БЕОГРАД – Подршка грађана Србије приступању Европској унији расте због најављене либерализације визног режима, изјавио је агенцији Бета програмски директор Центра за слободне изборе и демократију (Цесид) Марко Благојевић.

„Резултат истраживања о уласку у ЕУ се мења у зависности од догађаја. Што Европа делује ближе Србији то је у бирачком телу у Србији већа подршка европским интеграцијама”, казао је Благојевић поводом Цесид-овог истраживања, према којем приступање Србије ЕУ подржава 71 одсто грађана.

Како је додао, константа је да проценат оних који су за улазак у ЕУ никада није пао испод 60 макар у последњих неколико година.

Против уласка Србије у ЕУ је 14 одсто грађана Србије, а готово сваки десети не би гласао на референдуму о приступању Србије Унији, показало је истраживање Цесида, које је спроведено половином октобра на узорку од 1.600 грађана Србије.

Велики број грађана Србије, према истраживању, подржава приступање ЕУ и других земаља у региону, тако да улазак Македоније у ЕУ има подршку 76 одсто грађана Србије, док је 71 одсто испитаних „за” улазак Босне и Херцеговине и Црне Горе у Унију.

Приступање Хрватске подржава 62 одсто грађана Србије, док је подршка уласку Албаније у ЕУ међу грађанима Србије најнижа и износи 42 одсто.

Говорећи о високој подршци грађана Србије уласку земаља из региона у ЕУ, Марко Благојевић је рекао да то показује да је Србија отворена и према својим суседима и да им жели добро, као што жели и себи.

„По тим индикаторима смо бољи чак и од неких земаља из региона. Од Хрватске на пример у којој је тек недавно број тамошњих бирача који подржавају чланство Србије у ЕУ прешао једну половину, а код нас је то увелико преко 60 посто”, додао је Благојевић.

Ово је сјајан налаз који пуно тога може, нарочито странцима, да каже о томе на који начин популација у Србији размишља или макар већина популације, истакао је Благојевић.

Према његовој оцени, чињеница да у Србији има мање људи који су спремни да подрже и чланство Албаније је непосредна последица свега онога што се дешава са једностраном проглашеносћу независности Косова.

„И тај налаз колико год условно речено можда лоше деловао он није лош колики је на пример налаз у Албанији где има више него у Србији људи који не би волели да виде Србију као чланицу ЕУ”, казао је Благојевић.

Према његовим речима, налази који се тичу приступању Србије НАТО представљају „својеврсно изненађење” с обзиром на то да у Србији не постоји ни једна релевантна политичка снага која отворено подржава НАТО.

Цесидово октобарско истраживање показало је да се уласку Србије у НАТО противи 51 одсто грађана, а да је 25 одсто за улазак у НАТО.

„Дакле потенцијал за то постоји, и уколико би се променила реторика релевантних политичких актера мислим да би ту промену у реторици пратило или би могла пратити и промена расположења бирача према том савезу”, навео је Благојевић.

„Ми видимо да у Србији има бирача који кажу да упркос нашој веома лошој историји односа са НАТО Србија ипак треба да се окрене према будућности и да због те будућности и перспективе које чланство у НАТО пружа ипак ступи и у ту организацију уколико јој се у једном тренутку пружи прилика”, додао је Благојевић