Među decom i mladima više je žrtava krivičnih dela nego počinilaca, a statistika MUP-a pokazuje da je podmladak najviše ugrožen u saobraćaju, zatim na ulici, ali i u krugu porodice, gde po pravilu treba da bude najzaštićeniji.Žrtve su bili u 3.403 krivična dela od početka godine do oktobra, što je devet odsto manje nego u istom periodu lane.

Najbrojnije žrtve kriminalnih radnji, čak 47 odsto, nisu napunile ni 14 godina, 31 odsto čine stariji maloletnici (između 16 i 18 godina), a 22 odsto mlađi (između 14 i 16 godina).

– Kada su u pitanju krivična dela sa elementima nasilja, u okviru imovinskih delikata, deca su najviše pogođena uličnim razbojništvima i drskim krađama. Pokazalo se da što su deca mlađa to su manje bezbedna. Zato treba voditi računa da se ona kreću u grupi vršnjaka, u pratnji roditelja ili nekog odraslog. Ako idu sama, poželjno je da izbegavaju prečice i da koriste osvetljene, prometne ulice gde ima prolaznika – napominje glavni policijski inspektor Olivera Zečević, šef Odseka za prevenciju i suzbijanje maloletničke delinkvencije iz Uprave kriminalističke policije MUP-a.

I u okviru porodičnog miljea, izvestan broj dece trpi razne vidove ugrožavanja. Deca su najčešće svedoci netrpeljivosti i nasilja među roditeljima. Tada postaju indirektne žrtve. Sa druge strane mogu biti i direktno izložena emocionalnom, psihičkom i fizičkom zlostavljanju, siromaštvu, ali i seksualnom iskorišćavanju.

Od početka godine policija je evidentirala pet maloletnih žrtava incesta. Zapuštenih i zlostavljanih bilo je 97, a čak 231 dete trpelo je nasilje u porodici. U 21 slučaju roditelj nezadovoljan odlukom o dodeli starateljstva pokušao je da zadrži dete ili da ga oduzme od bivšeg supružnika.

Grubo zanemarivana deca, ocenjuje Zečevićeva, prinuđena su da samostalno rešavaju egzistencijalne probleme pa se neka od njih upuštaju u prosjačenje ili prostituciju.

– Time se povećava rizik da postanu žrtve trgovine ljudima a samo u 2009. godini prijavljeno je 17 takvih krivičnih dela u kojima su oštećeni mlađi od 18 godina. U 56 slučajeva maloletnici su zatečeni kao izvršioci prekršaja prosjačenja i skitničenja, a šestoro njih se bavilo prostitucijom – navodi naša sagovornica.

Ona napominje da je policija podnela više od 500 prekršajnih prijava protiv roditelja koji su i po zakonu dužni da brinu o svojoj deci na adekvatan način, a to nisu činili.

Među seksualnim deliktima najučestalije su nedozvoljene polne radnje i obljube. Iako se u ovoj grupi kao žrtve prevashodno pojavljuju devojčice, bilo je i slučajeva u kojima su oštećeni dečaci.

– Učinioci krivičnih dela protiv polne slobode, zloupotrebom odnosa koji uključuje odgovornost, poverenje i moć, zlostavljaju decu na razne načine. To može biti bilo koja osoba koja ima priliku da ostaje nasamo sa detetom (komšije ili kućni prijatelji kojima je dete dato na čuvanje, privatni profesori, staraoci, hranitelji, pa čak i roditelji). Neretko je seksualno uznemiravanje i nasilje usmereno prema partnerovoj deci iz prethodnog braka, kao i prema deci rođaka sa kojima se živi u zajedničkom domaćinstvu –objašnjava inspektorka.

Seksualni delikti su zastupljeniji u privatnim objektima nego na javnim mestima a počinioci nedela biraju žrtve. Dečja naivnost, smetnje u razvoju, odsustvo brige i nadzora roditelja, samo su neke od „pogodnosti” za nasilnika. Na izvršenje krivičnog dela utiču razne prilike i mesta – udaljeni i napušteni objekti, odsustvo roditelja ili drugih ukućana, zakazivanje sastanaka u određeno vreme pod izgovorom da su neodložni.

– Veoma je važno da roditelji procene ko su zaista osobe od poverenja, ali i sa kime im se deca druže. Bilo je čak i slučajeva da su mladići zloupotrebljavali emocionalnu zavisnost svojih devojaka. Seksualno su ih iskorišćavali obično u saizvršilaštvu sa drugovima – napominje Olivera Zečević.

U pornografske svrhe, kako je objasnila, zloupotreba dece često je u vezi sa komercijalizacijom tog materijala, mada on služi i za ucene, prinude ili narušavanje reputacije oštećenog i ugleda njegove porodice. 

-----------------------------------------------------

Javnost isključena

Zbog zaštite ugleda i časti, posebno kada je reč o deci, u toku krivičnog postupka javnost je isključena. Zabranjeno je obelodaniti i podatke koji bi mogli da ukažu na identitet. Razgovor sa oštećenima obavlja se obavezno u prisustvu roditelja ili staratelja. Ukoliko su bez roditeljskog staranja ili se utvrdi da je roditelj ugrozio dete, policija je dužna da obezbedi radnika centra za socijalni rad koji će prisustvovati razgovoru, preduzeti odgovarajuće mere porodičnopravne zaštite i postaviti privremenog staratelja.

– Ključnu ulogu kada su život i zdravlje maloletnika neposredno ugroženi, osim policije imaju i tužilaštvo, zdravstvene ustanove i službe socijalne zaštite. Prilikom neodložne intervencije imaju zadatak da u roku od 24 časa zbrinu dete i ukoliko je neophodno da ga izmeste iz porodice – zaključuje Zečevićeva.