петак, 22.06.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:04

Јубилеј Факултета музичке уметности

Осам деценија куће биће обележено са три сегмента: свечаношћу у подне, промоцијом монографије и Гала концертом у Коларцу
Аутор: Б. Лијескићуторак, 21.11.2017. у 15:55
Симфонијски оркестар ФМУ (Фото архива ФМУ)

Посвете Игора Стравинског или Кшиштофа Пендерецког, светских композитора, чине само мали део документације Факултета музичке уметности у Београду, сведочећи о значају ове установе, која на данашњи дан обележава осам деценија постојања. Прослава овог јубилеја је трајала током читаве године у виду концерата, изложби, научних скупова, промоција штампаних и аудио издања, покретања новог сајта, а управо данас достиже врхунац и обележава се у три сегмента. Први ће у подне обележити пригодна свечаност доделе захвалница уз наступ хора „Колегијум музикум” у факултетској сали, затим у 18 часова следи концертна промоција монографије „80 година Факултета музичке уметности”, ауторке и уреднице др Иване Перковић, проф. ФМУ, у Музичкој галерији Коларчеве задужбине.

Трећи сегмент је уједно и централни: реч је о гала концерту који почиње у 20 часова у Великој сали Коларца. Под сигурним диригентским вођством Бојана Суђића и Владимира Николова публика ће моћи да ужива у наступу Симфонијског оркестра професора, бивших и садашњих студената ФМУ и Биг бенда ФМУ. Као солисте, већ познате у свету и омиљене код нас, чућемо виолинисте Јована Колунџију, Романа Симовића, Стефана Миленковића, пијанисткињу Тамару Стефановић, оперску уметницу Јасмину Трумбеташ и кларинетисту Стојана Кркулескуа. На програму су дела Коњовића, Христића, Ерића, Обрадовића, Вердија, Равела, Сен-Санса, Сарасатеа, Вебера, Лигетија, Бича, Мосмана.

Пре осам деценија, указом Министарства просвете, основана је Државна музичка академија Краљевине Југославије у Београду, која је свечано освештена и отворена тог 21. новембра 1937. Академија је тада била привремено смештена у здање у ком се налази и данас: у парку Мањеж. И тада је то било незадовољавајуће решење, када је било уписано 39 студената и предавало девет професора. Први ректор био је Коста Манојловић (1890–1949), композитор, музички писац, педагог и диригент. Уз њега оснивачки колегијум сачињавали су Петар Стојановић, професор виолине и директор музичке школе „Станковић” и Стеван Христић, композитор и директор Опере. Музичка академија 1973. постаје Факултет музичке уметности и повезује се са бројним сличним установама у свету. Данас ФМУ на 12 студијских програма основних, мастер, специјалистичких и докторских, уметничких и научних студија има 1034 студента, а на 13 катедри предају 202 професора и сарадника. Настава се одвија у матичној згради која је тесна, па се изнајмљују други градски простори за наставу. Студенти вежбају на ходнику, инструменти на којима се изводи настава су дотрајали, клавири су стари у просеку колико и сам факултет.

Љиљана Несторовска, декан ФМУ и наша позната харфисткиња, током ове године у медијима је наглашавала „да је идеално решење за ФМУ нова зграда са новим инструментима. Уколико је то немогуће, ми смо спремни да разговарамо…” Прошлог месеца на отварању Бемуса, Владан Вукосављевић, министар културе и информисања, најавио је изградњу нове зграде Факултета музичке уметности. У години јубилеја ФМУ била је то значајна изјава.


Коментари1
5803e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Trajkovic
Veliki ljubilej vredan divljenja i lepa prilika da se svi podsetimo onih institucija koje su u ovim vremenima tranzicije iz ničeg u ništa, kiča, šunda, hipokrizije morala i degradacije kulture odnegovali mlade umetnike i održali um. scenu u Srbiji.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља