Dvadesetogodišnji Luka M. (20), koji je priveden prošle nedelje posle ranjavanja prilikom policijske potere, ranije je hapšen zbog razbojništva, posedovanja narkotika i napada na policajca.

Luka M. je prilikom pokušaja policajaca da ga legitimišu izvukao pištolj i uperio ga u njih.

Oni su hteli da legitimišu mladića, jer im je delovao sumnjivo i učinilo im se da ispod dukserice, koju je imao na sebi, nešto krije.

Luka M. ih je primetio kada su počeli da mu prilaze i prvo je pokušao da se skloni, a kada je video da policajci i dalje idu za njim, počeo je da beži.

Prethodno je izvukao pištolj i uperio ga u njih, ali su ga oni pucnjem ranili u ruku i uhapsili.

Protiv uhapšenog podnete su krivične prijave zbog nedozvoljenog nošenja oružja i napada na policajce.

Ministarstvo unutrašnjih poslova samo za prva tri meseca ove godine zaplenilo je 390 komada ilegalnog vatrenog oružja.

Nađeno je devet automata i automatskih pušaka, 128 drugih pušaka, 238 pištolja i revolvera, više od 3.800 komada municije i 4,4 kilograma eksploziva. Zaplenjene su i 34 ručne bombe.

U prošloj godini je, prema podacima policije, zaplenjeno 1.850 komada vatrenog oružja, 120 ručnih bombi i 11 kilograma eksploziva.

Procenjuje se da u Srbiji ima oko dva miliona komada oružja, od čega oko 900.000 u nelegalnom posedu. U Srbiji se svake godine, prema podacima policije, još registruje oko 15.000 komada oružja.

Dr Zlatko Nikolić, viši naučni saradnik u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja, ocenjuje da nelegalnog oružja u Srbiji ima čak tri puta više nego legalnog. On kaže da je cena oružja na crnom tržištu porasla u poslednjih nekoliko godina, jer je zakon pooštren.

Ipak, mišljenja je da svako, pa čak i maloletnik, može da dođe do oružja ukoliko ponudi „dobru” cenu.

– Kada ima kupaca, prodavac oružja se uvek nađe, nebitno da li je to maloletnik ili ne. Prodavcu je na crnom tržištu oružja jedino bitno da robu proda – tvrdi Nikolić.

Prema rečima našeg sagovornika, propisana zatvorska kazna za nedozvoljeno držanje oružja do tri godine je sasvim odgovarajuća. Problem je, kako kaže, u neizvršenju kazni.

Osim toga, u velikom broju slučajeva, praksa sudova bila je da izriču vrlo niske kazne za nedozvoljeno držanje oružja.

– Zakonska kazna je sasvim odgovarajuća. Činjenica je da su sudovi neefikasni, ali čak i kada presude kazna se ne izvrši zbog navodne prepunjenosti zatvora. Kazna jedino ima smisla ako je brza, odmerena i izvršna – ocenjuje Nikolić.

Nikolić smatra da su policijske akcije legalizovanja i predaje oružja normalne i očekivane, ali da policija problem naoružanja građana nikada neće moći da eliminiše.

– To je isto kao što će i kriminala uvek biti. Sve dok njega bude biće i legalnog i nelegalnog oružja. Ono što bi trebalo uraditi jeste pooštriti kriterijume za davanje dozvola za držanje i nošenje oružja. Neshvatljivo je da je za dobijanje vozačke dozvole obavezan lekarski pregled, što i treba, a da dozvola za držanje oružja to ne podrazumeva. U cilju prevencije, trebalo bi i povećati porez za držanje oružja – zaključuje Nikolić.

Međutim, sa problemom velikog broja oružja, legalnog i nelegalnog u rukama građana, suočavaju se i naši susedi. Bosanski mediji su prošle godine objavili podatak da u BiH, koja ima oko 2,8 miliona stanovnika, postoji oko 300.000 osoba koje imaju dozvolu za nošenje oružja, a da je registrovano ukupno 1.050.000 komada cevi. Pored toga, istraživanje Ujedinjenih nacija utvrdilo je da oko pola miliona Bosanaca u svom vlasništvu ima nelegalno oružje.

Prema nezvaničnim procenama, u Hrvatskoj, koja broji oko 4,4 miliona stanovnika, u rukama građana ima oko 970.000 komada oružja, od čega je čak oko 598.000 ilegalno.

Prema zvaničnim podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore iz 2006. godine, Crnogorci raspolažu sa oko 103.000 komada registrovanog oružja. Na sajtu ovog ministarstva navedeno je i da je veliki broj građana koji imaju neregistrovano oružje, ali procena njihovog broja nije navedena. Prema podacima iz 2006. godine, u Crnoj Gori ima oko 620.000 stanovnika.  

D. Vukosavljević