ХАГ – У Хашком трибуналу је почело суђење Флоранс Артман, бившој представници за штампу некадашњег главног тужиоца Трибунала Карле дел Понте, оптуженој за непоштовање тог суда.

Како је оценило тужилаштво, овај поступак требало би да траје само неколико дана, јер је реч „о једноставним питањима, која су већ размотрана у претходном поступку”.

Трибунал је у августу прошле године оптужио Артманову за непоштовање суда, јер је обелоданила садржај две поверљиве одлуке жалбеног већа из процеса против Слободана Милошевића из 2005. и 2006.

У уводној речи тужилаштва, као кључна питања у поступку против Артманове наведено је да ли је она у књизи „Мир и казна” и чланку објављеном у „Гласнику” босанског института изнела поверљиве информације, као и да ли је то учинила намерно и свесно ?

Тужилац у овом процесу Брус Мекферлејн је рекао да се суђење Артмановој не односи на злочине почињене у бившој Југославији, нити на политику у региону, као ни на процене ко је кривац за ратне злочине.

Он је додао и да је у овом случају релевантно само оно што је Артманова „сама одлучила да објави” и рекао да жели да докаже да „кораци које је предузимала нису били случајни”, као ни оно што је објављивала.

Бранилац Артманове Карим Кан је рекао да не прихвата да је оптужена свесно прекршила било које одредбе Суда, јер су информације које је објављивала годинама биле познате јавности и присутне у медијима, а да Међународни суд на то никада није реаговао.

Кан је нагласио и да је Артманова престала да ради у Трибуналу почетком априла 2006, неколико дана пре него што је донета друга одлука о оптужби против ње.

Првог дана суђења Артмановој, тужилаштво је као сведоке извело представника француске издавачке куће „Фламарион” Јорика Кармалека и некадашњег секретара у Хашком трибуналу Робина Винсента.

У наставку суђења, одбрана би требало да изведе три своја сведока, међу којима и Наташу Кандић, директорку Фонда за хуманитарно право.

Артманова је до 2006. била портпарол Дел Понтеове, а претходно је радила као дописник париског листа „Монд” са Балкана.

Артманова наводи да су одлукама судије Хашког трибунала учествовале у прикривању кључних докумената о умешаности Србије у геноцид у Сребреници, тако што су одбиле да скину ознаку поверљивости са записника Врховног савета одбране, које је званични Београд доставио Трибуналу током суђења Милошевићу.

Артманова шокирана јер се нашла на Милошевићевој столици

ПАРИЗ – Флоранс Артман је изјавила да је шокирана што се нашла на истој оптуженичкој клупи на којој је седео Слободан Милошевић.

„Потпуно сам шокирана, тешко могу да поверујем да ћу се наћи у истој сали за испитивање у којој је био Милошевић, на тој столици. Има нешто што ту није у реду”, рекла је она у изјави коју је пренео радио „Франс енфо”.

Артмановој је данас у Хашком трибуналу почело суђење за непоштовање тог суда, јер је обелоданила садржај две поверљиве одлуке жалбеног већа из процеса против Милошевића из 2005. и 2006.

„Франс енфо” је навео да је реч о споразуму између судије у случају Милошевића и државе Србије, захваљујући коме је „омогућено да се избегне покретање оптужнице против Србије за геноцид, пре свега у Сребреници”.

„Овај споразум између Трибунала и Србије је био јаван, можда сам само прецизирала неке ствариили их формулисала на начин који им смета. Да, то је једна врста цензуре”, истакла је Артманова.

Жан Франсоа Жилијар, генерални секретар „Репортера без Граница”, организације која је изразила јавну подршку Артмановој, рекао је да је „за јавност важно да зна да се ова врста нагодби прави унутар суда”.

„Нема ничег илегалног у томе, судије нису урадиле ништа илегално, само су узеле у обзир политичку димензију њиховог рада на рачун истрага које су вођене”, изјавио је он за „Франс-енфо”.

Највећа казна коју би могла да добије због непоштовања суда је седам година затвора и 100. 000 евра.