Двадесетогодишњи Лука М. (20), који је приведен прошле недеље после рањавања приликом полицијске потере, раније је хапшен због разбојништва, поседовања наркотика и напада на полицајца.

Лука М. је приликом покушаја полицајаца да га легитимишу извукао пиштољ и уперио га у њих.

Они су хтели да легитимишу младића, јер им је деловао сумњиво и учинило им се да испод дуксерице, коју је имао на себи, нешто крије.

Лука М. их је приметио када су почели да му прилазе и прво је покушао да се склони, а када је видео да полицајци и даље иду за њим, почео је да бежи.

Претходно је извукао пиштољ и уперио га у њих, али су га они пуцњем ранили у руку и ухапсили.

Против ухапшеног поднете су кривичне пријаве због недозвољеног ношења оружја и напада на полицајце.

Министарство унутрашњих послова само за прва три месеца ове године запленило је 390 комада илегалног ватреног оружја.

Нађено је девет аутомата и аутоматских пушака, 128 других пушака, 238 пиштоља и револвера, више од 3.800 комада муниције и 4,4 килограма експлозива. Заплењене су и 34 ручне бомбе.

У прошлој години је, према подацима полиције, заплењено 1.850 комада ватреног оружја, 120 ручних бомби и 11 килограма експлозива.

Процењује се да у Србији има око два милиона комада оружја, од чега око 900.000 у нелегалном поседу. У Србији се сваке године, према подацима полиције, још региструје око 15.000 комада оружја.

Др Златко Николић, виши научни сарадник у Институту за криминолошка и социолошка истраживања, оцењује да нелегалног оружја у Србији има чак три пута више него легалног. Он каже да је цена оружја на црном тржишту порасла у последњих неколико година, јер је закон пооштрен.

Ипак, мишљења је да свако, па чак и малолетник, може да дође до оружја уколико понуди „добру” цену.

– Када има купаца, продавац оружја се увек нађе, небитно да ли је то малолетник или не. Продавцу је на црном тржишту оружја једино битно да робу прода – тврди Николић.

Према речима нашег саговорника, прописана затворска казна за недозвољено држање оружја до три године је сасвим одговарајућа. Проблем је, како каже, у неизвршењу казни.

Осим тога, у великом броју случајева, пракса судова била је да изричу врло ниске казне за недозвољено држање оружја.

– Законска казна је сасвим одговарајућа. Чињеница је да су судови неефикасни, али чак и када пресуде казна се не изврши због наводне препуњености затвора. Казна једино има смисла ако је брза, одмерена и извршна – оцењује Николић.

Николић сматра да су полицијске акције легализовања и предаје оружја нормалне и очекиване, али да полиција проблем наоружања грађана никада неће моћи да елиминише.

– То је исто као што ће и криминала увек бити. Све док њега буде биће и легалног и нелегалног оружја. Оно што би требало урадити јесте пооштрити критеријуме за давање дозвола за држање и ношење оружја. Несхватљиво је да је за добијање возачке дозволе обавезан лекарски преглед, што и треба, а да дозвола за држање оружја то не подразумева. У циљу превенције, требало би и повећати порез за држање оружја – закључује Николић.

Међутим, са проблемом великог броја оружја, легалног и нелегалног у рукама грађана, суочавају се и наши суседи. Босански медији су прошле године објавили податак да у БиХ, која има око 2,8 милиона становника, постоји око 300.000 особа које имају дозволу за ношење оружја, а да је регистровано укупно 1.050.000 комада цеви. Поред тога, истраживање Уједињених нација утврдило је да око пола милиона Босанаца у свом власништву има нелегално оружје.

Према незваничним проценама, у Хрватској, која броји око 4,4 милиона становника, у рукама грађана има око 970.000 комада оружја, од чега је чак око 598.000 илегално.

Према званичним подацима Министарства унутрашњих послова Црне Горе из 2006. године, Црногорци располажу са око 103.000 комада регистрованог оружја. На сајту овог министарства наведено је и да је велики број грађана који имају нерегистровано оружје, али процена њиховог броја није наведена. Према подацима из 2006. године, у Црној Гори има око 620.000 становника.  

Д. Вукосављевић