ATINA - Grčka vlada razmatra mogućnost da se zbog dužničke krize obrati Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), jer već gubi nadu da će na samitu Evropske unije 25. marta dočekati da dobije neku konkretnu pomoć, objavio je agencijski servis Dau Džons, pozivajući se na neimenovanog grčkog zvaničnika.

Grčki ministar finansija Jorgos Papakonstantinu je, međutim, demantovao vest o navodnim planovima vlade da brzo zatraži pomoć MMF-a, ukazujući da Atina stalno razmatra sve mogućnosti.

"Od početka govorimo da su sve mogućnosti otvorene... nismo ništa bliže MMF-u nego ranije. Takve vesti su prosto glupe", rekao je Papakonstantinu agenciji Rojters.

Dau Džons je, međutim, objavio izjavu neimenovanog zvaničnika koji je rekao da Grci "stalno žele da rešenje ostane u okviru EU, ali da to, međutim, ne ide na dobro".

On je dodao da će Grčka morati da odluči gde i kome da se obrati, ukoliko sa samita EU 25. marta ne bude proizašla brza i jasna podrška. "Na stolu je čitav niz scenarija, od kojih je primarni scenario sa MMF-om".

"U vladi (Grčke) jača uverenje da će jedino rešenje biti MMF", dodao je taj zvaničnik, ukazujući da će se o terminu tog zahteva za pomoć odlučivati posle samita EU, a verovatno tesno pred produženi vikend od 2. do 4. aprila, koji bi obezbedio finansijskim tržištima vreme za "apsorbovanje te vesti".

Ta vest o mogućem obraćanju Grčke MMF-u je oborila kurs evra za pola procenta, na 1,3670 dolara.

Traženje pomoći od MMF-a grčki i evropski zvaničnici su do sada odbijali kao alternativu, zbog bojazni da bi to narušilo prestiž EU i evra.

Analitičari dodaju da su za dobijanje pomoći MMF-a vezani strogi preduslovi za javne finansije, odnosno za štednju u socijalnim izdacima.

Grčkoj, međutim, preti državni bankrot ukoliko narednih sedmica i meseci ne dobije desetine milijardi evra neophodnih za izmirenje duga, koji je već premašio 300 milijardi evra, dostižući lane 12,7 odsto bruto domaćeg proizvoda te zemlje.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je u sredu izjavila da bi u budućnosti trebalo ustanoviti mehanizam koji bi omogućio da se iz evrozone isključi zemlja koja trajno ne ispunjava ekonomske uslove.

Grčki premijer Jorgos Papandreu je juče odmah odgovorio nemačkoj kancelarki da ne dolazi u obzir da njegova zemlja napusti evrozonu, odnosno, da postoji "nulta šansa" da će Grčka napustiti zonu zajedničke evropske valute.

Jedinstvo u 16-članoj evrozoni u pogledu uključivanja MMF-a u pomoć Grčkoj se, međutim, urušava.

Za taj korak su se već izjasnile najmanje tri članice zone evra - Finska, Holandija i Italija, i to u slučaju da Grčka ne bude sposobna da u naredna dva meseca obezbedi novac za refinansiranje duga u okviru razumnih troškova, konstatovao je na osnovu saopštenja evropskih vladinih zvaničnika britanski list "Fajnenšel tajms".

Nastojanja da se uloga MMF-a u pomoći Grčkoj ograniči predvode Francuska i Španija. Nemački ministar finansija Volfgang Šojble je, pak, minule sedmice predložio osnivanje Evropskog monetarnog fonda koji bi zemljama u krizi, razmenom za pomoć, mogao prepisati sličnu oštru kuru lečenja kao i MMF, ukazuju agencije.

Proces stvaranja takve institucije bi, međutim, s obzirom na neophodnost izmene evropskih sporazuma, bio prilično dug i nesiguran.

Grčka socijalistička vlada, nezadovoljna neodređenim i nejedinstvenim stavom evropskih partnera, eventualni zahtev za pomoć od MMF-a nikada nije isključila, ukazuju analitičari.

Portparol grčke vlade je u sredu rekao da će, ukoliko troškovi za nove pozajmice ostanu preterano visoki, pomoć MMF-a "svakako biti mogućnost, kojoj će težiti".

Grčka sada za nove pozajmice plaća gotovo dvostruko više kamate nego Nemačka i većina drugih zemalja evrozone.

Grčka još ove godine mora na finansijskim tržištima da obezbedi 53 milijarde evra za refinansiranje dugova, od kojih do maja 20 milijardi, i to sve uz kamatne stope koju su za tu zemlju neizdržljivo visoke.