КОСТОЛАЦ – Директор Археолошког парка Виминацијум Миомир Кораћ изјавио је Танјугу да је на том локалитету ископан изузетно редак предмет колумбаријум, чији орнаменти указују да се ради о гностичкој урни с почетка трећег века.

Напомињући да су остаци и материјална култура гностика веома ретки, јер они нису много марили за свет у коме су живели, Кораћ је оценио да је Виминацијум, нашој и светској јавности подарио сјајан нови извор сазнања.

Он је подсетио да је на том локалитету пре више година, у простору маузолеја, пронађен један гностички прстен.

Каква је то реткост, као што је то сваки предмет са гностичким садржајем, директор Виминацијума је илустровао податком да, колико он зна, у свету постоји само пет гностичких прстенова.

Кораћ је објаснио да је пронађени колумбаријум оловна кутија, тешка 15 килограма, у коју су смештени остаци кремираног покојника.

„Све се то дешавало пре неких 1.800 година, значи негде почетком трећега века. Оно што је изузетно значајно то је да та оловна кутија има орнаменте који говоре о особи која је ту сахрањена. Управо ти орнаменти нам указују да је реч о урни гностика с почетка трећег века, односно најранијих хришћана”, прецизирао је Кораћ.

Он је указао да орнаменти говоре о потпуно новом поимању света какву су имали гностици.

„Орнаменти чине низ линија, вертикала и хоризонтала, које ми данас поимамо из перспективе линеарног времена”, објаснио је Кораћ.

Он је додао да нам откривени колумбаријум указује да су гностици сматрали да осим тог линеарног времена постоји још једна линија која одлази негде горе, у космос, и да је то космичко време за нас такође изузетно битно као и линеарно.

Управо због таковог поимања света, у коме није био најважнији однос према времену у коме се живи, иза гностика је остало мало предмета материјалне културе, напоменуо је директор Виминацијума.

Археолошки локалитет недалеко од Костолца, на простору римског војног логора и престонице провинције Горње Мезије, настао у првом веку, сваке године нас обогаћује и изненађује новим сазнањима, оценио је његов директор.

То, додао је Кораћ, није чудо, јер 450 хектара недирнутог простора крије у себи остатке храмова, тргова, улица и купатила, амфитеатра, палате, хиподрома.