Вести дана
Незапосленост у јануару већа за 2,1 одсто
БЕОГРАД – У фебруару је у Србији било око 16.000 више незапослених лица него у јануару, саопштила је Национална служба за запошљавање.
У саопштењу се наводи да је у фебруару регистровано 767.418 лица на евиденцији НСЗ.
У односу на октобар 2008. године, када је почела економска криза, број лица на евиденцији се повећао за 50.010 лица.
Највише је незапослених лица која на посао чекају од једне до две до године (17,86 одсто), лица која чекају до 3 месеца (14,1 одсто), од 3 до 5 година (12,35 одсто ), од 5 до 8 година (10,89 одсто), од 2 до 3 године (9,87 одсто).
Од укупног броја лица на евиденцији НСЗ, више од 12 месеци (дуготрајна незапосленост) на посао чека 63,81 одсто или 489.753 лица, од чега је 55,04 одсто жена.
Највише је незапослених особа од 25 до 29 година (13,19 одсто).
Највише незапослених има са првим степеном стручне спреме око 30 одсто и са четвртим степеном око 28 одсто. Са завршеним факултетом на посао чека око 40.000 људи.
Највећа стопа незапослености је у Новом Пазара 51,1 одсто, Лозници 41,5 одсто, Лесковцу 41,4 одсто.
Када је реч о општинама, највећа стопа незапослености је и Лебанама са 61,4 одсто, Владичином Хану 54,1 одсто, Бојнику 53,4 одсто.
Најнижа регистрована стопа незапослености је у београдским општинама општинама Савски Венац 2,5 одсто, Стари град 3,7 одсто , Врачар 6,9 одсто.
Последњи коментари
Naravno da je najmanja nezaposlenost u Beogradu kad se jedino tamo investira.
Mislim da vlada Srbije treba da da prioritet resavanju problema nezaposlenosti jer trosi mnogo vremena na Kosovu bez konkretnih rezultata.
A od onih koji i imaju posao sigurno je devedeset posto nezadovoljno svojim poslom i još više svojom niskom platom koja često ne pokriva ni osnovne potrebe za goli život! Za isti posao prima zaposleni u srbiji tu negde deset procenata u odnosu na na nemačkog zaposlenog za istu delatnost. To je tako samo zato što je to deo strategije globalizma u kojoj sve odredjuje ponuda i potražnja. Što znači, održavati visoku stopu nezaposlenosti je namera kako bi radna snaga bila što jeftinija. Šro je veća potražnja za radnim mestom stim je radna snaga sve jeftinija. To znači da ne postoji potreba evropskih moćnika da se investira kako bi se rešio problem nezaposlenosti jer bi stim podigao cenu rada što bi se ogledalo u višim platama. Tu pomaže samo zakonski odredjivanje minimalnog dohotka,plata što bi sa jedne strane povećalo konzumiranje a stim i zakurblalo veću proizvodnju, veću potražnju za radnom snagom što bi opet imalo za posledicu veće dohodke i veću zaposleno.DN-Glas Dijaspore