Нобелов комитет Шведске краљевске академије јуче је саопштио да је Херта Милер, немачка књижевница и песникиња румунског порекла, добитница Нобелове награде за књижевност за 2008. годину, за своје целокупно књижевно дело које „богатом поезијом и искреном прозом описује свет обесправљених”. Милерова је, тако, постала једна од 12 жена добитница овог престижног признања за литературу које је установљено давне 1901. године.

Херта Милер рођена је у Румунији 1953. Студирала је немачку и румунску књижевност, а радила као преводилац у фабрици машина све док није остала без посла зато што је одбила је да бде доушник Чаушескуове тајне службе „Sicuritate”. Упркос њеном јасно изреченом ставу, земљом су се рашириле гласине да је Херта Милер шпијун јер је задатак службе управо налагао разглас погрешних информација.

Активисткиња која се оштро супротстављала диктатури у родној Румунији, након једног гостовања на Франкфуртском сајму књига, где је критиковала владавину лидера ове земље, а о којој је свесрдно и писала, доживела је да јој књиге у Румунији буду забрањене. Због тога се Херта Милер са супругом Ричардом Вагнером, писцем, 1987. (две године пре пада суровог режима), преселила у Берлин где и данас живи. О петорици својих пријатеља, који су убијени за време Чаушескуовог режима, писала је у роману „Земља зелених шљива”, у којем председника назива психопатом и човеком који је изгубио сваки осећај за реалност, гурнувши цело друштво у беду и изместивши га из цивилизованог света.

Располућена између две културе, на питање да ли осећа припадност немачкој или румунској нацији Милерова је својевремено одговорила: „Обема. За Немце ћу увек бити Румунка, за Румуне Немица. Припадам књижевницима који не могу да бирају своје теме. Писци који су преживели тако екстремне ситуације као што су ратно искуство, концентрациони кампови, гулази и тоталитаризам имају само једну тему – и о њој ће писати различите књиге. Они не могу да пишу ништа друго.”

Ауторка која се више од двадесет година у својим књигама („Пасош”, „Деца Чаушеског”, „Састанак”, „Земља зелених шљива” – на српском  је давно објављено свега неколико њених прича у часопису „Поља”) и есејима константно враћала темама потлачености и угњетавања, егзилу и прогону, својим ставовима и делом и даље је наставила да демонстрира независност од било какве врсте догме, односила се она на Цркву, државу или јавно мњење. Није се либила да критикује ни нетолеранцију, корупцију и фашизам земље у којој тренутно живи. Часопис „Република”, у броју 224-225 из децембра 1999, објавио је интервју данског писца и новинара Нилса Барфуда са Хертом Милер у којем је књижевница изнела своје сагледавање политичке ситуације и кризних година на Балкану. Ево како ова ауторка, од јуче богатија за 1,4 милиона долара, пореди живот у Румунији и Југославији, чак и на примеру музике која се у то доба слушала у овим земљама:  

„И била је музика! Код нас у Румунији аутентична музика је била забрањена, укључујући праву народну музику, али и рок, и џез, и експерименталну, и симфонијску музику. Чаушеску је презирао све. Али у Југославији је то било могуће, и ` рок са Титом`, и `џез са Титом`. Затим је и еротски све било слободније на тој страни. Девојке су могле да покажу и ноге и груди – само ако су имале Тита на уснама” – навела је Херта Милер. 

Иако нису могли да путују, чак ни у друге комунистичке земље, становници Румуније могли су, како наводи, да на југословенској телевизији гледају филмове Тарковског и слушају Алена Гинзберга и Петра Орловског што им је много значило као својеврсни поглед у свет. Због тога је у истом интервјуу осетила потребу да каже: „Хвала, Београде. Ти си био спас моје младости!”

Херта Милер сматра да опозиционари у једној земљи морају да ћуте све док не смогну снаге да проговоре слободно и из свег срца. Тако је, како је рекла за „Републику”, српски новинар Славко Ћурувија убијен зато што је безрезервно изрекао своје мишљење. А, када је реч о друштвеној одговорности интелектуалаца и њиховој улози у једном друштву, Херта Милер истиче да писци нису „савест нације”: „То је патетика које ничему не служи. Писци нису центар друштва, они су то само у диктатурама где су држави за своју пропаганду потребни они и њихове књиге” – сматра најновија нобеловка.

Мирјана Сретеновић

--------------------------------------

Не може да верује!

Стокхолм, 8. октобра – Овогодишња добитница Нобелове награде за књижевност Херта Милер изјавила је да је изненађена избором Шведске академије. „Веома сам изненађена и још не могу да верујем”, навела је немачка књижевница у саопштењу које објављује њен издавач.

Бета-АФП