Од нашег специјалног извештача

Истанбул, 11. децембра – Другог дана Европског првенства у малим базенима у Истанбулу наши пливачи су допливали до победничког постоља. Нађа Хигл је друга на 200 прсно, а Иван Ленђер трећи на 100 делфин.

Летошњем товару медаља са Светског првенства у великим базенима у Риму (Чавић злато и сребро, а Хиглова злато) биће придодато и ово благо исковано у Другом Риму, како је љубитељима историје познат Истанбул, некада Цариград. И мада ово нису најсјајније медаље оне су од историјског значаја, јер су их у сениорској конкуренцији освојили пливачи који су стасали под нашим поднебљем.

Од како је начинила чудо у Вечном граду поставши светска првакиња Нађа Хигл је под огромним психолошким притиском, али се са њим изванредно носи, јер има исправан приступ:

– Водим рачуна само о свом резултату. Не могу да боље од онога што могу. Ако нека буде боља, шта да се ради. Задовољна сам овом медаљом. Мени више одговарају велики базени, али, ето, успела сам и у малом. Мени самопоуздање није проблем, али овај успех ме мотивише да будем још боља – казала је Нађа Хигл која је са 2:17,52 пливала готово за секунд брже од дотадашњег европског рекорда (2:18,30), али је, на нашу жалост, и сама европска рекордерка Данкиња Рике Мелер Педерсен била у шампионској форми (2:16,66).

И Иван Ленђер је имао тешко психолошко искушење. Два пута је био шести и много му је значило да коначно и у сениорској конкуренцији дође до медаље. Храбро је пливао (49,79) и дошао до плена у Чавићевој дисциплини.

– О овоме сам сањао! Знало се да ће Коротишкин да буде први, па је преостало да се води борба од другог до петог места. Дао сам све од себе и исплатило се – с разлогом је био пресрећан Ленђер пошто је сениорска медаља блистала на његовим грудима.

Обојица тренера и Себастијан Хигл, брат Нађе Хигл, и Дејан Пејиновић, уз кога је стасао Ленђер, очекују од њих још више. Приметили су да обоје имају шта да побољшају и ето разлога да се очекује да ризница буде све богатија.

У финалу је пливао и Чаба Силађи, још један јуниорски бисер од кога се очекује да заблиста и на најјачим изложбама пливачких асова. Овог пута је био последњи у финалу на 100 прсно (десети с 57,97), али не треба да клоне духом.

– Био сам стегнут. Очекивао сам бољи резултат, али... Покушаћу да се усредсредим на 50 прсно – казао је Силађи, који је у финале ушао с осмим временом.

Радован Сиљевски се уз мало среће пробио у полуфинале. За следећи искорак, међутим, требало је много више (--. С 48,49 на 100 слободно).

– Дао сам све од себе, трудио сам се да ништа не остане у мени. Међутим, није било како сам желео. Негде, очигледно, грешим и мораћу то да откријем и поправим, – самокритичан је Сиљевски чијим би смо се пласманом пре неколико година дичили.

У дисциплинама Нађе Хигл и Радована Сиљевског имали смо још по једног представника. На 200 прсно Јована Богдановић је 24. са 2:26,44, а Борис Стојановић на 100 слободно 47. са 48,96.

Сутра од наших пливају: Марица Стражмештер (50 леђно), Чаба Силађи (50 делфин), Милица Остојић (400 слободно), Нађа Хигл, Јована Богдановић (100 прсно) и Борис Стојановић (100 мешовито).

Освајачи медаља (други дан) – мушкарци: 100 делфин: 1. Коротишкин (Русија) 48,93, 2. Манкоч (Словенија) 49,65, 3. Ленђер (Србија) 49,79; 100 прсно: 1. Ван Агеле (Холандија) 56,29 (европски рекорд), 2. Ђурта (Мађарска) 56,72, 3. Борисик (Украјина) 56,97; 400 мешовито: 1. Чех (Мађарска) 3:57,27 (светски рекорд), 2. Верасто (Мађарска) 4:00,10, 3. Нево (Израел) 4:00,55; 50 леђно: 1. Доњец (Русија) 22,76 (европски рекорд), 2. Рупрат (Немачка) 22,85, 3. Вилдебоер (Шпанија) 23,07; – жене: 200 прсно: 1. Педерсен (Данска) 2:16,66 (европски рекорд), 2. Хигл (Србија) 2:17,52, 3. Хестман (Шведска) 2:19,28; 100 слободно: 1. Декер (Холандија) 51,35, 2. Кромовидјојо (Холандија) 51,44, 3. Отесен (Данска) 52,18; 800 слободно: 1. Фрис (Данска) 8:08,02, 2. Виљаесија (Шпанија) 8:13,93, 3. Етјен (Француска) 8:16,20; 100 леђно: 1. Москвина (Русија) 56,36, 2. Јовановић (Хрватска) 56,93, 3. Херасимења (Белорусија) 57,23; 50 делфин: 1-2. Декер (Холандија) и Шредер (Холандија) са по 25,00, 3. Снилдал (Норвешка) 25,10; 4 х 50 слободно: 1. Холандија (Декер, Шредер, Де Јонге, Кромовидјојо) 1:33,25 (светски рекорд), 2. Шведска (Свенсон, Лилхаге, Хеденског, Шестрем) 1:35,46, 3. Немачка (Брант, Самулски, Витинг, Шрајбер) 1:36,73.