САД и НАТО одбацили су идеју да из Европе буде уклоњено америчко атомско оружје.

На састанку министара иностраних послова чланица алијансе у Талину (Естонија), амерички државни секретар Хилари Клинтон и генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмусен одлучно су одбацили такву идеју коју је, пре извесног времена, „лансирао” шеф немачке дипломатије Гвидо Вестервеле.

У Европи, према незваничним али поузданим проценама, САД имају између 160 и 200 атомских бомби стационираних у пет држава: Немачкој, Белгији, Холандији, Италији и Турској.

Овај број је од времена хладног рата драстично смањен, али је и данас озбиљна претња. У последњој предизборној кампањи немачки либерали (ФДП) су, као један од најважнијих спољнополитичких циљева, означили проблем преосталог нуклеарног оружја САД у Европи са захтевом да Американци атомске бомбе врате кући.

Гвидо Вестервеле, лидер ФДП и садашњи шеф немачке дипломатије, за овај захтев придобио је земље Бенелукса (Белгија, Холандија, Луксембург) и Норвешку. На састанку западне војне алијансе у естонској престоници Вестервеле је искористио прилику да ову идеју предложи колегама из породице НАТО.

Шеф немачке дипломатије проценио је да му на руку иде и чињеница да су САД и Русија недавно потписале нови уговор о смањењу стратешког нуклеарног наоружања.

„Дошао је тренутак да се учини нови корак у правцу разоружања“, изјавио је Вестервеле образлажући предлог да САД, једнострано, покупе своје атомске бомбе из Европе.

У Талину је, међутим, шеф немачке дипломатије, доживео тежак ударац: САД и НАТО одлучно су одбацили такву могућност.

„НАТО мора да остане савез с нуклеарним оружјем“, изјавила је Хилари Клинтон. „Смањење броја атомских бомби у Немачкој (и Европи) биће могуће тек када се о томе потпише одговарајући споразум с Русијом“, нагласила је Клинтонова.

Ово америчко одбијање утемељено је на уверењу да друга страна – Русија – у овом тренутку располаже с неупоредиво моћнијим нуклеарним арсеналом у Европи. Процене, наиме, кажу да Москва има на европском тлу између две и четири хиљаде атомских бомби, што је неупоредиво више од нуклеарног наоружања НАТО-а.

„У протеклих неколико година НАТО је много допринео разоружању“, сматра генерални секретар алијансе Андерс Фог Расмусен. „Основни задатак НАТО-а је заштита наше територије и народа, 900 милиона грађана у државама чланицама НАТО-а треба да буду заштићени од напада. У свету у којем постоји атомско оружје НАТО мора да поседује најјаче оружје за одвраћање од напада.“

Без обзира на неуспех у Талину, немачки медији процењују да Гвидо Вестервеле неће одустати од своје идеје. У Немачкој он има подршку комплетне опозиције – социјалдемократи, Зелени, левица – тако да ће ова идеја остати један од приоритета спољне политике владе у Берлину. Оно што забрињава немачке војне аналитичаре јесте, међутим, могућност да САД изађу привидно у сусрет Берлину и атомске бомбе из Немачке једноставно преселе у неку другу европску државу чланицу НАТО-а.

Ж. Ракић