И би мушко венчање: призор из цркве у Ослу

Од нашег дописника,
Осло, новембра – Маса радозналог света, свечано дотераних званица, тискала се тог прохладног али суначног септембарског дана да заузме што боље место у норвешкој цркви Кампен, смештеној у истоименом предграђу Осла, и виде чудо невиђено. Призор који се одвијао у препуној локалној цркви многима је личио на снимање неких секвенци из љубавног филма.

Заиста су чудни путеви господњи, рекли би свештеници: тога дана венчала су се двојица норвешких младића. Судбина, животна реалност, шта ли је, тако је наместила да је венчање овог геј пара обавила жена свештеник, уз то још и лезбијка.

„Да ли ви, драги Гарде Нилсене, слободном вољом и без икаквих притисака, узимате за супруга овде присутног Ласе Сандакера”, питала је Сири Сунде, женски поп, гледајући право у очи младожењу Нилсена.

„Да”, узвикнуо је мушки и реско млађани Нилсен.

„Овде пред Богом, сведоцима, овим предивним скупом, желим тебе Ласе Сандакере да питам – желиш ли да узмеш овде присутног Гарда Нилсена за свог супруга, да се чувате и пазите и у добру и у злу, док вас смрт не растави”, пажљиво је, уз мале станке, бирала речи Сири Сунде, обучена у белу свештеничку одору.

„ Да”, узвратио је готово нестрпљиво Ласе Сандакер.

„Нека младожења пољуби – младожењу!”

Нилсен и Сандакер нису часили часа. Очи су им цаклиле, а како и не би, стали су на луди камен, и то још у храму божјем.

„Библијски призор”, чуо се жамор међу црквеним клупама.

„Опет разапињу Исуса”, шапнуо је неко да не квари свадбено весеље и изазове гнев званица.

Крстили су се и једни и други.

„Зауставите то венчање, то богохуљење”, грмео је на потчињене свештенике из цркве Кампен бискуп Уле Кристијан Кварме, старешина бискупије Осло. Бискуп Кварме није имао ауторитет, склапање брака није осујећено.

Супружници Нилсен и Сандакер први су норвешки геј пар венчан по црквеном обреду. Закон о брачној заједници дозвољава склапање само грађанских бракова између хомосексуалаца. Дакле, геј и лезбијским паровима није још дозвољено венчање у норвешким црквама. На луди камен могу да стану у општини, пред матичарима или у такозваним народним кућама. Наиме, у Норвешкој постоји широк алтернативни антирелигијски покрет, Савез хуманиста и етичара. Реч је, заправо, о атеистима, хуманистичком, етичком удружењу које у први план ставља човека и људска права и слове као опозиција званичној државној норвешкој цркви. У њиховим одајама, кућама законски је дозвољен и признат брак склопљен између истих полова. Управо на једној таквој церемонији, први норвешки лезбијски пар, Сесилија Стенсланд и Јане Абрахамсен заветовали су се на верност.

Прва је у салу, уз лагану, свечану музичку подлогу, са црвеном ружом у руци, грациозно ушетала Јане, преносе делић атмосфере са венчања овдашњи медији. Одлази до стола и ружу ставља у вазу која стоји поред велике заставе у бојама дуге, највећег симбола гејова и лезбијки. Врата се отварају по други пут, у салу улази изабраница Јаниног срца Сесилија Стенсланд, ритуално стављајући своју поред Јанине руже... Док их смрт не растави...

Мада је изложена огромном притиску јаких геј-лобија, политичара као и снажном покрету унутар цркве састављеном од не тако малог броја свештеника хомосексуалаца, врх норвешке цркве за сада одолева захтевима да аминује и одобри истополну брачну заједницу. Норвешки бискупи и надбискупи позивају у помоћ Свето писмо према чијем је слову ваљан само брак између мушкарца и жене. Највећи и последњи адут црквених великодостојника јесте литургија, церемонија црквеног венчања.

„Литургија која се служи у црквама сачињена је за венчања мушкарца и жене. Уколико свештеник жели да венча мушкарца са мушкарцем, мора се саставити нова литургија”, објашњава главни бискуп у Ослу Улав Скјенесланд. Утолико врх норвешке цркве сматра да су венчања истих полова обављена по актуелној литургији – ништавна и неважећа. Једино црквени синод, сабор норвешке лутеранске цркве, може да измени литургију. Тек тада брак између два мушка младенца и пар невеста биће Божји и легалан.

Док Норвежани пружају отпор бранећи се литургијом, сестринска лутеранска црква у суседној Шведској (реформаторско крило Римокатоличке цркве) одобрила је склапање хомосексуалних бракова. Синод шведске цркве, са огромном већином гласова верских посланика (178 за, 68 против, остали уздржани, од 249 делегата колико има сабор), одлучио је да од 1. новембра брак у цркви, по свим важећим обредима, могу склапати и геј и лезбијски парови.

„Овакав чин последица је модерних кретања у друштву. Шведска црква је самостална и потпуно слободна у својим ставовима и мишљењима, овај историјски потез учињен је без мешања политике”, изјавио је поглавар шведске протестантске цркве – надбискуп Андерс Вејруд.

Половина од 14 шведских бискупа успротивила се таквој одлуци црквеног сабора оштро критикујући одлуку синода, сматрајући да су венчања хомосексуалаца испред црквених олтара ништа мање него „хуљење Бога, ружење Цркве”. То је тужан дан за шведску цркву која се више неће сматрати библијском, упозорила су седморица бискупа.

„Седморица отпадника” сматрају да таква венчања нису у духу црквеног учења, исповедања вере, лутеранске традиције и да је црквено јединство у опасности.

Реаговали су и великодостојници Католичке цркве у Шведској (Фредерик Емануелсон) и Православне (Миша Јакшић) упутивши отворено писмо у коме „жале што ће шведска црква венчавати хомосексуалце, што је противно црквеној традицији, погледу и веровању о постанку света”.

Одлука шведских црквених власти да благосиљају геј и лезбијске бракове изазвала је дубоку забринутост и групе свештеника из Енглеске.

Траје и кампања прикупљања потписа против „јеретичког потеза шведског синода”. За само један дан у Стокхолму прикупљено је 50.000 потписа који су прослеђени влади. У петицији стоји да су политичари присилили попове да благослове ругање Богу.

Шведска црква дубоко је подељена, прети јој и раскол, упозоравају аналитичари.