Степеницама до здравља

Једна од „најбоље чуваних тајни” у превентивној медицини је утицај ходања уза степенице на здравље. Тренери и кардиолози одавно су „мистерију” открили, те фудбалери данас често „скакућу” горе-доле трибинама стадиона како би се спремили за исцрпљујуће утакмице.

У данима пре „савремених медицинских чуда”, доктори су пацијенте водили у „шетњицу” степеницама да би проверили у каквој су им „форми” срце и плућа. Па чак и данас лекари људима који имају срчане тегобе кажу да могу водити љубав уколико се без напора попну уза степенице неколико спратова.

Зашто је ова „дисциплина” толико посебна да се њом практично може мерити опште стање организма, а посебно срца и плућа?

Канадски истраживачи одговорили су на ово питање излажући различитим напорима 17 здравих мушкараца у просеку старих 64 године. Њихов задатак био је да пешаче по равном, дижу тегове и да се пењу уза степенице. Испоставило се да је последње двоструко теже од „обичног” ходања и за 50 одсто захтевније од дизања тегова.

Управо због овога трчање уз неколико спратова себи могу да „приуште” пре свега млади без срчаних проблема. Ипак, сви остали могу учинити много за здравље лаганим, равномерним пењањем уза степенице.

Доктор Харви Сајмон, професор медицине на чувеном Универзитету Харвард, саветује: „Користите степенице кад год можете. Уколико до стана имате више спратова, правите паузе и идите полако, али лифт избегавајте. Употребљавајте га кад сте болесни или непосредно после оброка”.

Такође, једна од харвардских студија утврдила је да мушкарци који се дневно успењу уз најмање осам спратова имају за 33 одсто нижу стопу морталитета од оних који су неактивни. То је боље чак и од „шетача” који дневно пређу најмање два километра. И они имају нижу стопу морталитета од „љубитеља седења”, али за 22 одсто.

Што се тиче силажења низа степенице и „мита” да је оно једнако корисно као и пењање, то нажалост није тачно, иако лепо звучи. Наравно, свака активност помаже и доприноси здрављу, али, док гравитација срцу „отежава” успон, силазак му „олакшава”. Зато се на ходање „низбрдо” утроши мање од трећине калорија које се сагоре приликом пењања уза степенице. Такође, приликом силаска низа степенице користе се друге групе мишића, а додатни плус је што се на овај начин може поправити и осећај за равнотежу.

Да закључимо: колико одмах, почните да користите степенице уместо лифта. Најпре пређите један спрат, а када „утврдите градиво” постепено повећавајте њихов број. То је мали корак на путу ка великом циљу – вашем бољем здрављу.