Хроничан недостатак радне снаге за шумске послове (Фото АФП)

Ваљево – У шумама на подручју Колубарског и Мачванског округа права је реткост срести домаћег дрвосечу. Тај посао у 99 одсто случајева резервисан је за „странце” с оне стране Дрине. Напросто, са овдашње стране реке нико не жели моторну тестеру или секиру у рукама, без обзира на то што месечно може да заради и више од 1.000 евра у динарској противвредности. Све се ово дешава у време економске кризе, али и уз податак да само у општинама Колубарског округа има евидентираних 12.000 лица која траже посао, од којих је најмање четвртина старосне доби и физичког стања да може успешно да ради у шумама.

Инжењер Драгић Томић, руководилац коришћења шума у ЈП „Борања”, које покрива Колубарски и Мачвански округ, каже за наш лист да је недостатак радне снаге за шумске послове хроничан.

– За пошумљавање, заштиту и окопавање шума, те сечу дрвета, изношење и извоз обловине на територији Колубарског и Мачванског округа држава годишње издваја 100 милиона динара. За све те послове расписује се тендер, али је уочљиво да се последњих година за поједине радове нико не јавља, јер две приватне фирме из Колубарског округа које се баве пословима у шумарству једноставно не могу да нађу људе из Ваљева и околине који би то радили. Радна снага се ангажује са стране, највише из Републике Српске, и уместо да од државних 100 милиона динара већа сума остане на овом подручју – она се „прелива” преко Дрине. Још једном наглашавам, послови у шумарству нису лаки, али нису ни лоше плаћени – па тако дрвосече месечно могу да зараде и 1.000 евра, уз обезбеђен смештај и исхрану. Међутим, на прсте две руке могу се набројати људи из Ваљева и околине који су заинтересовани за рад у шуми – каже инжењер Томић.

 – Наше предузеће, Служба запошљавања и Шумарска школа из Краљева, која је надлежна за обуку и давање сертификата, могли би заинтересоване да обуче за рад с моторном тестером која се најчешће користи у овим пословима. На евиденцији незапослених, само у Ваљеву, има 942 неквалификована мушкарца у доби од 18 до 40 година који би могли да се укључе у обуку за дрвосече и друге послове у шуми и тако за један дужи период да решимо за нас велики проблем, а за њих сигурну егзистенцију – наглашава Томић не показујући при том превелики оптимизам да ће са овим планом све ићи брзо и лако.