Погледи
Жељка Бутуровић
Погледи са стране
Љубица Арсић
Весна Станојевић
Тема недеље
Срећни људи
Читавом својом историјом смо у Европи и сигурно је да желимо да будемо у породици народа заједно са њима, поручио је патријарх Иринеј у првом званичном сусрету са новинарима у Патријаршији седам дана пошто је изабран на светосавски трон.
„Нема потребе да зазиремо од европске заједнице ако Европа буде поштовала наш идентитет, нашу културу, нашу православну веру, а надамо се да ће све то уважавати”, објаснио је првојерарх СПЦ, додајући да Европу и глобализацију схвата пре свега у смислу економије и свега што је заједничко и потребно у савременом свету.
Због бројних обавеза патријарх је издвојио двадесетак минута за „најмоћнију, седму силу” како је поздравио новинаре.
Пред више од 80 новинара одговарао на питања о Косову и устоличењу у Пећкој патријаршији, о помоћи сиромашнима, односима Цркве и државе, најавама могућности папине посете 2013. године, али и на замерке да се Црква често повезује са ултранационалистичким покретима и да не дели судбину свог народа.
Говорећи о устоличењу у Пећкој патријаршији, које је најављено за 25. април, патријарх Иринеј је истакао да се нада да ће бити довољно свести о том догађају и да ће „браћа са Косова схватити да то није провокација већ одлазак у наш древни црквени дом који је центар наше Цркве”.
– За сада нема посебних припрема. Цркви и Синоду предстоји да реши питања око одласка у Пећ са надлежнима на Косову, али и нашим властима. Надамо се да ће се постићи договор да се тај свети чин обави у најбољем реду – изјавио је поглавар СПЦ.
Иако је патријарх Иринеј већ изјавио да би прослава 1.700 година од доношења Миланског едикта била „златна прилика” за сусрет са папом 2013. године у Нишу, новинаре је занимало да ли је тим поводом већ контактирано са Светом столицом.
– Никакви конкретни кораци још нису предузимани. И раније је било говора о томе и изражена је жеља римског папе да посети Србију. Ми смо тада као Сабор сматрали да није згодно време и да то питање треба одложити за нека мирнија времена. Имали смо разне прогоне, сеобе, нисмо желели да се римском епископу деси нешто код нас у Београду и у Србији и да се то припише нама. Због свих тих опасности, сусрет је, за сада, одложен до срећнијих и бољих времена – рекао је патријарх.
Говорећи о прослави јубилеја Миланског едикта, првојерарх је нагласио да би то била прилика да се сретну представници свих хришћанских цркава, размисле о времену када је дошло до раздвајања и шта је то донело цркви Христовој, јер је идеал Јеванђеља „да сви будемо једно”.
Поглавар СПЦ нагласио је и да СПЦ неће затворити своја врата дијалогу док се питање канонски непризнате македонске цркве на најцелисходнији начин не реши, као и да би спор, договором и проналажењем најбољег решења за све, требало да реше представници непризнате и признате Македонске цркве. Патријархов став је, међутим, нешто критичнији према непризнатој црногорској цркви.
– Мислим да та црква нема велику подршку у народу и вероватно ће временом и нестати. Црногорци и ми смо један народ. Они су се одвојили, али треба одржавати добре односе са сваким суседом, посебно с њима и надамо се да ће се ти односи неговати. А видећемо каква ће бити судбина те заједнице, мада се обично оно што је постављено на неканонске основе временом излечи – рекао је српски патријарх.
На питање да ли ће променити идентитет Цркве, будући да је у јавности често повезују са ултранационалистичким покретима, патријарх је нагласио да не види потребу да црква мења свој курс, јер је увек била толерантна заједница, која разуме све друге народе и вероисповести.
Поглавар СПЦ истакао је и да би Црква требало у овим временима да буде активнија у помоћи сиромашном становништву, да је држава најпозванија да решава проблем независности Космета, а да је Црква ту да са своје стране помогне колико може, као и да би око питања евентуалног уласка у НАТО требало да се чује и шта народ мисли о томе. Он је додао да би волео да ускоро посети Републику Српску и БиХ, али да то зависи и од одлуке Синода и од других планова. А на питање како би желео да се памти време његовог управљања српском Црквом одговорио је:
– Оно што ја желим, жели и Црква и ја не могу и не бих хтео ништа мимо Цркве. А увек ћу бити за оно што је праведно, корисно, што никоме не шкоди.
-----------------------------------------------------------
Држава и Црква су један организам
Како је објаснио патријарх Иринеј још се није званично сусрео са председником Србије Борисом Тадићем, иако су се видели на Светосавској академији у среду увече. Садашњи однос државе према Цркви поглавар СПЦ оценио је као добар, уз наду да ће се он даље унапређивати и да ће бити користан и за Цркву и за државу.
– Доносим лепо искуство из Ниша. Тамо сам одавно успоставио добар однос с представницима нишке власти и желео бих да тако буде и у Београду и у свим другим наших местима. Ми смо једна целина, један организам, треба да радимо и да помажемо једни друге – нагласио је патријарх Иринеј.
М. Пешић – Ј. Беоковић
-----------------------------------------------------------
Председник Тадић примио патриjарха Иринеја
Током сусрета сложили су се и да је неопходно убрзати радове на завршетку Храма Светог Саве у Београду и разматрали питање обележавања 1700 година Миланског едикта које ће се одржати у Нишу 2013. године.
Разговору је присуствовао члан Синода СПЦ, владика бачки Иринеј, наводи се у саопштењу Кабинета председника Србије.
-----------------------------------------------------------
Патријарх наљутио муслимане
Нови Пазар – Мешихат Исламске заједнице у Србији, на чијем челу је главни муфтија Муамер Зукорлић и Ријасет Исламске заједнице Србије са реис-ул-улемом Адемом Зилкићем на челу огласили су се саопштењима у којима на сличан начин протестују против ставова новоизабраног патријарха Српске православне цркве Иринеја о муслиманима.
Како су пренели неки медији, патријарх је рекао да је филозофија и психологија ислама да „када су муслимани у мањем броју, умеју да се понашају и буду коректни. Када постану равни по броју, онда они већ дижу главу, а када постану надмоћни и супериорни, чине притисак или да се иселе или да се приђе њима. То је филозофија ислама”.
„Несхватљиво је да новоизабрани патријарх своју мисију започиње бескрупулозним непријатељским изјавама према вери исламу, којој припада више од милијарду људи”, каже се у саопштењу Мешихата „Зукорлићеве” Исламске заједнице. „Сасвим је извесно да ова изјава садржи позив на геноцид, јер недвосмислено указује да су за патријарха муслимани прихватљиви само када су у мањини и када живе погнутих глава. Значи ли то да већина, као у Санџаку или Прешевској долини, треба предузети мере попут оних у Сребреници, како би њихов број постао прихватљив за патријархову визију Србије”, стоји у саопштењу Мешихата. Ова исламска заједница сматра да је патријархова изјава „нанела огромну штету односима СПЦ и Исламске заједнице” и очекује „јасно и недвосмислено извињење”.
И Исламскa заједницa Србије коју предводи реис Адем Зилкић очекује извињење српског патријарха и саопштава да је „затечена оваквом изјавом и резоном поглавара СПЦ у којој се филозофија и психологија муслимана спуштају на раван национализма и шовинизма”
„Овом изјавом се вређају верска осећања свих муслимана, а посебно србијанских. Такав говор не води миру и бољим међуљудским односима у Србији генерално, а на Косову и Метохији посебно. Страшно је то шта све као муслиманска мањина у Србији можемо разумети из ове поруке”, написано је у саопштењу Ријасета.
С. Бакрачевић
-----------------------------------------------------------
СПЦ увек била толерантна
На конференцији за новинаре у Патријаршији, упитан о односу српске цркве према исламској и другим верским заједницама, патријарх Иринеј је навео да је СПЦ увек била толерантна и поштовала сваку религију, као и да поштује и исламску заједницу.
– То је њихова вера и зашто бисмо се ми ту мешали и давали своје мишљење – изјавио је патријарх Иринеј.
Ј. Б.