Ширење НАТО претња Русији

Дмитриј Медведев Фото АФП

Москва - Председник Русије Дмитриј Медведев одобрио је нову војну доктрину којом се ширење НАТО-а сматра националном претњом и потврђује да Русија има право да употреби нуклеарно оружје уколико је њен опстанак угрожен.

Ова доктрина подразумева да ширење НАТО-а на земље Источне Европе и амерички план да у Европи постави антиракетне системе угрожавају националну безбедност Русије, иако, с друге стране, садржи тврдњу да је могућност нуклеарног конфликта све мања, пренео је Ројтерс.

Пошто руској конвенционалној војсци недостаје модерна опрема и пролази кроз тешку реформу образовања професионалних оружаних снага, Москва рачуна на свој нуклеарни арсенал као на последње средство којем би прибегла, навела је британска агенција саопштење објављено на веб сајту Кремља.

Ипак, смернице нове доктрине не следе идеју коју је прошле године изнео секретар Савета за безбедност Николај Петрушев, да је коришћење нуклеарног оружја дозвољено у регионалним сукобима.„Неки паметни људи надгласали су оне који желе да шире страх од руског нуклеарног оружја”, рекао је војни аналитичар Александар Голтс.

Русија је 2008. водила петодневни рат са Грузијом, а према новој доктрини, и даље би могла да буде суочена са претњом регионалних сукоба и локалних ратова.

У доктрини је наведено да једну од „највећих спољашњих ратних претњи” представља ширење НАТО источно од граница Русије, док се ширење оружја за масовно уништење и државе које поседују нуклеарно оружје наводе као посебна опасност.„Изградња и размештање стратешких антиракетних система који подривају глобалну стабилност”, такође је наведена као претња. Власти у Москви саопштиле су јуче да су забринуте због плана Вашингтона да на територији Румуније размести ракетне пресретачке системе и да очекују објашњење такве одлуке.

Већина основних одредби нове војне доктрине Русијепонављају тезе предходних, али постоји и низ значајних разлика, пише данашњи московски дневник Комерсант.

Нова доктрина је четврта по реду у постсовјетској Русији, а може се сматрати наследницом претходног документа из 2000. године, уз прецизне корекције, због војно-политичке ситуације у свету, пише лист.

У новој редакцији, као и у старој, тврди се да се вероватноћа појављивања великог рата смањује, али да војне опасности за Русију јачају у више праваца.

То су, наводи Комерсант, ширење оружја за масовно уништење, ракета и ракетних технологија, раст броја земаља које поседују атомско наоружање, повећање страних војних контигената у земљама које се граниче са Русијом.

Комерсант указује да се у претходној редакцији није именован ниједан конкретни потенцијални противник, а да је сада међу основним спољним претњама названо ширење НАТО и његово стремљење да се приближиграницама Русије.

Међу другим спољним војним опасностима има доста тачака које су повезане са САД и НАТО - инсталирање система противракетне одбране и милитаризација космоса.

Истовремено, додаје лист, у новој доктрини, за разлику од оне из 2000. године, именован је и главни савезник - Белорусија, а војно-политичка сарадња са том земљом оцењена је као приоритетна.

Према писању листа, једна од кључних тачака нове редакције војне доктрине, остала је непромењена.

Русија је себи оставила за собом право на примену атомског наоружања као одговор на напад на себе или своје савезнике атомским наоружањем, или другим оружјем за масовно уништење, као и у случају агресије против Русије конвенционалним наоружањем, када је под претњом само постојање државе.

Комерсант указује да се у документу није појавила тачка о превентивном атомском удару по агресору, и коришћењу атомског наоружања у регионалним и чак локалним ратовима, о чему је висе пута говорио шеф Федералне службе безбедности, која је и разрадила доктрину.

Друга новина се, пише лист, појавила као последица рата у Јужној Осетији, где је већина становника добила руско држављанство. Она подразумева право Русије да користи оружане снаге ван својих граница за заштиту њених интереса и њених грађана, као и за подршку међународном миру и безбедности. У претходном документу, тога није било, додаје лист.

Танјуг, Бета