BEOGRAD – Podrška građana Srbije pristupanju Evropskoj uniji raste zbog najavljene liberalizacije viznog režima, izjavio je agenciji Beta programski direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (Cesid) Marko Blagojević.

„Rezultat istraživanja o ulasku u EU se menja u zavisnosti od događaja. Što Evropa deluje bliže Srbiji to je u biračkom telu u Srbiji veća podrška evropskim integracijama”, kazao je Blagojević povodom Cesid-ovog istraživanja, prema kojem pristupanje Srbije EU podržava 71 odsto građana.

Kako je dodao, konstanta je da procenat onih koji su za ulazak u EU nikada nije pao ispod 60 makar u poslednjih nekoliko godina.

Protiv ulaska Srbije u EU je 14 odsto građana Srbije, a gotovo svaki deseti ne bi glasao na referendumu o pristupanju Srbije Uniji, pokazalo je istraživanje Cesida, koje je sprovedeno polovinom oktobra na uzorku od 1.600 građana Srbije.

Veliki broj građana Srbije, prema istraživanju, podržava pristupanje EU i drugih zemalja u regionu, tako da ulazak Makedonije u EU ima podršku 76 odsto građana Srbije, dok je 71 odsto ispitanih „za” ulazak Bosne i Hercegovine i Crne Gore u Uniju.

Pristupanje Hrvatske podržava 62 odsto građana Srbije, dok je podrška ulasku Albanije u EU među građanima Srbije najniža i iznosi 42 odsto.

Govoreći o visokoj podršci građana Srbije ulasku zemalja iz regiona u EU, Marko Blagojević je rekao da to pokazuje da je Srbija otvorena i prema svojim susedima i da im želi dobro, kao što želi i sebi.

„Po tim indikatorima smo bolji čak i od nekih zemalja iz regiona. Od Hrvatske na primer u kojoj je tek nedavno broj tamošnjih birača koji podržavaju članstvo Srbije u EU prešao jednu polovinu, a kod nas je to uveliko preko 60 posto”, dodao je Blagojević.

Ovo je sjajan nalaz koji puno toga može, naročito strancima, da kaže o tome na koji način populacija u Srbiji razmišlja ili makar većina populacije, istakao je Blagojević.

Prema njegovoj oceni, činjenica da u Srbiji ima manje ljudi koji su spremni da podrže i članstvo Albanije je neposredna posledica svega onoga što se dešava sa jednostranom proglašenosću nezavisnosti Kosova.

„I taj nalaz koliko god uslovno rečeno možda loše delovao on nije loš koliki je na primer nalaz u Albaniji gde ima više nego u Srbiji ljudi koji ne bi voleli da vide Srbiju kao članicu EU”, kazao je Blagojević.

Prema njegovim rečima, nalazi koji se tiču pristupanju Srbije NATO predstavljaju „svojevrsno iznenađenje” s obzirom na to da u Srbiji ne postoji ni jedna relevantna politička snaga koja otvoreno podržava NATO.

Cesidovo oktobarsko istraživanje pokazalo je da se ulasku Srbije u NATO protivi 51 odsto građana, a da je 25 odsto za ulazak u NATO.

„Dakle potencijal za to postoji, i ukoliko bi se promenila retorika relevantnih političkih aktera mislim da bi tu promenu u retorici pratilo ili bi mogla pratiti i promena raspoloženja birača prema tom savezu”, naveo je Blagojević.

„Mi vidimo da u Srbiji ima birača koji kažu da uprkos našoj veoma lošoj istoriji odnosa sa NATO Srbija ipak treba da se okrene prema budućnosti i da zbog te budućnosti i perspektive koje članstvo u NATO pruža ipak stupi i u tu organizaciju ukoliko joj se u jednom trenutku pruži prilika”, dodao je Blagojević