Добра вест је да, супротно причама које колају градом, нема најезде „чудних”, „мутираних” и „отровних” комараца и неидентификованих  летећих крвопија, тврде на Пољопривредном факултету. Лоша вест је да са добрим старим „класичним” комарцима вероватно нећемо раскрстити барем још неколико дана.

Пљускова може да буде а не мора да значи – „најпрецизније” је што су метеоролози могли јуче да прогнозирају. Секретаријату за заштиту животне средине преостало је само да припреми све како би данас била изведена још једна акција запрашивања комараца. Али, до последњег тренутка, док не буду уверени да се још једна олуја неће сручити на Београд, неће знати да ли ће издати налог за полетање. Преко потребно запрашивање још „ виси у ваздуху” – за разлику од авиона, који можда ни данас неће смети да се одлепе од земље.

– За сузбијање комараца из ваздуха неопходна су макар два дана са температурама изнад 25 степени Целзијуса, без ветра и кише. Временске прогнозе су неодређене и не омогућавају нам да планирамо. Ако заспемо град препаратом а пљусак све то спере, оптужиће нас да смо бацили новац. Ако кише не буде а ми не изведемо акцију јер нам је невреме најављено, напашће нас што ништа не радимо. Исти проблем имају у свим градовима Србије. Пилоти нам кажу да не памте када је време било овако непредвидиво и незгодно за лет. У Суботици су, на пример, били најавили савршено време за акцију, авиони су се спремили а онда је пала грозна киша – каже Марија Грубачевић, помоћник секретара за заштиту животне средине.

Стручњаци Пољопривредног факултета уверавају да и ове сезоне крвљу хранимо само већ одомаћене врсте комараца и сродних крвопија, иако се мноштво Београђана куне како је лакокрилац који их је грицнуо и оставио гигантски оток, од којег им је нога или рука поднадула као стабло секвоје, изгледао некако егзотично. Чини се да они, ипак, од комарца праве слона. Ако не баш слона, свакако тигра, пошто је један од „сталних сумњиваца” сваке, па и ове године – тиграсти комарац

– Тај инсект није добио назив по шарама јер њих, слабије или јаче изражене, има сваки комарац. Нисмо спазили ни њега нити било коју врсту које нису уобичајене у Београду. Чујем да су у Нишу ухватили симулиде, муве које су нешто другачије од оних које нам стално лете око главе. Ситније су, здепастије и грбавије него комарци али такође се хране крвљу и уједом изазивају алергијске реакције. Међутим, не могу да потврдим ни да су се оне појавиле у Београду. С обзиром на то да редовно надзиремо популацију комараца, вероватно бисмо приметили и симулиде да их има – каже професорка Радослава Спасић, са Пољопривредног факултета.

Више угриза значи и веће шансе за бурније алергијске реакције. Како подсећају лекари, отоци, црвенило и свраб нису необични, чак и када су екстремни. Реакције варирају не само од особе до особе него зависе и од тога у каквом је стању организам, тако да појединац једном може и да не примети да је убоден а следећи пут да се гадно напати.

– Сигурно је само да имамо више пацијената него прошлих година. Нарочито драматично изгледају деца пошто им је имунитет слабији, дешава се да им око буде потпуно затворено отоком од убода комарца. Све то, ипак, ни по чему није чудна клиничка слика – рекла је докторка Иванка Ђерковић, из Дома здравља „Стари град”.

Мада летећим ескадрилама представљају својеврсну артиљеријску подршку која елиминише нашу одбрану, кише убијају комарце „пријатељском ватром”. Нажалост, крилате крвопије предосете олују и склањају се у станове. На сувом и топлом њима се пробуди апетит. Из домова их препарати бачени из авиона не могу истерати, па преостаје једино обрачун прса у прса личним наоружањем – новинама, папучама, пластичним „пецалицама”...

В. Вукасовић