Puštanjem u rad superbrzog voza „harmonija ekspres” na liniji između gradova Vuhan i Guangdžou, Kina je pretekla francuske i nemačke konkurente u brzini na železničkim prugama. Prosečna brzina ovog kineskog voza je oko 350 kilometara na čas, pri čemu najveća izmerena brzina koju dostigao na ovoj relaciji iznosi 394,2 kilometra na sat, što ga svrstava u najbrži voz na svetu.

Prema tvrdnjama predstavnika odeljenja za saobraćaj pri kineskom ministarstvu za železnice, železničku trasu između gradova dve kineske provincije, dugu 1.069 kilometara ovaj superbrzi voz prelazi za samo tri sata. Kineski mediji dodaju da je dosad putovanje standardnim vozovima na pomenutoj maršruti trajalo jedanaest sati.

Kineska agencija Sinhua podseća da prosečna brzina superbrzih vozovi u Japanu iznosi 243 kilometra na čas, u Nemačkoj 232, a u Francuskoj 277 kilometra na sat. Ipak, do rekorda koji je oborio kineski „harmonija ekspres” titulu najbržeg voza na svetu imao je francuski „te-že-ve” koji je dosegao maksimalnu brzinu od 320 kilometra na sat. Ovim probojem Kineza, i japanski „šinkansen” je pao na treću poziciju sa maksimalnom postignutom brzinom od 300 kilometra na čas.

Trka među zemljama u izgradnji takozvanih brzih pruga je sve veća, tako da je nedavno u Rusiji počeo sa radom i novi superbrzi luksuzni voz „sapsan”, inače proizveden u nemačkom „Simensu”, koji saobraća na relaciji Moskva – Sankt Peterburg, brzinom od 250 kilometara na sat.

Međutim, Kina koja ima drugu po veličini železničku mrežu na svetu (na prvome mestu je SAD) planira da poveća broj „brzih pruga”. Izgradnja ove pruge između gradova Vuhan i Guangdžou je trajala od 2005. godine i to uz pomoć inostrane tehnologije, pri čemu Sinhua prenosi da je plan da superbrzim vozovima budu povezani Guangdžou na jugu države sa prestonicom Pekingom. Kina planira da do 2012. godine izgradi čak 42 brze železničke trase, što bi trebalo da košta oko 300 milijardi dolara. Ovaj posao biće realizovan u saradnji sa kompanijama „Simens”, „Alstom” i „Bombardija”, pri čemu je to samo deo veoma ambicioznog plana razvoja železničkog saobraćaja u Kini. Prema tom planu, sadašnja mreža dužine od 86.000 kilometara biće povećana na 120.000, od kojih će 13.000 kilometara biti superbrze pruge čime će biti povezano 90 odsto populacije.

Inače, Kini je bilo neophodno više od 20 godina da brzinu saobraćanja vozova poveća sa prosečnih 42 kilometra na čas u 1978. godini na 100 kilometra na čas u 2001. Prema rečima glavnog inženjera koji je radio na dizajnu „harmonija ekspresa”, izgleda da je bilo dovoljno samo devet godina da Kina tu brzinu utrostruči.

Kineski mediji prenose da je plan da u naredne tri godine bude otvorena linija između Pekinga i Hongkonga, koja će putovanje vozom na ovoj relaciji smanjiti sa 23 časa na samo osam sati, dok će se od Šangaja do Hongkonga stizati za šest sati umesto dosadašnjih 18.

Eksperti navode da je Kina u osnovna sredstva kao što su fabrike i železnička mreža uložila čak 95 odsto od ekonomskog rasta od 7,7 odsto u prva tri kvartala 2009. godine, pri čemu su ta ulaganja predstavljala 45 odsto njenog bruto nacionalnog proizvoda, što je više nego ijedna velika ekonomija u istoriji. Prema pojedinim ekonomskim analitičarima, ovako velika ulaganja u infrastrukturu mogu uticati i na usporenje kineskog rasta budući da će tolike investicije smanjiti isporuke u SAD kao tradicionalnog kineskog spoljnog izvora ekonomskog rasta.

Zapadni analitičari često ističu i da Peking isuviše pažnje pridaje investicijama na infrastrukturu a premalo na porast životnog standarda. Upoređujući zvanične kineske i američke podatke, prošle godine prosečna plata radnika u kineskim gradovima bila je oko desetine prosečne zarade njihovih kolega u SAD.