Najpoznatiji svetski lideri među nobelovcima

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 9. oktobra – „Vau!”, rečca kojom se ovde opisuje nešto što je veliko, ali pozitivno iznenađenje, bio je prvi komentar spoksmena Bele kuće Roberta Gibsa, kada je probuđen sa vešću da je njegov šef dobio Nobelovu nagradu za mir. Ta vest je, u vreme kada je predsednik Nobelovog komiteta u Oslu to saopštio, pet ujutru po ovdašnjem vremenu, u još usnuloj Americi odjeknula kao prvorazredna senzacija.

Predsednik je probuđen sat kasnije i njegovo obraćanje javnosti tim povodom prvo je najavljeno za 10.30, a zatim pomereno za 11.00, da bi Obama svoju izjavu dao tek u 11.15, ostavljajući utisak da mu je to stvorilo više problema nego što mu je olakšalo položaj. U međuvremenu, u ovdašnjim elektronskim medijima (TV, blogovi, socijalne internet mreže) povedena je velika polemika oko toga da li je veliko priznanje zasluženo ili, što iznose i dobronamerni, u velikoj meri preuranjeno. „To je čast i nešto što niko nije očekivao, a svakako ne sam predsednik”, izjavio je viši Obamin savetnik Dejvid Akselor. „Nismo ni znali da je nominovan”, konstatovano je u prvom komentaru na sajtu najtiražnijeg nacionalnog dnevnika „Ju-Es tudej”. „Mislio sam da se nagrada daje za postignuća, a ne za dobre namere”, sažeo je preovlađujući kritičan stav komentator „Volstrit džornala” Alen Marej.

Po intonaciji polemika koje su se rasplamsale u prvih nekoliko sati posle objavljivanja vesti da je, samo posle devet meseci na položaju, Obama odabran kao čovek koji je u prethodnoj godini najviše doprineo svetskom miru, očigledno je da ovo priznanje neće doprineti smirivanju sve zaoštrenijih političkih strasti u samoj Americi. Opoziciona desnica kao da kipti od besa, što se vidi i iz izjave Majkla Stila, predsednika Republikanskog nacionalnog komiteta (glavnog organa stranke): „Pravo pitanje koje postavljaju Amerikanci jeste šta je predsednik Obama u stvari postigao? Za žaljenje je što su njegovi kvaliteti zvezde prevladali nad postignućima onih koji neumorno rade za mir i ljudska prava.” „Dali su mu medalju pre trke”, „nagrada je pre akontacija nego isplata za obavljeni posao” i „dobio ju je više za obećanja nego za postignuća”, glavni su argumenti kritičara odluke Nobelovog komiteta. „Bilo bi dobro da Obama odbije nagradu, bar dok negde ne obezbedi mir”, rekao je Džefri Goldberg, američko-izraelski novinar.

Oni koji su nešto objektivniji takođe ukazuju da je on šef države koja još vodi dva rata na Bliskom istoku, mada je iz jednog počela da izlazi (Irak), ali zato je pred proširenjem drugog (Avganistan).

Na drugoj strani, nagrada se doživljava kao priznanje promenjenoj Americi na svetskoj pozornici, što jeste sasvim konkretno Obamino postignuće. Novi američki predsednik se od prvog dana suočio sa nepopularnošću svoje zemlje u svetu i preduzeo niz mera da promeni njen imidž „svetskog kauboja” koji joj je doneo njegov prethodnik Džordž Buš. Ono, pak, što nije baš, ili ne bar u celosti, u kategoriji samo „dobrih namera”, jeste zaustavljanje torture ratnih zarobljenika i osumnjičenih terorista, zatvaranje ozloglašenog vojnog zatvora Gvantanamo, početak povlačenja iz Iraka, nastojanja da se ponovo pokrene bliskoistočni dijalog, stavljanje nuklearnog razoružanja među prioritete, pozitivan zaokret u američkom stavu u pregovorima o klimatskim promenama.

Na neki način, odluka iz Osla ovde se doživljava i kao nešto što je više šamar Bušu nego priznanje Obami. Dok je prvi Ameriku distancirao od sveta, drugi je ponovo povezuje, insistirajući, umesto na grubom unilateralizmu, na spoljnoj politici koja naglašava „međusobne interese i međusobno uvažavanje” i globalnu diplomatiju na principima „prava i odgovornosti suverenih nacija”.

Otuda paradoks da Obama ima veći rejting u inostranstvu nego kod kuće (92 odsto u Nemačkoj, prema 12 koliko je imao Buš, a u celoj Evropi 77 odsto). Nagrada je u tom kontekstu reafirmacija ispravnosti njegovog pristupa svetskim poslovima.

Od zanimljivih detalja, ovde se ukazuje na činjenicu da je u momentu kada je isticao rok za nominaciju pred Nobelovim komitetom (1. februara), Obama na dužnosti bio samo 12 dana (zakletvu je položio 20. januara). On je, inače, četvrti američki predsednik sa ovom počašću (Teodor Ruzvelt 1906, Vudro Vilson 1919, Džimi Karter 2002) i tek treći koji je prima dok je u Beloj kući.

M. Mišić

-----------------------------------------------

Obama: Nagradu prihvatam kao poziv na akciju

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 9. oktobra – „Iznenađen sam i duboko počastvovan”, izjavio je Obama u svom prvom obraćanju javnosti povodom dodeljivanja Nobelove nagrade za mir, govoreći oko pet minuta u vrtu Bele kuće. „Nagradu prihvatam kao poziv na akciju”, dodao je, naglasivši da „svi moramo da uradimo ono što je do nas da zaustavimo sukobe” i poručivši da mnogi svetski problemi ne mogu da budu rešeni brzo, „čak ni za njegovog života”, kao i da „ne može da ih reši jedan čovek ili samo jedna nacija”.

M. M.