Meni

Вести дана

У Аушвицу, на вест о ослобођењу Београда

Софија Соња Вујановић (Фото: Б. Педовић)

Необичан призор октобарске ноћи 1944. године у једној од барака логора Аушвиц: изгладнеле, преморене од напорног рада, логорашице певају, грле се и љубе, срећне усред места смрти и страдања. Тај тренутак радости усред логорског мрака описује нам Софија Соња Вујановић из Београда. Наиме, Југословенке које су биле заточене у овом нацистичком логору сазнале су да је ослобођен Београд и на вест о томе запевале „Интернационалу”, а затим су се у тескобној бараци чули и стихови песме „Партизан сам тим се дичим”.

– Била је ноћ 20. октобра када смо чуле да је Београд ослобођен, груди нам је испунила велика радост. Попеле смо се на највиши кревет, на трећем спрату, и ту је наш мали женски хор запевао, наравно тихо да не чују стражари. Логорашице других националности гледале су нас у чуду, питале чему се радујемо, а када смо им објасниле да је наш Београд ослобођен и оне су се обрадовале и честитале нам – сећа се Вујановићева.

Срећну вест донеле су својим сународницама Душица Вељковић и Вера Шимунић, које су радиле као чистачице. Оне су, док су чистиле односно болницу у којој су се лечили немачки војници и официри, упалиле кришом радио-станицу и чуле на немачком вест да немачка војска више није у Београду. Недуго потом у собу је ушао немачки официр и искључио радио не рекавши ни речи уплашеним логорашицама, мислио је да је он заборавио да га угаси.

Већа група Југословенки била је у бараци у којој се славио подвиг партизана и црвеноармејаца, а Соња Вујановић наглашава да је ту било и Српкиња и Словенки и Босанки и Хрватица, али да подела није било – све су биле само Југословенке. Она нам објашњава да су то углавном биле партизанке заробљене у Првој, Другој и Петој офанзиви, на робијашкој одећи имале су црвени троугао, ознаку да су политичке заробљенице и слово Ј, знак да су Југословенке.

Било ми је драго што је Београд био слободан, али и криво што ја нисам учествовала у томе – каже Вујановићева.

Она објашњава да су је заробили четници 1942. године и предали есесовцима. У Аушвиц је депортована из бањичког логора. У најстрашнијем концентрационом логору била је у прилици да види доктора Јозефа Менгелеа, једног од најпознатијих ратних злочинаца који је изводио експерименте на логорашима. Немци су, када се Црвена армија приближила Аушвицу који је ослободила у јануару 1945. године, логораше премештали у друге логоре. На том путу Вујановићева је, са још неколико жена, искористила тренутак непажње стражара и успела да побегне.

Ј. Беоковић
објављено: 20/10/2009

Последњи коментари

Djordje Gajovic | 21/10/2009 06:20

Drago mi je da je Sofija-Sonja Vujanovic uspela da prezivi torturu u zloglasnom logoru, i sto je jos ziva i cini mi se da jos uvek zivi u onom zanosu i bliskosti sa svojim zatvorskim drugaricama iz mladih dana. Mislim da Sonja jos uvek veruje u price sto su joj drugovi u mladosti pricali, pa sadasnje stanje i ne primecuje, jer joj je ta njihova prica duboko usadjena u pamcenje. Ranije sam cuo pricu da su cetnici streljali partizane kad ih zarobe pa nisam siguran dali je Sonja sigurna ko je nju zarobio? Moguce je da su Sonju zarobili "Ljoticevci" ili neka grupa sto je bila pod kontrolom Milana Nedica, a za Sonju su to bili sve cetnici. Ako su se cetnici borili na strani Nemaca kao sto neki komentarisu, radi cega su morali da se muce po sumama zar im nije bilo udobnije da uzivaju u Beogradu? @Dusane, potpuno se slazem sa vasim komentarom. Bilo kako bilo drago mi je da je Sonja prezivela logor i da je posle rata bila nagradjena i sve godine uzivala u Beogradu sa svojim istomisljenicima, i da jos dugo godina pozivi i u mislima nosi sve sto je registrovala u mladim danima.

Magistar  | 21/10/2009 10:37

@FIlipe

A vidis ja sam ucio u istom tom Beogradu pre dvadesetak godina jednu potpuno drugaciju istoriju od ove sto danas uce decu. Ali zato me nikada nije mrzelo da uzmem malo strane literature i da vidim sta oni pisu u njihovim knjigama, i onda sam izvlacim neke zakljucke. Nase skolstvo je danas katastrofalno, i zato sto mlade ljude tako, tim stvarima uce, na ulicama imamo nacisticke pokrete, huligane, i njima slicne. A novije generacije nemaju pojma ni kada je poceo i kada se zavrsio II svetski rat, a kamo li kada je osloboljen Beograd ili na cijoj strani smo se borili. Toliko od mene.
Drugarici Sonji zelim da jos dugo sa uzivanjem slavi ovaj dan!!!!!

Djordje Gajovic | 21/10/2009 20:30

@Momcilo, sto bi cetnici prodali ili predali partizane Nemcima za puske? Ako su po vasem bili na strani Nemaca onda su od njih dobili neogranicen broj pusaka. Drugo sto su im bile potrebne puske kad se nisu borili protiv neprijatelja? Trece kako je mogao Drazin stab biti u Banjoj Luci kad su ti krajevi oslobodjeni od okupatora i ustasa tek 45-te godine? Negde nesta nestima.

За Ваш уређај постоји Андроид апликација, желите ли да је инсталирате?

Инсталирај Касније