BEOGRAD – Danas se navršava šest godina od izbijanja najvećih etnički motivisanih sukoba na Kosovu od dolaska međunarodnih snaga u pokrajinu, u kojima je 19 civila izgubilo život.

Dvodnevni sukobi na Kosovu počeli su 17. marta 2004. nakon što je UNMIK policija pronašla tela dvojice albanskih dečaka u reci Ibar kod sela Čabra, na severu Kosova.

Masovne demonstracije kosovskih Albanaca, koji su za nesreću dečaka optužili Srbe, izbile su prvo u južnom delu Kosovske Mitrovice, a potom su se proširile na druge delove Kosova.

Tokom dva dana nasilja ubijeno je 19 osoba (11 Albanaca i osam Srba) a više od 900 osoba je povređeno, među kojima su bili i pripadnici međunarodne i kosovske policije.

U neredima je uništeno ili oštećeno oko 800 kuća, kao i 35 pravoslavnih crkava i manastira, a nekoliko hiljada Srba napustilo je svoje domove.

Zbog napada na srpske enklave, u gradovima u Srbiji protestovalo je više hiljada ljudi. Istog dana kada je na Kosovu izbilo nasilje, u večernjim satima su u Beogradu i Nišu zapaljene džamije, a u Novom Sadu su demolirana stakla sedišta Islamske zajednice.

U istražnom pritvoru bilo je više od 250 osoba osumnjičenih da su učestvovale u antisrpskom nasilju.

Međunarodni tužilac podigao je 29. septembra 2004. prvu optužnicu povodom martovskih događaja na Kosovu protiv šestorice Albanaca iz Gnjilana.

U maju 2005. Okružni sud u Gnjilanu osudio je ih je na ukupnu kaznu od 38 godina zatvora. Oni su proglašeni krivim za ubistvo i saučesništvo u ubistvu Slobodana Perića i ranjavanje njegove majke Anke Perić, koja je preminula od povreda zadobijenih tokom martovskih nemira.

Prema podacima Kosovske policijske službe, za martovsko nasilje na Kosovu u prekršajnim i krivičnim postupcima kažnjeno je 266 osoba.

UNMIK i SPC su postigli dogovor o obnovi porušenih i spaljenih crkava i manastira, a prva faza obnove je počela krajem 2005. godine.

Beta

-----------------------------------------------------------

Ivanović: Povratak je vezan za osećaj bezbednosti

BEOGRAD – Državni sekretar Ministarstva za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović izjavio je, povodom šeste godišnjice martovskog pogroma u pokrajini, da se moraju pronaći inspiratori i organizatori, ističući da su porušene kuće obnovljene, ali da se Srbi nisu vratili.

U martovskom pogromu Albanci su za dva dana iz domova proterali više od 4.000 Srba, etnički očistili šest gradova i devet srpskih sela i uništili 35 crkava i manastira.

Ivanović je za Radio-televiziju Srbije rekao da moraju biti kažnjeni oni koji su pokušali da izvuku profit iz tog pogroma, jer njegovi „organizatori nisu bili na ulici”.

Onaj ko je zamislio taj pogrom, postigao je cilj, jer, ne samo da se većina ljudi nije vratila, nego su i otvoreni pregovori o statusu Kosova i Metohije, ocenio je Ivanović.

„Srbi se ne osećaju sigurnim, pogotovu ako dolaze individualno, a ne mogu se nagovoriti da se vrate kolektivno”, rekao je Ivanović.

Ukazujući da je „povratak usko vezan za osećaj bezbednosti”, Ivanović je ocenio da bi se taj proces mogao intenzivirati samo ako bi privremene kosovske institucije i međunarodna zajednica uradili ono što su obećali.

Državni sekretar Ministarstva za Kosovo i Metohiju je ocenio da status Kosova još dugo vremena neće biti rešen.

Povodom najave Kfora da će sutra i zvanično glavnu odgovornost za zaštitu Gazimestana predati kosovskoj policiji na osnovu odluke koju je doneo Severnoatlantski Savet, Ivanović je rekao da se sastao sa komandantom Kfora i upozorio da postoji nepoverenje između Srba i Albanaca i da ne smeju biti ugroženi manastiri na Kosovu i srpska baština.

Prema njegovoj oceni, Srbi neće verovati kosovskoj policiji koju većinom čine Albanci.

U martovskom pogromu za manje od 72 sata Albanci su ubili osam Srba, dok se dvoje vode kao nestali, a 11 Albanaca poginulo je u okršajima s pripadnicima Kfora koji su pokušali da zaštite Srbe.

Teže i lakše su ranjene i povređene 954 osobe, među njima 143 srpske nacionalnosti i desetine pripadnika međunarodnih snaga, dok su uništena 72 vozila UN.

Širom južne srpske pokrajine srušeno je, zapaljeno ili teško oštećeno 935 srpskih kuća i 10 društvenih objekata - škole, domovi zdravlja, pošte, kao i 35 svetinja SPC - manastira, crkava i drugih verskih objekata, među njima 18 spomenika kulture.

Tanjug

-----------------------------------------------------------

Bogdanović: Cilj martovskog pogroma bio etničko čišćenje

BEOGRAD – Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović ocenio je da je cilj „martovskog pogroma” pre šest godina bio dalji progon srpskog stanovništva iz pokrajine, što dokazuje i etničko čišćenje šest gradova i devet sela u koje se Srbi do danas nisu vratili.

„Glavni inspiratori i organizatori tog pogroma do danas nisu otkriveni i to je ono što je poražavajuće i što treba da zabrine sve nas. Kažnjeni su samo pojedinci koji su učestvovali u toj akciji, ali ne i organizatori koji su to pripremali nekoliko meseci”, rekao je ministar za Kosovo i Metohiju Tanjugu.

Bogdanović je rekao da je u vreme uoči martovskog pogroma boravio na Kosovu i da je bezuspešno upozoravao zvaničnike međunarodne zajednice, između ostalih i nekadašnjeg visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijera Solanu, da se „nešto strašno” priprema.

„Dobijamo uveravanja da su međunarodne snage na KiM danas bolje osposobljene i obučene, da imaju bolju obaveštajnu službu i da neće dozvoliti da se ponovi 17. mart 2004. godine”, rekao je on.

Ministar ipak, pozivajući se na iskustvo, strahuje, posebno posle smanjenja Kfora, da može nešto slično da se dogodi, jer je očigledno da na KiM postoje socijalne tenzije, iz kojih može da se izrodi nešto poput 17. marta.

Vlada Srbije, kako je istakao, želi da sve probleme na KiM rešava mirno, na konstruktivan, pragmatičan način, jer samo dijalogom i kompromisom može da se dođe do mira, stabilnosti i pomirenja između Srba i Albanaca.

Prama njegovim rečima, Srbija želi da na Kosovu bude uspostavljeno prosperitetno multietničko društvo, ali da je jedan od preduslova za to povratak oko 220.000 izbeglih i interno raseljenih građana.

Bogdanović je ukazao da je kosovska vlada, pod pritiskom međunarodne zajednice, počela obnovu kuća uništenih u uništenih kuća, ali da još nisu stvoreni uslovi za povratak srpskog stanovništva na te prostore.

„Ne možete se samo deklarativno zalagati za povratak Srba, za multietničnost, za pravnu zaštitu a da ne činite ništa da se to stvarno desi na terenu”, kazao je Bogdanović.

Danas, kako je upozorio, dodatni izvor tenzija predstavlja plan sefa Međunarodne civilne kancelarije Pitera Fejta i privremenih vlasti u Prištini, koji, između ostalog, podrazumeva pokušaj uspostavljanja takozvanih kosovskih institucija na severu pokrajine, čemu se Srbi protive.

„Verujem da se niko neće usuditi da taj plan sprovede mimo volje Srba. Ako je nešto dobro u tom planu, onda je to što se ne preti silom. To bi bilo pogubno i destabilizovalo bi, ne samo KiM, nego čitav Zapadni Balkan, jer nedopustivo je da se problemi, ma gde oni bili i ma kakvi oni bili rešavaju silom i sukobima”, poručio je ministar Bogdanović.

Tanjug