Међу децом и младима више је жртава кривичних дела него починилаца, а статистика МУП-а показује да је подмладак највише угрожен у саобраћају, затим на улици, али и у кругу породице, где по правилу треба да буде најзаштићенији.Жртве су били у 3.403 кривична дела од почетка године до октобра, што је девет одсто мање него у истом периоду лане.

Најбројније жртве криминалних радњи, чак 47 одсто, нису напуниле ни 14 година, 31 одсто чине старији малолетници (између 16 и 18 година), а 22 одсто млађи (између 14 и 16 година).

– Када су у питању кривична дела са елементима насиља, у оквиру имовинских деликата, деца су највише погођена уличним разбојништвима и дрским крађама. Показало се да што су деца млађа то су мање безбедна. Зато треба водити рачуна да се она крећу у групи вршњака, у пратњи родитеља или неког одраслог. Ако иду сама, пожељно је да избегавају пречице и да користе осветљене, прометне улице где има пролазника – напомиње главни полицијски инспектор Оливера Зечевић, шеф Одсека за превенцију и сузбијање малолетничке делинквенције из Управе криминалистичке полиције МУП-а.

И у оквиру породичног миљеа, известан број деце трпи разне видове угрожавања. Деца су најчешће сведоци нетрпељивости и насиља међу родитељима. Тада постају индиректне жртве. Са друге стране могу бити и директно изложена емоционалном, психичком и физичком злостављању, сиромаштву, али и сексуалном искоришћавању.

Од почетка године полиција је евидентирала пет малолетних жртава инцеста. Запуштених и злостављаних било је 97, а чак 231 дете трпело је насиље у породици. У 21 случају родитељ незадовољан одлуком о додели старатељства покушао је да задржи дете или да га одузме од бившег супружника.

Грубо занемаривана деца, оцењује Зечевићева, принуђена су да самостално решавају егзистенцијалне проблеме па се нека од њих упуштају у просјачење или проституцију.

– Тиме се повећава ризик да постану жртве трговине људима а само у 2009. години пријављено је 17 таквих кривичних дела у којима су оштећени млађи од 18 година. У 56 случајева малолетници су затечени као извршиоци прекршаја просјачења и скитничења, а шесторо њих се бавило проституцијом – наводи наша саговорница.

Она напомиње да је полиција поднела више од 500 прекршајних пријава против родитеља који су и по закону дужни да брину о својој деци на адекватан начин, а то нису чинили.

Међу сексуалним деликтима најучесталије су недозвољене полне радње и обљубе. Иако се у овој групи као жртве превасходно појављују девојчице, било је и случајева у којима су оштећени дечаци.

– Учиниоци кривичних дела против полне слободе, злоупотребом односа који укључује одговорност, поверење и моћ, злостављају децу на разне начине. То може бити било која особа која има прилику да остаје насамо са дететом (комшије или кућни пријатељи којима је дете дато на чување, приватни професори, стараоци, хранитељи, па чак и родитељи). Неретко је сексуално узнемиравање и насиље усмерено према партнеровој деци из претходног брака, као и према деци рођака са којима се живи у заједничком домаћинству –објашњава инспекторка.

Сексуални деликти су заступљенији у приватним објектима него на јавним местима а починиоци недела бирају жртве. Дечја наивност, сметње у развоју, одсуство бриге и надзора родитеља, само су неке од „погодности” за насилника. На извршење кривичног дела утичу разне прилике и места – удаљени и напуштени објекти, одсуство родитеља или других укућана, заказивање састанака у одређено време под изговором да су неодложни.

– Веома је важно да родитељи процене ко су заиста особе од поверења, али и са киме им се деца друже. Било је чак и случајева да су младићи злоупотребљавали емоционалну зависност својих девојака. Сексуално су их искоришћавали обично у саизвршилаштву са друговима – напомиње Оливера Зечевић.

У порнографске сврхе, како је објаснила, злоупотреба деце често је у вези са комерцијализацијом тог материјала, мада он служи и за уцене, принуде или нарушавање репутације оштећеног и угледа његове породице. 

-----------------------------------------------------

Јавност искључена

Због заштите угледа и части, посебно када је реч о деци, у току кривичног поступка јавност је искључена. Забрањено је обелоданити и податке који би могли да укажу на идентитет. Разговор са оштећенима обавља се обавезно у присуству родитеља или старатеља. Уколико су без родитељског старања или се утврди да је родитељ угрозио дете, полиција је дужна да обезбеди радника центра за социјални рад који ће присуствовати разговору, предузети одговарајуће мере породичноправне заштите и поставити привременог старатеља.

– Кључну улогу када су живот и здравље малолетника непосредно угрожени, осим полиције имају и тужилаштво, здравствене установе и службе социјалне заштите. Приликом неодложне интервенције имају задатак да у року од 24 часа збрину дете и уколико је неопходно да га изместе из породице – закључује Зечевићева.