недеља, 28.02.2021.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,22	117,93	117,58
	96,44	97,02	96,73
	106,46	107,1	106,78

Аутор: Чедомир Антић

Колумнисти

14.02.2017 у 08:15

Македонско искуство

„Западни Балкан“, политичка творевина коју су 1995. и 1999. године створиле бомбе америчког ратног ваздухопловства и шовинистичка мржња дела вашингтонске елите која је злоупотребила победу у Хладном рату, налази се током протеклих месеци у великој кризи. Сила која га је створила пролази кроз процес великих промена. Чак и да САД и савезници остану одани принципима раније политике, иза ње више неће бити старих људи, отворене идеологије мржње према само једном народу и његовој култури, нити старог, готово идеолошког, жара у чињењу зла. Југословенски народи остали су после свега дугорочно посвађани. Међутим, суседни млади национализми - посебно у крајевима отргнутим од српске државе, који су припадали српским земљама или тамо и даље живи велики број Срба - доживљавају ових дана нови велики

Колумнисти

03.02.2017 у 08:15

Устав и облик владавине

Историја Републике Србије, од њеног уставног конституисања као вишестраначке парламентарне демократије до наших дана, представља непрекидну политичку кризу. Настала еволуцијом једног грађанским ратом и хипертрофијом страног тоталитаризма формираног система, нашминкана (према потребама елита и народних мана) реформама копије најгорег устава Француске – република је своје сидро и темељ нашла у установи шефа државе. Током протеклих четврт столећа показало се да је институција председника генератор ауторитарности, да је псеудомонархијска и у суштини окренута партократији. Уместо да промовише и штити републикански устав, председник републике служи да прикрије олигархијску природу власти. Током великих криза показало се да установа председника у Србији не штити, већ изобличава и крши устав.

Колумнисти

25.01.2017 у 08:15

О ангажованој историографији

За суседне национализме и Хашки трибунал нема сумње: Гарашаниново Начертаније је документ освајања, прогона и српског великодржавља. Често као да није важно шта у том документу пише и који су његови извори. Зато је и од велике моралне важности кад год се неко од наших или страних научника прихвати истраживања овог великог и сложеног питања. Подједнако су важни и представљање и популаризација резултата ових научних радова. Једна научна студија којој је професор Радош Љушић дуго времена посвећен, посредно али сасвим јасно, показује природу Начертанија. Током протеклих тринаест година др Радош Љушић, редовни професор Филозофског факултета и управник Катедре за историју српског народа у новом веку, објавио је три тома књиге текстова под насловом Ангажована историографија. Реч је

Колумнисти

06.01.2017 у 08:15

Устав и косовско питање

Митровдански устав је наводно писан и, баш у јесен 2006. донесен, због очувања државног суверенитета над Косовом и Метохијом. Наравно, то је било и оправдање прагматичне политике утемељене на дубокој ирационалности. Устав је проглашен с петогодишњим закашњењем (у односу на рок из Досовог „Уговора са народом”), мотивисан интересима избора и оправдањем претходног политичког банкрота великих странака. Те 2006. ДС, ДСС и СРС, али и скоро све остале парламентарне странке, суочиле су се с пропашћу њиховог концепта државе с Црном Гором. Политика реформиста према ЕУ доживела је застој, чије последице трају и данас. У Митровданском уставу КиМ је суштински избачено из текста. Уместо да посебним члановима буду дефинисане аутономије, најављено је да ће после завршетка преговора о статусу КиМ о

Колумнисти

09.12.2016 у 08:15

Устав и српске земље

Већина читалаца би се вероватно без много оклевања сагласила да питање односа Републике Србије са заграничним Српством не би требало да постане део новог државног устава. Једни ће говорити да се тиме обавеза државе само претвара у форму и омеђава, а други да је то неспојиво с нашом „европском перспективом“. Устав Србије у члану 13 нејасно каже: „Република Србија развија и унапређује односе Срба који живе у иностранству са матичном државом.“ Ова сасвим неодређена реченица унета је више ради реда, како би се задовољила форма. Форма настала релативизацијом велике потребе која није само важна за оне који држе до националне слободе, народног суверенитета и историје, већ за свакога ко жели опстанак и напредак слободне Србије. Чињеница је да је српском народу, за разлику од већине суседних,

Колумнисти

03.12.2016 у 09:15

Промашена тема А. Николића

Поводом текста „Горак историјски залогај”, од 1. децембра Пажљиво сам прочитао текст г. Александра Николића. Увек одговарам на запажања у вези са текстовима које напишем. Чиним то пре свега зато што је дебата неопходна, а код нас је нажалост изузетно ретка. Штета што текст г. Николића суштински завређује свега две реченице одговора. Све више од тога долази као моја асоцијација и жеља да још нешто напишем на тему Студентског протеста из 1996. године. 1. Студентски протест 1996./1997. завршен је 21. марта 1997. године. Организација под именом „Отпор“ основана је више од годину дана потом и убрзо је прекинула сваку везу са универзитетом. Нисам био оснивач ни члан „Отпора“. Проблем г. Николића је у томе што – иако је, како каже, школовани историчар – не разликује баш прецизно

Колумнисти

23.11.2016 у 08:15

Када су студенти марширали

На данашњи дан (22. новембра) пре двадесет година почео је један од најмасовнијих и најдуготрајнијих студентских бунтова у историји Европе. Током четири месеца рад Београдског и других државних универзитета у земљи (осим Приштинског) био је паралисан плебисцитарном вољом студената и већинском солидарношћу професора. Један народ осуђен, изопштен и гоњен неправедношћу великих сила, утонуо у безнађе санкција, суровост тираније и одвратност рата, смогао је снаге да стане против власти која је погазила слободу и демократију. У часу када се Милошевићев режим по цену предаје Српске Крајине определио да легализује ратни профит и жртвује националну слободу зарад власти партије – један уморни, остарели, подељени народ устао је у часу клонућа. Уз помоћ САД и ЕУ режим је организовао савезне и

Колумнисти

11.11.2016 у 08:15

Аргументи у прилог сената

У време када је доношен Устав из 1990. године један професор Правног факултета у Београду разговарао је са колегом који је био један од његових писаца. Будући да је устав донесен на брзину, потајно, како би Милошевићев режим прикрио неуспех са „ванстраначком демократијом“ и избегао демонтажу режимских полуга моћи, није било ни дебате око устава. Једнопартијска скупштина прихватила је успостављање Друге републике, вишестраначке и демократске, уз ретке захтеве за коренитим реформама. Овај професор правне историје затекао је свог колегу уставотворца питањем зашто није уведен горњи дом парламента. Изненађени се брецнуо: „Одакле ми племство?“ И заиста, све замисли о успостављању горњег дома (сената) Народне скупштине, код нас су увек изазивале подозрење. Читали сте како доцент Правног

Полемика

09.11.2016 у 08:15

Чворовићева потрага за „кореном свих српских проблема“

Поводом текста „Државни услов је сувереност, а не регионализација”, од 4. новембра Господин Зоран Чворовић, доцент на Правном факултету Универзитета у Крагујевцу, тврди да је узрок наших државних пораза и уставних неуспеха „петооктобарска криптоокупација“. Наводи као пример Уставну повељу Државне заједнице СЦГ. Из његовог текста излази и да је доношење Уставне повеље ДЗСЦГ било некакав изузетак у нашој ранијој уставној пракси. Тврди још и да до уставне промене не треба да дође све док Србија не раскине Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ, и то због промењеног односа Брисела према њеном суверенитету, који је исказан 2008. године. На другом месту, међутим, г. Чворовић тврди да управо ССП има својство надустава због чега га не може прихватити било која суверена држава. Г.

Полемика

03.11.2016 у 08:15

Логика неодговорног нечињења

Поводом текста Зорана Чворовића „Регионализација или федерализација” Господин Зоран Чворовић, доцент на Правном факултету у Крагујевцу, реаговао је у јучерашњој „Политици” на мој текст посвећен регионализацији, као једној од тема нашег уставног питања, који сам недавно објавио у истом листу. Темељна теза текста господина Чворовића јесте да уставно питање не треба отварати. Текст о промени устава је, како верује, нека врста моје провокације. Промена устава, према том тумачењу, Србију треба да наведе на то да сама призна независност Косова и додатно угрози свој суверенитет. Дакле, у тренутку када политичке вође и око 80 одсто посланика у Народној скупштини Србије отворено говоре о неминовности промене устава, сваки истински родољубиви Србин требало би да настоји да ово питање не

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Чедомир Антић

28.02.2021 у 23:26

Стигло још 100.000 Спутњика В, Вучић дочекао авион

28.02.2021 у 22:35

Само шест одсто Руса имуно на коронавирус

28.02.2021 у 22:13

Вулин: Тачно да је Кокеза одбио полиграф и да је саслушаван четири сата

28.02.2021 у 21:41

Када ће крај – питање од милион долара

28.02.2021 у 21:35

Читање је борба за смисао

28.02.2021 у 21:24

На протестима у Тајланду повређено 16 особа