HAG – Bivši član Predsedništva BiH Ejup Ganić naredio je napad na vojnike JNA u Dobrovoljačkoj ulici, izjavio je danas na suđenju u Haškom tribunalu bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić.

„Ganić je bio taj koji je naredio napad i postao poznat po svojoj naredbi "čim Alija (Izetbegović) izađe iz auta, pobij sve'“, istakao je Karadžić, iznoseći odbranu pred sudskim većem u Hagu i objašnjavajući okolnosti koje su prethodile ratu u BIH.

Prema njegovim rečima, posle izbora 1990. godine, u Predsedništvu BiH bilo je sedam članova - dva Srbina, dva Hrvata i dva muslimana, dok je jedno mesto ostavljeno za predstavnika manjina. „Moja Srpska demokratska stranka (SDS) je na to mesto kandidovala predsednika Jevrejske zajednice, ali je SDA presvukla iz vučje u jagnjeću kožu Ejupa Ganića, koji se za tu priliku izjasnio kao Jugosloven i on je bio izabran za sedmog člana Predsedništva”, rekao je Karadžić.  

Srbi nisu krivi za Markale

U nastavku uvodne reči odbrane, optuženi Radovan Karadžić negirao je danas krivicu za masovno stradanje civila u eksplozijama na pijaci Markale i drugim lokacijama u Sarajevu, tvrdeći da krivicu za te žrtve snose muslimanske vlasti.

Eksplozije s velikim brojem žrtava na pijaci Markale 1994-95. i u redu za hleb u sarajevskoj Ulici Vase Miskina 1992, Karadžić je nazvao „neverovatnim primerima ratnog lukavstva” vlasti u Sarajevu „koje je dovelo do kažnjavanja Srba”.

„Nema tog nišandžije koji će jednom granatom pogoditi tu pijacu, na kojoj nema ni ljudi, ni robe, a onda je odjednom 200 ljudi pogođeno... Dokazaćemo da Srbi nisu počinili ni ovaj, ni sve druge incidente u kojima je bilo masovnog stradanja”, rekao je Karadžić, prikazujući u sudnici snimke pijace neposredno pre i posle eksplozije.

Tvrdio je i da su tela žrtava sa pijace Markale zapravo bili „posejani” leševi muslimanskih boraca. U dve eksplozije na toj pijaci, u februaru 1994. i avgustu 1995. ubijeno je više od 200 ljudi.

Ciljanje „sopstvenog naroda” bilo je deo „ideologije” muslimanskih vlasti, sugerisao je Karadžić.

Optužbe za nezakonito pritvaranje hiljada nesrba u logore, Karadžić je negirao na primeru Trnopolja kod Prijedora, koje je nazvao „prihvatnim centrom”.  „Dokazaćemo da to nije bio logor, nego prihvatni centar za ljude koji zbog borbi nisu imali gde i kojim su oni sami upravljali”, rekao je Karadžić.

Srbi nisu želeli rat u BiH

Rat u BiH, po rečima Karadžića, bio je suprotan interesima Srba. „Zašto bi Srbima bio potreban rat, kad su već imali ono što su želeli - Jugoslaviju, koja se mogla sačuvati jedino u miru, a nestati samo u ratu”, naglasio je Karadžić.

Kao potvrdu za to, citirao je izjavu predsednika Stranke demokratske akcije i Predsedništva BiH Alije Izetbegovića da se „rat mogao izbeći da smo ostali u Jugoslaviji, ali mi smo hteli nezavisnu BiH”. „Izetbegović me je tom izjavom abolirao, viteški... Ali, haško tužilaštvo ne zanima Izetbegovićevo viteštvo”, tvrdio je Karadžić, ponavljajući da je rat izazvala težnja SDA ka „suverenoj i nezavisnoj BiH, koja će biti sto odsto njihova”.

Bivši predsednik RS je podsetio da je, nasuprot Izetbegoviću, on prihvatio „četiri od pet” mirovnih predloga koje su međunarodni posrednici nudili tokom rata u BiH. „Kakav bi to srpski udruženi zločinački poduhvat mogao biti da je SDA prihvatila makar jedan od tih planova”, upitao je Karadžić.

Rekavši da je u aprilu 1992. godine Izetbegović „bio ohrabren” da povuče svoj pristanak na Kutiljerov mirovni sporazum na koje su srpske i hrvatske partije već bile pristale, on je tvrdio da krivicu za izbijanje, vođenje i produžavanje rata u BiH snose i velike zapadne sile, na čelu s Nemačkom, koje su prerano priznale nezavisnost Hrvatske i BiH. „Nemačka je predvidela rat u Jugoslaviji još za vreme Tita... Kako sada tužilaštvo može krivicu za izbijanje rata stavljati meni”, zapitao je Karadžić.

Svoj govor u kojem je u oktobru 1991. u Skupštini BiH upozorio da bi u ratu mogao nestati muslimanski narod, Karadžić je nazvao „izrazito antiratnim”, sugerišući da je tužilaštvo samo navedene reči istrglo iz konteksta govora. „Srpska strana tu nudi sve varijante koje donose mir i koncesije”, prokomentarisao je Karadžić, koji je u sudnici pustio snimak tog govora.
Deklaraciju o nezavisnosti BiH koja je na tom skupštinskom zasedanju usvojila muslimansko-hrvatska većina, bez prisustva srpskih poslanika, Karadžić je nazvao nelegalnom i protivustavnom.

Tezu tužilaštva da bosanski Srbi nisu želeli da žive s Muslimanima i Hrvatima, Karadžić je odbacio rečima: „Srbi su želeli da žive s Muslimanima, ali nisu i nikada neće pristati da žive pod Muslimanima”. 

Radovan Karadžić daje uvodnu reč pred Haškim tribunalom, 1. marta (foto Haški tribunal)

Karadžić nastavlja uvodnu reč, koju će davati i sutra, a ukupno mu je na raspolaganju šest sati. 

Iznošenju uvodne reči Karadžića, pored dva člana njegove odbrane, prisustvuje u sudnici i advokat Ričard Harvi, koga je veće ranije imenovalo za njegovog branioca u pripravnosti, za slučaj da bivši lider RS opstruiše suđenje.

Uloga Harvija posle izlaganja odbrane biće tek definisana.

Suđenje Karadžiću počelo je 27. oktobra prošle godine uvodnom rečju tužilaštva, kojoj on nije želeo da prisustvuje, tvrdeći da nije spreman za suđenje.

Bivši predsednik RS optužen je za genocid i zločine protiv čovečnosti nad muslimanima i Hrvatima, kao i za uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH 1992-95.

Preciziranom i skraćenom verzijom optužnice iz oktobra 2009, bivši predsednik RS optužen je, kao i u prethodnoj, po 11 tačaka za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, uključujući dve za genocid tokom rata u BiH od 1992. do 1995. godine.

Uhapšen je u Beogradu u 21. jula 2008, a devet dana kasnije izručen je Tribunalu.

Karadžić je u prvom pojavljivanju pred Tribunalom odbio da se izjasni o krivici po tačkama optužnice, a sudija je, u skladu s pravilima, u spis uveo da se optuženi ne oseća krivim.