ЊУЈОРК – Шеф УНМИК-а Ламберто Занијер изјавио је у Њујорку, на седници Савета безбедности УН посвећеној Косову, да је општа безбедносна ситуација у јужној српској покрајини „крхка”, а да је ситуација са бројем повратника „разочаравајућа”.

Занијер је, представљајући редовни тромесечни извештај генералног секретара УН Бан Ки-муна о ситуацији у јужној српској покрајини, истакао да упркос позивима косовских власти расељеним лицима да се врате, одзив био „занемарљив”.

Према подацима УНХЦР, које је генерални секретар УН уврстио у свој извештај, од јануара до априла на Косово добровољно вратило свега 137 прогнаних, међу којима 24 Албанца, 30 Срба и 54 Рома, Ашкалија и Египћана.

Занијер је, обраћајући се чланицама СБ, оценио да се власти у Приштини, у сарадњи са међународном заједницом, труде да створе „одрживе” услове за повратак избеглица.

Он је указао да је „способност УНМИК-а да промовише решења за практична питања угрожена ставовима обе стране, али и захтевом Србије да се питање легалности проглашења независности Косова проследи Међународном суду правде”.

Техничка сарадња

Италијански дипломата је рекао да на Косову има и превише тога да се ради у многим областима и похвалио ангажман Београда и Приштине на техничком нивоу у погледу решавања питања несталих лица.

Специјални представник генералног секретара УН је навео да је реконфигурација мисије УН на Косову била „благовремена и потребна” и да је урађена на транспарентан начин.

Он је додао да ће реконфигурисани УНМИК наставити да обавља своје функције у складу са Резолуцијом 1244 с циљем обезбеђења мира и стабилности на Косову.

„Данас је улога УНМИК-а другачија, али није мање битна”, навео је Занијер и додао да мисија и „даље има корисну улогу за обе стране, олакшавајући решавање проблема, као посредник између две стране које не желе директно да комуницирају”.

Занијер је подсетио да је Еулекс у потпуности постао оперативан 6. априла и да у оквиру мисије ЕУ сада делује 2.569 људи у области мониторинга владавине права и обављања одређених извршних функција.

„Наша неутралност у поглесу статуса омогућава да УНМИК подстиче на помирење и сарадњу међу заједницама у корист свих народа на Косову и зарад стабилности целог региона”, рекао је Занијер.

Инциденти

Говорећи о безбедносној ситуацији на Косову, шеф УНМИК-а је подсетио да је у предграђу Косовске Митровице - Брђанима, било више инцидената јер су Албанци, упркос противљењу локалних Срба, покушали да да обнове куће порушене 1999. године.

„Општине на северу Косова и северни део Косовске Митровице и даље делују одвојено од остатка Косова. Лидери Срба са севера Косова сматрају да су УНМИК и Кфор једине легитимне међународне мисије и не показују никакве промене у ставу да не прихватају институције или симболе косовских власти”, истакао је Занијер, представљајући Банов извештај за период од 10. марта до 31. маја.

Он је, такође, навео да је већина српских енклава пристало да плаћа струју после 10 година неплаћања, али да косовски Срби и даље то питање посматрају на политички начин.

„Надамо се да ће Београд и Приштина да пронађу начин да на техничком нивоу комуницирају у циљу побољшања живота свих грађана на Косову”, истакао је Занијер.

Минимални контакти

У Бановом извештају, који је достављен чланицам СБ прошле седмице, наведено је да су власти у Приштини у више наврата тражиле окончање мисије УНМИК-а, уз образложење да резолуција 1244 више не представља релевантан документ и да немају никакве правне обавезе да га поштују”.

Бан је навео да су „минимални контакти” представника власти у Приштини са Занијером, али да се, истовремено, сарадња на практичним питањима настављена.

Он је навео да су у протекла три месеца, с изузетком посете председника Бориса Тадића манастиру Високи Дечани на Велики петак, власти у Приштини „блокирале бројне одвојене радне посете српских функционера областима јужно од Ибра” и да „према косовским властима” српски званичници не могу без одобрења улазити на територију покрајине.

Танјуг

-----------------------------------------------------------

Јеремић: Нико не сме да игнорише одлуке Савета безбедности

Министар спољних послова Србије Вук Јеремић затражио је од Савета безбедности УН да инсистира на придржавању обавеза које произлазе из Резолуције 1244 и да се не охрабрују нова признања независности Косова.

Јеремић је на седници Савета безбедности УН истакао да то тело „мора наставити да игра одлучујућу улогу у косовском спору” и позвао његове представнике да „посете Србију - Београд, Приштину, северно Косово и енклаве” како би из прве руке видели „колико још посла мора да се обави на терену, у оквиру Резолуције 1244 (усвојене 1999. године)”.

Шеф српске дипломатије је изразио „дубоку захвалност” Србије „огромној већини земаља чланица УН које поштују суверенитет и територијални интегритет Србије”, али и „дубоко жаљење” што Приштина одбацује Резолуцију 1244.

„Никоме не сме бити дозвољено да игнорише одлуке Савета безбедности. Стога тражимо од Савета да инсистира да се сви придржавају обавеза које прописује Резолуција 1244... То је наш правни императив и морална обавеза”, рекао је он.

Не охрабривати нова признања

Подсећајући да је питање независности Косова сада пред Међународним судом правде у Хагу, Јеремић је рекао да сви морају поштовати чињеницу да суд разматра тај случај.

Због тога се, како је додао, „не смеју охрабривати нова признања независности”, а „међународне организације би морале да се уздрже од пријема у чланство сецесионистичких власти из Приштине”.

„Нека суд ради свој посао док се ми фокусирамо на побољшање животних услова за све грађане Покрајине, уместо да их чинимо жртвама наших неслагања”, поручио је Јеремић.

Српски министар је предложио да се крене од главног хуманитарног проблема - питања интерно расељених лица и апеловао на међународну заједницу да прихвати иницијативу шефа УНМИК-а Ламберта Занијера да омогући УНХЦР-у да преузме функцију коју је раније обављала Косовска агенција за имовину.

Јеремић је поновио да Србија „неће никада ни под каквим околностима, индиректно или директно, признати једнострано проглашење независности” Косова и да „у томе неће попустити шта год да се буде десило”.

„Као резултат нашег умереног одговора на проглашење независности, нестабилна равнотежа на терену је углавном одржана. Потрудили смо се да смиримо жаришта, упркос бројним провокацијама, попут намерних искључења струје, притисак да се потпишу заклетве о лојалности, и изградња нових, неауторизованих насеља”, навео је он.

Проблем уласка на Космет

Подсећајући да се процес реконфигурације УНМИК-а приводи крају, Јеремић је рекао да УН и даље морају представљати највиши ауторитет на Косову и да имају кључну улогу у координисању свих међународних организација које у Приштини раде под њиховим окриљем.

Јеремић и Бан Ки Мун (Фото Бета)

Јеремић је навео и да је мисија ЕУ на Косову, Еулекс, од 6. априла достигла пуни оперативни капацитет и да Србија сарађује са том мисијом и УНМИК-ом на низу практичних питања од заједничких интереса. Он је, међутим, указао на проблеме које имају српски званичници приликом уласка на Косово и затражио од Еулекса да предузме све неопходне мере да би се разрешило то питање.

Истичући да Кфор има корисну улогу, Јеремић је оценио да би у тренутним околностима смањење броја трупа било контрапродуктивно.

Косовске снаге паравојна формација

Јеремић је назвао Косовске безбедносне снаге „илегалном паравојном формацијом” која представља директну опасност за мир и стабилност на западном Балкану, и затражио њихово распуштање.

Кад је реч о плану од шест тачака, Јеремић је навео да је остварен одређени напредак у правцу његове примене, али и да „свеобухватна или дугорочна решења још нису усаглашена”, оптуживши власти у Приштини да су одговорне што није више постигнуто на том плану.

Када је реч о полицији, још није решено питање високих положаја за квалификоване косовске Србе, у области правосдуја забележен је одређени напредак, док је по питању царине дошло до техничког напретка.

Говорећи о значају Споразума о јединственој зони слободне трговине у југоисточној Европи, ЦЕФТА, чији је потписник УНМИК, Јеремић је рекао да је јасно да ће бити неопходно да Еулекс преузме активнију улогу.

Бета

-----------------------------------------------------------

Хисени затражио завршетак мандата УНМИК-а

Министар спољних послова такозване државе Косово Скендер Хисени затражио је на седници Савета безбедности завршетак мандата УНМИК-а на Косову, оценивши да је безбедносна ситуација мирна и стабилна и да је ЕУЛЕКС размештен на целој територији Косова.

Он је рекао да је косовска влада опредељена да изгради мултиетничко друштво, оценивши да народ Косова „после деценија окупације и робовласништва заслужује да буде слободан”.

Хисени је казао да је будућност западног Балкана у европским интеграцијама и да је Косово од последњег извештаја генералног секретара УН Бан Ки-муна пре три месеца, направило напредак на свим пољима.

„Признање Косова као независне државе се наставило, и то говори о напретку и стабилности на Косову. Изражавам захвалност Саудијској Арабији, Бахреину, Гамбији и Коморским остврима на признају и апелујем и на остале нације да признају нашу независност”, рекао је Хисени.

Он је, говорећи о Безбедносним снагама Косова, навео да су то мултиетничке снаге под цивилном контролом и да служе успостављању мира и јачању регионалне стабилности.

Косовски министар је рекао и да верује у одлуку Међународног суда правде, који треба да се изјасни о легалности једнострано проглашене независности Косова.

„Сигурни смо да ће одлука суда бити правична и да ће наша позиција бити потврђена”, рекао је Хисени.

-----------------------------------------------------------

Вербални сукоб Јеремића и Хисенија

Министар спољних послова такозване државе Косово Скендер Хисени оптужио је на седници Савета безбедности посвећеној Косову шефа српске дипломатије Вука Јеремића да не приказује истините податке у вези са бројем расељених и избеглих Срба са Косова.

„Ова врста игре бројкама и научне фантастике којом се служи министар Јеремцих може само да нанесе штету”, рекао је Хисени, реагујући на говор шефа српске дипломатије који је упозорио да се 200 хиљада косовских Срба, који су расељени, још није вратило у Покрајину.

„Ово је неуспех монументалних размера. Косовски Срби желе да искористе своје право на повратак, и морамо учинити све да се они врате својим кућама, а за то је неопходно побољшати услове на терену, како би се осећали сигурно”, упозорио је Јеремић.

„Не знам где је 200.000 Срба”, узвратио је Хисени, доводећи у питање податке које је Јеремић изнео чланицама СБ.

Он је навео да није тачан ни податак српског министра да је поднето више од 40,000 захтева за повраћај нелегално одузете приватне имовине, на које, како је навео Јеремић, није стигао никакав одговор.

Хисени је оптужио званични Београд да не чини ништа да се врате расељени Срби са Косова и да их „охрабрује” да се не враћају.

Косово - средиште организованог криминала за целу Европу

Он је поручио да су власти у Приштини спремне да сарађује са Београдом на унапређењу живота Срба на Косову.

Хисени је, такође, поручио Јеремићу да не треба да се плаши косовских безбеднисних снага, већ превеликог броја Милошевићевих присталица у српским снагама безбедности.

Шеф српске дипломатије је одговорио Хисенију да су цифре које је изнео о повратницима засноване на подацима из међународних извора.

Говорећи о одлуци српских полицајаца да иступе из КПС- а, Јеремић је рекао да Срби „не верују институцијама из Приштине, због односа који је био према њима у последњих десет година”.

Српски министар је казао да је Косово „средиште организованог криминала за целу Европу” и да Србија жели да сарађује са међународном заједницом како би се искоренио организовани криминал у покрајини.

-----------------------------------------------------------

Чуркин: Понашање Приштине недопустиво

Стални представник Русије при УН Виталиј Чуркин изјавио је на седници Савета безбедости УН да је Русија забринута због тога што су косовске власти, упркос позивима упућеним Приштини, да је неопходно поштовање одлука Савета безбедности УН, наставиле да траже окончање рада Мисије УН, као и да инсистирају на томе да немају правне обавезе да и даље примењују резолуцију 1244.

„Сматрамо да је такво понашање недопустиво”, истакао је Чуркин, наводећи да је Резолуција СБ УН 1244 као и до сада на снази у пуном обиму и да на основу ње Мисија УН треба да настави да обавља своје функције, укључујцухи обезбеђивање поштовања права националних мањина и спровођење демократских стандарда.

„А на том плану има још доста тога да се уради”, сматра Чуркин.

СБ нема алтернативу

„Русија је уверена да у даљем решевању косовског питања водећа улога Савета безбедности нема алтернативу, јер он треба да буде гарант очувања међународног права и Повеље УН”, нагласио је Чуркин.

Он је нагласио да су све међународне снаге обавезне да делују у статусно неутралном оквиру и у складу са одлукама СБ, укљуцујцухи Резолуцију 1244.

Стални представник Русије је поздравио улогу УНМИК-а и специјалног представника Ламберта Занијера у периоду напетости у селима Суви До и Брђани у априлу и мају.

„Одговорност за све што се тада догодило лежи пре свега на косовским Албанцима, који су упркос противљењу Срба, почели са обављањем кућа избеглица.Косовске власти су тако, једно веома осетљиво питање повратка избеглица претвориле у политичку акцију”, истакао је руски дипломата.

Чуркин је навео да само дијалог, уз учешће и Београда и Приштине, има перспективу.

-----------------------------------------------------------

САД оцениле да је број повратника неприхватљиво мали

Представница Сједињених Америчких Држава у Савету безбедности Уједињених Нација изјавила је у Њујорку да је број повратника на Косово и Метохији на неприхватљиво малом нивоу и да администрација у Вашингтону охрабрује власти у Приштини да штите права мањина.

Америчка представница је, обраћајући се чланицама Савета безбедности, истакла да званични Вашингтон подржава реконфигурацију Мисије УН на Космету (УНМИК), као и да је стабилност и европска интеграција западног Балкана важан приоритет за њену државу.

Демократске и мултиетничке институције

Представница САД је оценила да су институције на Космету „демократске и мултиетничке” и да су „додатно напредовале у последњих годину дана.”

Као један од примера институција које настају, дипломата је је поменула образовање Уставног суда Косова.

Представница САД је такође понудила помоћ њене земље за изборе који ће бити одржани на Космету на јесен.

Према овој представници, чланство Косова у међународним финансијским организацијама ће помоћи свим људима који живе у покрајини.

-----------------------------------------------------------

Велика Британија: Србија да сарађује са ЕУ око Космета

Представник Велике Британије у Савету безбедности Уједињених нација изјавио је у Њујорку, на седници посвећеној Косову и Метохији, да Србија треба да настави сарадњу са Европском унијом у вези покрајине и охрабри тамошње Србе да активно учествују у процесу локалне децентрализације.

Представник Велике Британије је навео да дели забринутост генералног секретара УН Бан Ки-муна око тензија које су настале у северном делу Косовске Митровице поводом обнове албанских кућа које су порушене 1999.

Космет бележи напредак

Британски дипломата је поздравио повратак расељених лица на Космет и признао да је број избеглица који се вратио у јужну спрску покрајину мали.

Тај дипломата је навео да је неопходно да косметски Срби учествују у политичким процесима, укључујући излазак на предстојеће локалне изборе у покрајини.

Британски дипломата је мишљења да Космет бележи напредак па је напоменуо да расте број земаља које су признале једнострано проглашену независност.

„Владавина права, процес децентрализације и активно учешће свих грађана у демократским политичким процесима на Косову је од кључног значаја за бољу будућност за све на Косову”, истакао је представник Велике Британије.

По мишљењу дипломате на испуњавању тих циљева треба да сарађују Мисија УН и ЕУ у покрајини (УНМИК, Еулекс).

Британски дипломата је, такође, мишљења да мисија УНМИК треба да смањи број особља и усмери обављање својих функција на сарадњу са другим међународним организацијама у покрајини.

Танјуг