Атина, 20. јуна – Тридесет три године сањани сан грчке нације постао је стварност. Помпезно, са пуно емоција и лепих речи, уз присуство неколико стотина гостију, међу њима председника Кипра и Бугарске, десет премијера и бројнихшефова дипломатије,међу којима су и Мирко Цветковић, Вук Јеремић и Небојша Брадић, 20. јуна отворен је нови Музеј Акропоља. Прелепо стаклено здање, Акропољ у Акропољу јер су у њему место нашла сва она античка блага из петог века пре нове ере, сва баштина златног века атинске демократије, све оно чему су се цивилизације после дивиле и из њега училе.

Брадић и Цветковић на Акропољу (Фото АФП)

Председник Грчке, Каролос Папуљас, премијер Костас Караманлис и цео државни и политички врх, сви гости, цела Атина и сви Грци који су испред телевизора пратили пренос –били су у суботу увече на Акропољу. Јер, кад све друго крене лоше, кад постоје проблеми, увек има нешто што окупља народ, представља стожер јединства и – понос нације. За Грке, то је њихова прошлост, то је историја, основи демократије и културе које су поставили њихови преци, то је – Акропољ.

Правећи идејно решење за музеј који се простире на 25 хиљада квадрата, архитекта француско-швајцарског порекла Бернард Шуми је све то имао у виду.

Да се сачува прошлост, да се споменицима Акропоља врати сјај али и обезбеди сигурно место на коме неће бити изложени зубу времена.Да се, у исто време, хиљадама посетилаца, а њих десет хиљада може дневно да прође кроз нови музеј, омогући да изблиза виде оно о чему су само слушали и да све то буде ту, у подножју Акропоља.

После низа покушаја који трају преко тридесет година, управо његово идејно решење у стаклу, транспарентно у три димензије јер се са трећег спрата виде и темељи и остаци античке културе, али у исто време, каријатиде заједно са посетиоцима гледају према Партенону, пројекат архитекте Шумија је победио. Додуше, музеј који се гради од 2002. требало је да буде готов за Олимпијаду 2004. али су проблеми свечано отварање одложили до ове суботе, 20. Јуна 2009.

Пројекат вредан 130 милиона евра отежавала је чињеница али и архитектина идеја да Нови музеј Акропоља буде смештен управо у подножју Акропоља, у старом делу Атине где је, нормално, изникао читав низ имовинско-правних, историјских, културолошких проблема. Стаклено здање на три нивоа требало је уклопити у окружење али му исто време омогућити да заблиста свим сјајем.

Судећи по реакцијама али и ономе што је видео ваш извештач, Нови музеј Акропоља је нешто што се мора видети. О томе сведочи и чињеница да је за само неколико дана, путем интернета продато девет хиљада улазница. До краја године, цена је симболична, један евро,а 2010. године, карта ће коштати пет евра.

На првом нивоу, а кроз стаклени под виде се темељи и ископине, смештене су мање скулптуре, античка керамика, вазе.На другом новоу доминирају каријатиде, оригинали који су специјалном техником спуштениса Акропоља.

Ту је низ фигура које су састављене од оригиналних фрагмената који су посебном техником уклопљени у целину, с тим што се, једни од других, оригинал од копије, разликују по боји.

У укупној експозицији од преко четири хиљаде експоната, свакако је најинтересантнији трећи ниво који у потпуности садржи реконструкцију рељефа Партенона, све оне оригиналне лукове који су сачувани у Грчкој и копијекоје су направљене према скицама оригинала покрадених пре две стотине година, али и дан данас уредно изложених у Британском музеју у Лондону.

(Фото АФП)

„Први пут посетиоци могу да виде све фризије заједно, оригинале и копије украденог, да упореде и схвате колико је велики проблем око повратка оригинала Партенона, колико је исцрпљујућа борба са Лондоном коју грчка држава води већ годинама”,рекао је председник Музеја Димитрис Пантермалис.

Наиме, већ два века, од дана када је енглески лордЕлгин у време отоманске окупације Грчке насилним путем из земље однео делове Партенона, траје борба Атине и Лондона да се делови античког храма који су изложени у Британском музеју у Лондону, врате у своју постојбину.

„То је био сан преседника Константина Караманлиса, то је била највећа жеља некадашњег министра културе, грчке глумице Мелине Меркури, то је, коначно, сан свих Грка” –рекао је на отварању музеја министар културе Антонис Самарас.

Нико од говорника на отварању Новог музеја Акропоља није пропустио да подвуче да је ова свечаност у сенци истине да и поред свих дипломатских и коначно, људских молби, Лондон не намерава да врати делове Партенона.

Детаљ са отварања (Фото АФП)

До сада, у свим сусретима на највишем државном нивоу, ова тема је покретана али без успеха јер је Лондон тврдио да Атина нема адекватне услове за чување оваквог историјског блага. Међутим,изградњом савременог музејског здања у коме су први пут изложени и ескпонати који су до сада чувани у посебним складиштима, тврдња Лондона губи смисао.

„У овом тренутку кад се отварају врата Музеја, ни један Грк не може да ужива пуним срцем јер је више од половине скулптура са Партенона већ 207 година хиљадама километара далеко од своје постојбине. Не можемо да будемо мирни, срећни и задовољни све док је наше благо у заточеништву британског музеја!”,нагласио је министар културе Самарас.

Сву наду Грчка полаже у чињеницу да су многи светски музеји самоиницијативно вратили античко благо руководећи се чињеницом, да, како је то рекао директор Метрополитен музеја у Њијорку, Филип Монтебело, „свет се мења и полако, и сви морају да играју по новим правилима!”

--------------------------------------------------------------------

Болна сличност Партенона и српских вредности на Косову

„Отварањем музеја отпао је и последњи аргумент Британаца који одбијају да врате отете делове Партенона. Културни споменици треба да остану на месту где су створени у народу који их је створио. Дакле, порука је јасна.

Сличност између проблема партенонских скулптура и покушај својатања српских вредности и споменика на Косову, болно је слична и одговор је исти.

Нико не може да својата оно што припада српском народу на Косову јер се културно наслеђе ниједног народа не може одузимати, оно мора да остане на месту и у средини у којој је створно” – изјавиоје Диогенис Валаванидис, председник Српског одбора за повратак партенонских скулптура који у Атини борави на позив грчке владе.