Пореска полиција је у току прошле године поднела 1.967 кривичних пријава против 2.676 особа, које су осумњичене за утају пореза у вредности од око 14,5 милијарди динара. У поређењу са 2008. годином, број поднетих кривичних пријава већи је за око седам одсто. Др Весна Алексић, главни инспектор Пореске полиције, каже за „Политику”да обим откривених пореских утаја у протеклих шест година непрекидно расте.

 – У фебруару ове године поднете су 182 кривичне пријаве за утају пореза у вредности од око 1,5 милијарди динара, док је у истом периоду прошле године поднета 161 кривична пријава за оштећење од око 1,2 милијарде динара. За период од шест година, од 2003. до прошлегодине, пореска полиција је поднела 9.271 кривичну пријаву против 11.850 особа за утају пореза у вредности од 83,5 милијарди динара – каже Алексићева.

Најчешће, али и највеће пореске утаје су у областима прерађивачке индустрије, трговине дериватима нафте, грађевинарства, промета грађевинског материјала, алкохолних пића, техничке и текстилне робе и здравствених услуга у приватном сектору.

Уочено је да је најслабија тачка пореског система у Србији,порез на додату вредност (ПДВ), због чега су и најчешће пореске злоупотребе управо тог типа, што једиректна штета за државу. Од јануара 2005. године, када је ПДВ уведен, до краја прошле године,избегавањем плаћања ПДВ-а држава јеоштећена за око 22,9 милијарди динара.

Досадашњим радом, пореска полиција је идентификовала више модуса избегавања плаћања ПДВ-а и код свих кључну улогу имају, такозване фантомске фирме. До сада је откривено 1.629 „фантома”.

– Најчешћи је случај да „фантом” предузеће испоставља лажне фактуре са исказаним ПДВ-ом посреднику – „перачу”, који добра и услуге даље лажно фактурише регуларном предузећу – крајњем кориснику, и безготовински наплаћује преко текућег рачуна. Наплаћен износ фактуре, умањен за договорену провизију „перач” враћа у готовом новцу регуларном предузећу – каже Алексићева.

Значи, овакву лажну фактуру не прати промет добара и услуга, а тиме ни плаћање ПДВ-а у претходној фази промета. У повезаном ланцу промета добара и услуга, у коме учествују, како предузећа недоступна контроли тако и регуларна предузећа, лажне фактуре по правилу издају „фантом” предузећа.

Регуларно предузеће које на овакав начин послује, према њеним речима, обезбеђује готов новац како би вршило готовинске исплате без измирења пореских обавеза, као што су накнаде за ангажовану радну снагу „на црно”, за пружене услуге од стране нерегистрованих субјеката, исплата дела зарада запослених која се не евидентира у пословним књигама. Овај порески обвезник истовремено умањује и своју ПДВ обавезу, јер неосновано користи претходни порез исказан на лажном рачуну с обзиром на то да му је цео износ по том рачуну враћен у готовом новцу.

Алексићева каже да се и у области грађевинарства све чешће избегава плаћање пореза.

– Уочили смо да се завршени станови, делом или у потпуности, наплаћују у готовом новцу, који се не евидентира у пословним књигама, при чему се избегава плаћање знатних износа по основу пореза на остале приходе. Ово је најчешћи начин на који инвеститори у грађевинарству долазе до великих износа готовог новца, који потом користе за исплату зарада и надница запосленима, односно повремено ангажованим радницима, али и за плаћање појединих подизвођача и набавку добара и услуга – објашњава главни инспектор Пореске полиције.

Основни критеријуми који опредељују степен ризика код пореског криминала су, како објашњава Алексићева, чињенице које указују на јасно испољену намеру починилаца, степен организованости и висина штете која је нанета државном буџету.

Данијела Вукосављевић

-----------------------------------------------------------

Утаја пореза по Закону о одузимању имовине

–Законом је прописано одузимање имовине проистекле из кривичног дела пореске утаје. А то значи да под овај закон потпадају пореске утаје веће од 1,5 милиона динара. Тако је, у јулу прошле године, привремено одузета имовина од групе Бојана Стојичића из Лесковца, кроз чије је фирме прошло 1,3 милијарде динара, од којих је лажним фактурама опрано 700 милиона динара – објашњава Весна Алексић.

-----------------------------------------------------------

Посебна јединица за организовани финансијски криминал

Како би Пореска управа активно учествовала у спровођењу Националне стратегије за борбу против организованог криминала, потребно је било јачање капацитета Пореске полиције кроз формирање посебне јединице, која ће се бавити организованим финансијским криминалом.

– Доношење и спровођење Националне стратегије за борбу против организованог криминала је од најширег значаја за све грађане Републике Србије и важан корак у процесу придруживања Европској унији. Нова организациона јединицу за борбу против организованог финансијског криминала у оквиру сектора Пореске полиције је формирана и у току је одабир кадрова – открива Алексићева.

У том смислу, према њенима речима, неизоставан фактор у борби против организованог финансијског криминала је сарадња и координација државних органа надлежних за спровођење стратегије како у Републици Србији тако и на регионалном и међународном нивоу.