Poreska policija je u toku prošle godine podnela 1.967 krivičnih prijava protiv 2.676 osoba, koje su osumnjičene za utaju poreza u vrednosti od oko 14,5 milijardi dinara. U poređenju sa 2008. godinom, broj podnetih krivičnih prijava veći je za oko sedam odsto. Dr Vesna Aleksić, glavni inspektor Poreske policije, kaže za „Politiku”da obim otkrivenih poreskih utaja u proteklih šest godina neprekidno raste.

 – U februaru ove godine podnete su 182 krivične prijave za utaju poreza u vrednosti od oko 1,5 milijardi dinara, dok je u istom periodu prošle godine podneta 161 krivična prijava za oštećenje od oko 1,2 milijarde dinara. Za period od šest godina, od 2003. do prošlegodine, poreska policija je podnela 9.271 krivičnu prijavu protiv 11.850 osoba za utaju poreza u vrednosti od 83,5 milijardi dinara – kaže Aleksićeva.

Najčešće, ali i najveće poreske utaje su u oblastima prerađivačke industrije, trgovine derivatima nafte, građevinarstva, prometa građevinskog materijala, alkoholnih pića, tehničke i tekstilne robe i zdravstvenih usluga u privatnom sektoru.

Uočeno je da je najslabija tačka poreskog sistema u Srbiji,porez na dodatu vrednost (PDV), zbog čega su i najčešće poreske zloupotrebe upravo tog tipa, što jedirektna šteta za državu. Od januara 2005. godine, kada je PDV uveden, do kraja prošle godine,izbegavanjem plaćanja PDV-a država jeoštećena za oko 22,9 milijardi dinara.

Dosadašnjim radom, poreska policija je identifikovala više modusa izbegavanja plaćanja PDV-a i kod svih ključnu ulogu imaju, takozvane fantomske firme. Do sada je otkriveno 1.629 „fantoma”.

– Najčešći je slučaj da „fantom” preduzeće ispostavlja lažne fakture sa iskazanim PDV-om posredniku – „peraču”, koji dobra i usluge dalje lažno fakturiše regularnom preduzeću – krajnjem korisniku, i bezgotovinski naplaćuje preko tekućeg računa. Naplaćen iznos fakture, umanjen za dogovorenu proviziju „perač” vraća u gotovom novcu regularnom preduzeću – kaže Aleksićeva.

Znači, ovakvu lažnu fakturu ne prati promet dobara i usluga, a time ni plaćanje PDV-a u prethodnoj fazi prometa. U povezanom lancu prometa dobara i usluga, u kome učestvuju, kako preduzeća nedostupna kontroli tako i regularna preduzeća, lažne fakture po pravilu izdaju „fantom” preduzeća.

Regularno preduzeće koje na ovakav način posluje, prema njenim rečima, obezbeđuje gotov novac kako bi vršilo gotovinske isplate bez izmirenja poreskih obaveza, kao što su naknade za angažovanu radnu snagu „na crno”, za pružene usluge od strane neregistrovanih subjekata, isplata dela zarada zaposlenih koja se ne evidentira u poslovnim knjigama. Ovaj poreski obveznik istovremeno umanjuje i svoju PDV obavezu, jer neosnovano koristi prethodni porez iskazan na lažnom računu s obzirom na to da mu je ceo iznos po tom računu vraćen u gotovom novcu.

Aleksićeva kaže da se i u oblasti građevinarstva sve češće izbegava plaćanje poreza.

– Uočili smo da se završeni stanovi, delom ili u potpunosti, naplaćuju u gotovom novcu, koji se ne evidentira u poslovnim knjigama, pri čemu se izbegava plaćanje znatnih iznosa po osnovu poreza na ostale prihode. Ovo je najčešći način na koji investitori u građevinarstvu dolaze do velikih iznosa gotovog novca, koji potom koriste za isplatu zarada i nadnica zaposlenima, odnosno povremeno angažovanim radnicima, ali i za plaćanje pojedinih podizvođača i nabavku dobara i usluga – objašnjava glavni inspektor Poreske policije.

Osnovni kriterijumi koji opredeljuju stepen rizika kod poreskog kriminala su, kako objašnjava Aleksićeva, činjenice koje ukazuju na jasno ispoljenu nameru počinilaca, stepen organizovanosti i visina štete koja je naneta državnom budžetu.

Danijela Vukosavljević

-----------------------------------------------------------

Utaja poreza po Zakonu o oduzimanju imovine

–Zakonom je propisano oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela poreske utaje. A to znači da pod ovaj zakon potpadaju poreske utaje veće od 1,5 miliona dinara. Tako je, u julu prošle godine, privremeno oduzeta imovina od grupe Bojana Stojičića iz Leskovca, kroz čije je firme prošlo 1,3 milijarde dinara, od kojih je lažnim fakturama oprano 700 miliona dinara – objašnjava Vesna Aleksić.

-----------------------------------------------------------

Posebna jedinica za organizovani finansijski kriminal

Kako bi Poreska uprava aktivno učestvovala u sprovođenju Nacionalne strategije za borbu protiv organizovanog kriminala, potrebno je bilo jačanje kapaciteta Poreske policije kroz formiranje posebne jedinice, koja će se baviti organizovanim finansijskim kriminalom.

– Donošenje i sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv organizovanog kriminala je od najšireg značaja za sve građane Republike Srbije i važan korak u procesu pridruživanja Evropskoj uniji. Nova organizaciona jedinicu za borbu protiv organizovanog finansijskog kriminala u okviru sektora Poreske policije je formirana i u toku je odabir kadrova – otkriva Aleksićeva.

U tom smislu, prema njenima rečima, neizostavan faktor u borbi protiv organizovanog finansijskog kriminala je saradnja i koordinacija državnih organa nadležnih za sprovođenje strategije kako u Republici Srbiji tako i na regionalnom i međunarodnom nivou.