VAŠINGTON, 31. avgusta 2009. - Cigareta možda skraćuje dosadu, ali sigurno skraćuje i život. Šest miliona ljudi širom sveta umreće iduće godine zbog posledica pušenja, procenjuju stručnjaci Američkog društvo za borbu protiv raka.

Tokom prošlog veka cigarete su u grob odvele 100 miliona ljudi dok se za 21. vek predviđa da bi od posledica pušenja mogla umreti čak milijarda ljudi. Smatra se da godišnje samo u Evropi od posledica pušenja umre oko 500.000 stanovnika.

Pušenje produbljuje i ekonomsku krizu jer svake godine košta globalnu privredu 500 milijardi dolara kroz direktne medicinske troškove, smanjenje produktivnosti i štete za okolinu.

Zahvaljujući antipušackim kampanjama i zabranama, od 1970-ih godina broj pušača polako se smanjuje u bogatim zemljama kao što su SAD, Britanija i Japan, ali se povećava u većini zemalja u razvoju.

Trenutno je broj pušača u svetu narastao na jednu milijardu i 250 miliona.

Duvan ubija između trećine i polovine pušača i oni u proseku umiru 15 godina pre nepušača. Izlaganje pasivnom pušenju svake godine ubije 200.000 ljudi u svetu. Iako naučne studije u poslednjih dvadesetak godina nedvosmisleno ukazuju da su pušenje i duvanski dim vodeći faktori rizika u nastanku niza opasnih bolesti, mnogi i dalje veoma lako padaju u tu zamku a iz nje se teško izvlače.

Neko se smatra bivšim pušačem tek kada navrši godinu dana kontinuiranog nepušačkog staža, što ne uspeva svako. A za sve su, kažu, krivi Kolumbo, a Srbima pride i Turci.

U Evropu je duvan stigao posle Kolumbove ekspedicije na ostrvo San Salvador, gde je sa domorocima popušio prvu lulu mira. Kolumbo je zapisao da „u novoj zemlji muškarci i žene hodaju s nekim upaljenim zavijutkom u ustima. Od toga su sasvim obavijeni dimom”.

Dvadesetak godina nakon otkrića Amerike duvan je prvo stigao u Portugaliju a zatim u Španiju. Uzgajao se kao ukrasna lekovita biljka. Evropom je počeo da se širi tek 40 godina kasnije.

Kroz istoriju duvan se koristio na razne načine. Severnoamerički Indijanci su ga upotrebljavali u kultnim radnjama i narodnoj medicini, kasnije su ga ljudi ušmrkavali, žvakali, seckali za lule, uvijali u list kukuruzovine i na kraju u papir.

Uprkos prvobitnim uverenjima da duvan ima lekovita dejstva, ubrzo su doneti propisi o zabrani upotrebe duvana, a kazne su u nekim državama bile toliko rigorozne da su prekršioci sakaćeni ili ubijani.

Vlasti su kroz istoriju pokušavale na razne načine da zabrane ili smanje upotrebu duvana. Međutim, bez nekih rezultata.

Pošto se ta strast nije mogla obuzdati, pušačima su nametnuti porezi. U Francuskoj se 1674. godine osniva državni monopol nad duvanom kao najsigurnija vrsta državnih prihoda. Francuski primer sledio je ceo svet jer je duvan bio finansijski veoma unosan.

U Srbiju je duvan stigao sa turskim osvajačima. Od tada Srbi „neguju" pušačku tradiciju pa su danas treći u svetu po broju pušača, posle Turaka i Grka, i visoko na listi smrtnosti od posledica pušenja.

Srbi su u prvo vreme duvanu pripisivali isceliteljska svojstva. U starim zapisima se navodi da se duvan „cenio više nego hleb”, a pušili su svi. Žene, doduše, ređe i to tek posle udaje. Muškarci su pušili u kući, na poslu, ali ipak najčešće u kafanama. Običaj je bilo da vlasnici kafana goste sačekuju sa čibukom u ruci. A, kako je duvan bio skup porok, žene su često išle kod vračara u nadi da će im one pomoći da muževe odviknu od duvana.

Današnje zabrane pušenja na javnim mestima nisu novina u Srbiji jer je „pušiti na sokaku ili sa čibukom hodati” bilo zabranjeno još ukazom iz 1824. godine. Bezuspešno, manje više, kao i danas.