ХАГ – Бивши командант војске Републике Српске Крајине Миле Мркшић сведочио је пред хашким Трибуналом да му је у мају 1995. тадашњи председник Србије Слободан Милошевић наложио да решење тражи „у суживоту у Хрватској, а не у рату”.

Мркшић - по обавезујућем налогу Трибунала, а на позив одбране - сведочи у процесу против хрватског генерала Анта Готовине, оптуженог за прогон Срба из Книнске крајине током операције Олуја у августу 1995. године.

Одговарујући на питања Готовининог браниоца Луке Мишетића, Мркшић је рекао је да за команданта Српске војске Крајине (СВК) постављен у мају 1995. године, после успешне хрватске офанзиве на западну Славонију.

Рекао је да је тај положај прихватио под притиском Милошевића и председника РСК Милана Мартића, иако је „знао у какву ситуацију иде”. На питање браниоца, сведок је прецизирао да је до тада био саветник министра одбране СРЈ Павла Булатовића.

Мркшић је описао да је одмах пошто га је Скупштина РСК поставила за команданта војске, добио позив да се јави Милошевићу у Карађорђево.

„Код Милошевића сам био два сата и тај разговор кључан је за све... Суштина онога што ми је рекао је да се питање више не може решавати војно, него политички, зато што је операција Бљесак показала да су хрватске снаге нарасле... Рекао је да се нађе решење суживота у Хрватској, а не рата”, изјавио је Мркшић.

По његовим речима, Милошевић му је рекао и да ради на повратку поверења и ауторитета СВК код народа, да би се „онемогућиле приче о уједињењу РСК и РС, што је немогуће и мазање је очију”.

„Рекао ми је Милошевић: 'Ја сам се са Фрањом (Туђманом) договорио да имаш пет месеци да створиш атмосферу у војсци да није добро ићи у рат и да се тражи решење у суживоту, као план З-4 или онај у Источној Славонији”, казао је Мркшић, помињући да су Милошевић и Туђман „били у добрим односима”.

Готовинин бранилац Мишетић је увео у спис препис прислушкиваног разговора, вођеног средином маја 1995. године, између Милошевића и тадашњег начелника Генералштаба ВЈ Момчила Перишића у којем Милошевић каже да је „Мартић потпуно полудео” јер се „договорио с (Радованом) Караџићем да се уједине”.

Мркшић је, током испитивања, потврдио да су снаге СВК у јуну 1995. године учествовале у операцији Паук за подршку аутономији Фикрета Абдића у Цазинској крајини, те да су на том терену деловали и припадници СДБ Србије под командом Милорада Улемека-Легије и Радојице Божовића.

Сведок је казао и да је познавао и на том терену виђао помоћника начелника СДБ Србије Франка Симатовића - Френкија.

О тој операцији се разговарало на састанцима код Милошевића, којима су присуствовали начелник СДБ Србије Јовица Станишић, генерал Перишић, командант ВРС Ратко Младић и Мркшић.

Мркшић је рекао и да се он залагао да снаге РСК и РС, уместо у Бихаћком џепу, буду ангажоване у околини Ливна да би се спречио продор Хрватске војске на Динару и изолацију Книна, до чега је, како је назначио, касније и дошло.

„На молбу Абдића, Милошевић је рекао: 'Види, Миле среди то код Фикрета, а после види то на Динари' “, рекао је Мркшић.

Бранилац Мишетић је затим Мркшићу цитирао део његовог извештаја о паду Книнске крајине, у којем је као један од узрока навео то што је „војска РСК била стално гурана у борбу за западну Босну”.

На питање ко је војску РСК гурао у борбе за западну Босну, Мркшић је одговорио: „Абдић мене нигде није могао да гура... Милошевић би позвао Мартића и мене”.

Мркшић ће сутра наставити сведочење на суђењу генералу Готовини који је командовао операцијом Олуја, и суоптуженима Ивану Чермаку и Младену Маркачу