уторак, 26.01.2021.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,24	117,94	117,59
	96,23	96,81	96,52
	108,75	109,4	109,07

Аутор: Чедомир Антић

Колумнисти

19.10.2016 у 08:14

Помозимо демократској Црној Гори

У недељу је на биралиштима коначно оборен режим Мила Ђукановића. Тиме су створени услови да нестане последња политичка тековина тоталитарног комунистичког режима који је у југословенским земљама успостављен давне 1945. године. Упркос прогонима, ограничењима права и слобода, партијској држави која нема европских упоредника и може наћи пара само још понегде у Африци, насупрот привођењима, монтираним процесима, наводним заверама, шовинизму диктатора и његове олигархије, ограничавању слобода информација, обарању друштвених мрежа невиђеном на нашем континенту... Народ је рекао своје и опозиција je, уједињена у уверењу да су промене неопходне и да режим мора да оде, освојила 50 одсто народних гласова. Да су Брисел и Вашингтон подржали борце за демократију макар делом оних снага и искрености

Колумнисти

14.10.2016 у 08:15

Регионализација

Уставна промена вршиће се по традицији у изнудици, у последњи час и уз два кључна мотива. Један ће бити спољнополитички – вероватно важност нашег приступања ЕУ. Други унутрашњи – по свој прилици потребе штедње. И раније је било тако, само су оправдања била другачија. О уставу није било озбиљне дебате, правог демократског одлучивања у скупштини ни истинског референдума на коме грађани одлучују уместо да потврђују. Регионализација је једно од великих питања која би требало да разреши нови устав. Србија нема традиције регионализма. Старе нахије биле су фактор који је спречавао стварање модерне државе. Покрајине и регионалне заједнице из времена социјализма нису се показале као успешне. Прве су разориле државу и онемогућиле њено демократско реформисање, а друге су се показале као

Колумнисти

28.09.2016 у 08:15

Процес против Мандића и Радуновића

У Подгорици данас почиње политички судски процес против народних посланика и предводника српског народа у Црној Гори - Андрије Мандића и Славена Радуновића. Већ годину дана траје настојање режима Мила Ђукановића да сузбије демократску опозицију, овековечи своју ауторитарну власт и трајно обесправи српски народ у Црној Гори. У Црној Гори су на данашњи дан пре годину дана започеле највеће демонстрације у историји ове државе које није организовала власт. Родила се нада да ће ова несрећна држава први пут у својој самосталној историји и, први пут после кратког демократског раздобља под круном Карађорђевића, добити демократске изборе и поштено изабрани парламент и владу. Подсећам да су у Црној Гори Мила Ђукановића присутне многобројне злоупотребе и да је над ранијим парламентарним,

Колумнисти

16.09.2016 у 08:30

Нови устав и аутономије

Кад говоре о Европској унији, њени заговорници у Србији по правилу се позивају на европске вредности, искуства, традиције и праксе... Чудни су њихови аргументи према којима ће АП Војводина, када постане судски, законодавно и извршно самостална од остатка Србије и још задржи све своје приходе – постати „мотор” који ће Србију одвести у светлу будућност. У том случају, наравно, Војводина би постала „само” независна држава. Аутономна покрајина Војводина није никаква „европска регија”. Њена област на југу има границе које су постојале миленијумима и које би сваки искрени Европљанин требало да покушава да избрише као наслеђе дубоких империјалних и цивилизацијских подела континента. Та граница на Сави и Дунаву још од средњег века дели и раздваја један европски народ – Србе. Српски народ је у

Полемика

15.09.2016 у 08:15

Ја под шљивом – ЛДП под маслачком

Поводом текста „Нови устав за раскид са прошлошћу” Госпођа Јудита Поповић наставља да тврди (13. септембра) како је национална држава превазиђена, док је пак грађанска држава будућност. Милошевићева Србија је била грађанска... На Балкану је данас само још Црна Гора остала уставно дефинисана као „грађанска”. Тамо је, злоупотребом тог принципа, Ђукановићев режим потпуно обесправио Србе – трећину становништва! „Грађански” принцип је у суседним државама постао прихватљив (истина не у уставу и пракси) тек када је Југославија разбијена, а тамошњи Срби постали мањина. У Југославији су позиви за успоставу принципа „један човек – један глас” проглашавани за унитаризам и великосрпску хегемонију. Уосталом, у Србији су се, док је још била дефинисана као „грађанска”, управо националне мањине и

Полемика

26.08.2016 у 08:15

Не фалсификујте Ђинђића

Госпођа Јудита Поповић написала је текст (23. 8.) о становишту ЛДП-а, партије чија је функционерка, у вези с променом Устава Србије. Нажалост, ауторитарним организацијама каква је партија Чедомира Јовановића увек је неопходан непријатељ да би се према нечему политички одредиле. Но, ако је текст који сам написао о потреби модернизације устава и демократизације Србије (а према програму који деценијама заступам и делим са члановима Напредног клуба), подстакао госпођу Поповић да узме учешће у овој раној уставној дебати, изјављујем да сам задовољан. Нажалост, гђа Поповић је показала изузетно непознавање теме и готово зачуђујући степен политичког радикализма и нетолеранције. Пишући о уставу за који се залаже, она каже: „Преамбулу (садашњег Устава која наводи да је Косово део Србије, прим.

Колумнисти

19.08.2016 у 08:15

Нови устав?

Од председника владе недавно смо чули: „Једино, тренутно најбоље решење за Косово и Метохију, које би пресекло Гордијев чвор, било би да Влада Србије призна независност Косова. Ипак, то не може и неће да учини...” Нелогичности ове реченице представљају личну карту целокупне политичке каријере премијера Александра Вучића. Чињеница је, наиме, да решење не може бити и најбоље ако је једино и других решења нема. Пресецање Гордијевог чвора представља трећи и другачији од два предвиђена исхода (да чвор буде развезан или остане везан), а не један од њих. Влада једне модерне демократске државе може да призна независност друге, али не и да прихвати статус независне државе за суверени део сопствене земље. Овај Вучићев одговор ноторном Чедомиру Јовановићу указује и на образац. На исти начин је

Колумнисти

06.08.2016 у 09:00

Срби у региону: никад горе од 1995.

Напредни клуб, удружење грађана из Београда, девет година посматра и анализира стање политичких права српског народа у региону. Реч је о девет суседних и оближњих држава различитог статуса. Српски народ у региону броји око 1,8 милиона становника. Пре четврт века овај број је био за пола милиона већи. Срби из региона листом су живели у једној међународно признатој држави са њиховом отаџбином Србијом. Слобода, политичка права и равноправност оспорени су им током двадесетог века од нацизма, комунизма, САД и Европске уније. На основу осмог годишњег Извештаја о политичким правима српског народа за 2015–2016. извесно је да укупно гледано стање права никада од 1995. године није било горе. Српска влада, иако је у одбрани Републике Српске предузела одређене кораке, запоставила је српски

Колумнисти

22.07.2016 у 08:15

За нову државну политику

Пре педесетак година супруга једног нашег лекара у малом граду у централној Србији, родом Францускиња, бавила се аматерски сликарством. Кад је једном приликом излагала своје слике, многи познаници су приметили да су честе теме на њеним сликама домаће животиње, пре свега коњи. Кад су се интересовали да ли је то тема која је занима, она их је питала да ли пажљиво гледају улице градског центра којима пролазе. Многи су касније у чуду закључили да због навике и не примећују бројне коње и друге животиње којих је било у великом броју чак и у самом центру варошице. Србија је одлучила да постане чланица Европске уније. Велике унутрашње поделе и сукоби, те ратна прошлост, готово су консензуално заборављени. Али, да ли то значи да влада која је одлучила да „Европ(ск)а (унија) нема алтернативу”

Коментари

10.07.2016 у 09:00

Релативизација постнацификације

Обрадовао ме је одговор г. Писарија. Помислио сам да ће недавни текст остати без одговора, а јасно је да је јавна полемика важан сегмент посла који су његов колега и он започели. Забринула ме је, међутим, релативизација реченог у интервјуу који је раније дао и тако допринео да напишем текст „Постнацификација Србије”. У том тексту јасно је назначено да се не бавим изложбом, већ да разматрам јавно изречене ставове аутора. Учинио сам то управо због једне релативизације. Колико сам разабрао из изјаве коју су г. Писари и његов колега дали, постоји више нивоа учешћа у Холокаусту и за разумевање свега важно је спознати и живот обичних људи за време Другог светског рата који су живели свакодневне животе док је у њиховој близини спровођен највећи систематски злочин у

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Чедомир Антић

25.01.2021 у 23:35

Жена мог мужа

25.01.2021 у 22:57

Златно јаје за „Пресуду у случају К” и „Право по рођењу”

25.01.2021 у 22:33

Завршени грађевински радови на реконструкцији Савског трга

25.01.2021 у 22:15

Уточиште код Слаје где стварају чудесни људи

25.01.2021 у 22:15

У Холандији други дан нереда после увођења полицијског часа

25.01.2021 у 22:00

Дух Балкана на 15. спрату куће „Политика”