Moskva - Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev odobrio je novu vojnu doktrinu kojom se širenje NATO-a smatra nacionalnom pretnjom i potvrđuje da Rusija ima pravo da upotrebi nuklearno oružje ukoliko je njen opstanak ugrožen.

Ova doktrina podrazumeva da širenje NATO-a na zemlje Istočne Evrope i američki plan da u Evropi postavi antiraketne sisteme ugrožavaju nacionalnu bezbednost Rusije, iako, s druge strane, sadrži tvrdnju da je mogućnost nuklearnog konflikta sve manja, preneo je Rojters.

Pošto ruskoj konvencionalnoj vojsci nedostaje moderna oprema i prolazi kroz tešku reformu obrazovanja profesionalnih oružanih snaga, Moskva računa na svoj nuklearni arsenal kao na poslednje sredstvo kojem bi pribegla, navela je britanska agencija saopštenje objavljeno na veb sajtu Kremlja.

Ipak, smernice nove doktrine ne slede ideju koju je prošle godine izneo sekretar Saveta za bezbednost Nikolaj Petrušev, da je korišćenje nuklearnog oružja dozvoljeno u regionalnim sukobima.„Neki pametni ljudi nadglasali su one koji žele da šire strah od ruskog nuklearnog oružja”, rekao je vojni analitičar Aleksandar Golts.

Rusija je 2008. vodila petodnevni rat sa Gruzijom, a prema novoj doktrini, i dalje bi mogla da bude suočena sa pretnjom regionalnih sukoba i lokalnih ratova.

U doktrini je navedeno da jednu od „najvećih spoljašnjih ratnih pretnji” predstavlja širenje NATO istočno od granica Rusije, dok se širenje oružja za masovno uništenje i države koje poseduju nuklearno oružje navode kao posebna opasnost.„Izgradnja i razmeštanje strateških antiraketnih sistema koji podrivaju globalnu stabilnost”, takođe je navedena kao pretnja. Vlasti u Moskvi saopštile su juče da su zabrinute zbog plana Vašingtona da na teritoriji Rumunije razmesti raketne presretačke sisteme i da očekuju objašnjenje takve odluke.

Većina osnovnih odredbi nove vojne doktrine Rusijeponavljaju teze predhodnih, ali postoji i niz značajnih razlika, piše današnji moskovski dnevnik Komersant.

Nova doktrina je četvrta po redu u postsovjetskoj Rusiji, a može se smatrati naslednicom prethodnog dokumenta iz 2000. godine, uz precizne korekcije, zbog vojno-političke situacije u svetu, piše list.

U novoj redakciji, kao i u staroj, tvrdi se da se verovatnoća pojavljivanja velikog rata smanjuje, ali da vojne opasnosti za Rusiju jačaju u više pravaca.

To su, navodi Komersant, širenje oružja za masovno uništenje, raketa i raketnih tehnologija, rast broja zemalja koje poseduju atomsko naoružanje, povećanje stranih vojnih kontigenata u zemljama koje se graniče sa Rusijom.

Komersant ukazuje da se u prethodnoj redakciji nije imenovan nijedan konkretni potencijalni protivnik, a da je sada među osnovnim spoljnim pretnjama nazvano širenje NATO i njegovo stremljenje da se približigranicama Rusije.

Među drugim spoljnim vojnim opasnostima ima dosta tačaka koje su povezane sa SAD i NATO - instaliranje sistema protivraketne odbrane i militarizacija kosmosa.

Istovremeno, dodaje list, u novoj doktrini, za razliku od one iz 2000. godine, imenovan je i glavni saveznik - Belorusija, a vojno-politička saradnja sa tom zemljom ocenjena je kao prioritetna.

Prema pisanju lista, jedna od ključnih tačaka nove redakcije vojne doktrine, ostala je nepromenjena.

Rusija je sebi ostavila za sobom pravo na primenu atomskog naoružanja kao odgovor na napad na sebe ili svoje saveznike atomskim naoružanjem, ili drugim oružjem za masovno uništenje, kao i u slučaju agresije protiv Rusije konvencionalnim naoružanjem, kada je pod pretnjom samo postojanje države.

Komersant ukazuje da se u dokumentu nije pojavila tačka o preventivnom atomskom udaru po agresoru, i korišćenju atomskog naoružanja u regionalnim i čak lokalnim ratovima, o čemu je vise puta govorio šef Federalne službe bezbednosti, koja je i razradila doktrinu.

Druga novina se, piše list, pojavila kao posledica rata u Južnoj Osetiji, gde je većina stanovnika dobila rusko državljanstvo. Ona podrazumeva pravo Rusije da koristi oružane snage van svojih granica za zaštitu njenih interesa i njenih građana, kao i za podršku međunarodnom miru i bezbednosti. U prethodnom dokumentu, toga nije bilo, dodaje list.

Tanjug, Beta