна наплата тантијема, недовољна развијеност кабловске инфраструктуре, превелики апарат Радио- телевизије Војводине с обзиром на њену гледаност...

Студија, о којој ће опсежна јавна расправа почети у септембру, данас ће у енглеској верзији бити доступна на веб- сајту Европске комисије, а следеће седмице биће објављена и верзија на српском језику.

На основу смерница које су постављене у овој студији, а након завршетка јавне расправе, биће начињена Медијска стратегија за трансформацију медијске сцене у Србији.

Данашњем представљању Медијске студије присуствовали су представници Министарства културе, Европске комисије и ОЕБС-а, као и медијских организација и удружења.