Viši sud u Londonu juče je doneo odluku da se iz pritvora uz kauciju od 300.000 evra pusti član ratnog Predsedništva BiH Ejup Ganić, koga Srbija sumnjiči za ratni zločin nad pripadnicima JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, 1992. godine.

Kako prenosi Bi-Bi-Si, 64-godišnji Ganić biće pušten uz „vrlo stroge” uslove. On će biti na slobodi na teritoriji Velike Britanije do odluke suda o zahtevu Srbije o izručenju, krajem marta. Izručenje je tražila i BiH.

Sudija Džon Los rekao je da su Ganićevi advokati izneli „argumente koji pokazuju da je zatraženo izručenje Srbiji motivisano u suštini političkim činiocima”, prenosi AP.

Izveštači iz sudnice u Londonu ističu da uslovi za Ganićevo puštanje uključuju „policijski čas tokom noći” i njegov ostanak na nepoznatoj lokaciji u Londonu uz obavezu redovnog javljanja u policijsku stanicu, javlja Bi-Bi-Si.

Ganićevi advokati su priložili 300.000 funti (300.000 evra) kao kauciju, a novac je dala, prema njihovom objašnjenju, „nepoznata, vrlo dobro situirana, gospođa”. Pretpostavlja se da je reč o Saneli Dženkins, Britanki bosanskog porekla, udatoj za bogatog londonskog bankara.

Ganićeva ćerka Emina izjavila je medijima u Sarajevu da je sudska procedura takva da Ganić mora biti pušten u roku od 24 sata posle donošenja odluke, ali je najavila da će pokušati da ubrza taj proces kako bi se njen otac što pre našao izvan zatvorskih zidina.

Savetnik predsedavajućeg Predsedništva BiH Damir Arnaut izjavio je da su zadovoljni odlukom suda, koji je, kako tvrdi, čak naveo da „druga strane ne samo da nije imala dovoljno dokaza, nego da tu uopšte nema dokaza”.

Ministar policije Srbije Ivica Dačić očekuje da će Velika Britanija prilikom donošenja odluke o tome da li će Ganića izručiti Srbiji imati u vidu argumente i dokaze koje srpske vlasti imaju protiv njega. Dačić je, komentarišući odluku britanskog suda, kazao da je to proceduralno pitanje i da nije doneta suštinska odluka o tome da li će on biti izručen Srbiji ili ne. Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen rekao je da Srbija raspolaže čvrstim dokazima o učešću Ganića u napadu na kolonu JNA u Sarajevu 1992. godine.

U London je zbog ovog postupka preksinoć doputovao i predsedavajući Predsedništva BiH Haris Silajdžić, gde će se, kako javljaju sarajevski mediji, sastati sa Ganićem. Kako je javila Federalna televizija BiH, Silajdžić bi trebalo da ima susrete i sa predstavnicima vlasti Velike Britanije. O odlasku Silajdžića u London nije bilo reči na sednici Predsedništva BiH i njegova poseta Velikoj Britaniji, prema stavu Republike Srpske, nema zvaničan karakter. Premijer Republike Srpske Milorad Dodik ocenio je da bi Silajdžić zloupotrebio svoju funkciju i poslao lošu poruku RS ako bi posetio Ganića u pritvoru.

Ministarstvo pravde Srbije juče je saopštilo da je nadležnim organima Velike Britanije uputilo molbu za izručenje Ganića. Srpski pravosudni organi pokrenuli su istragu protiv Ganića u decembru 2008. godine zbog sumnje da je suprotno sporazumu o mirnom povlačenju jedinica JNA iz BiH, izdavao naređenja za napade na objekte JNA u Sarajevu – vojnu bolnicu, Dom JNA, kolonu sanitetskih vozila i vojnu kolonu u Dobrovoljačkoj ulici, pri čemu je poginulo 42 ljudi.

Ganić je bio u pritvoru od 1. marta kada je uhapšen na aerodromu Hitrou u Londonu, na osnovu poternice koju je za njim i još 18 osoba iz BiH, Srbija raspisala zbog napada na kolonu JNA 3. maja 1992. godine. Sud u Londonu prošle nedelje je odbio da pusti Ganića iz zatvora uz kauciju, sa obrazloženjem da mu se na teret stavljaju ozbiljna krivična dela i da bi mogao da pobegne ako bude pušten na slobodu. Posle toga Ganićevi advokati su uložili žalbu o kojoj je juče odlučivao Viši sud.

Dorotea Čarnić

-----------------------------------------------------------

Ešdaun pokazao pravo lice

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, 11. marta – Odluka Višeg suda u Londonu da pusti na uslovnu slobodu Ejupa Ganića rezultat je, u dobroj meri, zloupotrebe funkcije predsedavajućeg Predsedništva Bosne i Hercegovine Harisa Silajdžića, izjavio je za naš list premijer Republike Srpske Milorad Dodik. On je podsetio da je Silajdžić juče otputovao u London i da je od Ganićevog hapšenja neprekidno lobirao za njegovo puštanje iz pritvora.

„U ovom slučaju je, smatram, sasvim očigledno da su britanske institucije podlegle pritisku grupe lobista, među kojima je i bivši visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Pedi Ešdaun. Lobirajući javno za puštanje Ganića na privremenu slobodu, Ešdaun je pokazao svoje pravo lice i potvrdio da je dok je bio visoki predstavnik donosio odluke u skladu sa zahtevima i stavovima bošnjačkih političara, koje su bile na štetu Republike Srpske”, istakao je Dodik.

B. M.

-----------------------------------------------------------

Incko pozdravio puštanje Ganića

Beč – Visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Valentin Incko pozdravio je juče u Beču odluku britanskog suda da, uz kauciju, pusti ratnog člana Predsedništva BiH Ejupa Ganića da se brani sa slobode. „Dobre su vesti da je Ganić pušten na slobodu uz kauciju. Dobro je da može da se brani sa slobode, i to će sigurno olakšati situaciju”, rekao je Incko novinarima.

On je dodao da Ganić, prema međunarodnim ugovorima, treba da bude izručen Sarajevu.

Tanjug

-----------------------------------------------------------

Neprimeren gest Silajdžića

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka, 11. marta – Odlazak predsedavajućeg Predsedništva Bosne i Hercegovine Harisa Silajdžića u London kako bi izdejstvovao puštanje iz pritvora Ejupa Ganića i njegovo izručenje BiH naišao je na potpuno suprotne ocene. Srpski i hrvatski političari Silajdžićev postupak ocenjuju kao neprimeren, a bošnjački podržavaju njegov gest.

Delegat Hrvatske demokratske zajednice BiH u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH Ivo Miro Jović je izjavio: „Silajdžićev gest je, zaista, neprimeren funkciji koju obavlja. BiH ima institucije u čijem opisu poslova je angažovanje u ovakvim i sličnim situacijama. To su, pre svih, ministarstva spoljnih poslova i pravde, zatim Interpol i bezbednosne agencije. Umesto da insistira da se one uključe u ovaj slučaj, Silajdžić je sebe stavio ispred i iznad njih i demonstrirao jedan vid samovolje.“

Jović kaže da je mnogo nerazjašnjenih pitanja u vezi sa postupkom Harisa Silajdžića. „Dva bih posebno izdvojio. Prvo – ko je organizovao Silajdžićev odlazak u London i susret sa britanskim ministrom spoljnih poslova Dejvidom Milibandom i bivšim visokim predstavnikom međunarodne zajednice u BiH Pedijem Ešdaunom? Drugo – ko plaća njegov boravak i boravak njegovog savetnika za ustavnopravna pitanja Damira Arnauta u London, koji je tamo otputovao odmah po Ganićevom hapšenju?“, istakao je Ivo Miro Jović.

Đorđe Latinović, savetnik za medije člana Predsedništva BiH iz Republike Srpske Nebojše Radmanovića, potvrdio je našem listu da na sednici ovog organa nije bilo reči o Silajdžićevom odlasku u London. „Silajdžić u Londonu ne može da govori u ime Predsedništva BiH, jer ono nije zauzelo stav o hapšenju Ejupa Ganića i zahtevu Srbije da joj bude izručen“, kazao je Latinović.

Vodeća bošnjačka partija – Stranka demokratske akcije – podržava odlazak Harisa Silajdžića u London i njegovo nastojanje da izdejstvuje njegovo puštanje iz pritvora i spreči njegovo izručivanje Srbiji. „SDA podržava sve akcije koje mogu da dovedu do oslobađanja Ejupa Ganića i njegovog povratka u BiH, pa i napore koje u tom pravdu preduzima Haris Silajdžić. Naš stav je poznat. Ako Ganiću treba suditi, a mi mislimo da ne treba jer je, po našoj oceni, nevin, onda to treba da uradi pravosuđe BiH“, rekao je našem listu portparol SDA Salmir Kaplan.

Boro Marić