Издања Читуље
accessibility-tools
четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
 
ПРЕТРАГА
ЛАТИНИЦА
6°C Ведро
Београд
Последња измена 20:43

Аутор: Александра Петровић

Друштво
29.12.2017 у 22:00
Мистерија Лазиног доктората
Лаза Костић скоро целог живота није имао свој дом, библиотеку, радни кутак, смирен живот, а новца понајмање. Његов лекар, пријатељ и биограф Радивој Симоновић забележио је после смрти Лазе Костића (1910): „Од Лазине оставине што је имало да пропадне то је пропало, јер је у шупи било гомила књига и писама у веш корпама и неке на тавану које су пре него што сам их ја могао склонити... деца наследника развукла и утаманила.” Уз то, зна се да је Костић 1880. године продао своју личну библиотеку. Све што је тада имао од књига отишло је бродом у Београд, у Народну библиотеку. Верује се да ни он сам није чувао своју докторску дисертацију.
Друштво
27.12.2017 у 17:47
Откривена докторска диплома Лазе Костића
Професор Жика Бујуклић са Правног факултета у Београду открио је прави назив докторске дисертације Лазе Костића: Dissertatione De Legibus Serbicis Stephani Uros Dusan – „Дисертација о српском законодавству Стефана Уроша Душана”, коју је песник одбранио 1. маја 1866. године на Краљевском универзитету у Пешти, на латинском језику. Дисертациону диплому пронашао је у Архиви Матице српске у Новом Саду.
Хроника
27.12.2017 у 12:29
Тражи се сигурна кућа за насилнике
Др­жав­ни ор­га­ни су не­моћ­ни ка­да тре­ба до­ка­за­ти пси­хич­ко на­си­ље као је­дан од об­ли­ка по­ро­дич­ног на­си­ља, ре­кли су кри­ви­ча­ри на Ко­па­о­нич­кој шко­ли при­род­ног пра­ва.  – То­ком по­след­ња три ме­се­ца има­ли смо три слу­ча­ја при­ја­вље­ног пси­хич­ког на­си­ља у по­ро­ди­ца­ма где су парт­не­ри из ви­со­ких на­уч­них кру­го­ва. Фи­зич­ко, сек­су­ал­но и еко­ном­ско на­си­ље у по­ро­ди­ци је мно­го лак­ше до­ка­за­ти, али ис­тра­жни ор­га­ни до­ла­зе у си­ту­а­ци­ју да кри­вич­не при­ја­ве за пси­хич­ко на­си­ље не мо­гу да оп­ста­ну јер је овај вид по­ро­дич­ног на­си­ља нај­те­жи за до­ка­зи­ва­ње, на­ро­чи­то ка­да је реч о јав­ним лич­но­сти­ма – ре­као је др Жељ­ко Ни­кач, про­фе­сор на Кри­ми­на­ли­стич­ко-по­ли­циј­ској ака­де­ми­ји
Полиграф
24.12.2017 у 22:00
Милутину чизме сачувале главу
Оти­сци чи­за­ма во­ди­ли су пре­ко кр­тич­ња­ка до пче­ли­ња­ка, али не и до Ми­лу­ти­но­ве ку­ће. То га је спа­сло смрт­не ка­зне. Сла­вој­ка Пе­тро­вић и Ста­ни­мир Ко­јић ле­жа­ли су мр­тви у се­лу До­ња Бо­ри­на, у бли­зи­ни пу­та Ша­бац–Звор­ник. Био је март 1957. го­ди­не ка­да је ово дво­стру­ко уби­ство шо­ки­ра­ло це­лу Ма­чву. Се­лом је од­мах про­стру­јао глас да је зло­чи­нац 27-го­ди­шњи ме­ха­ни­чар Ми­лу­тин По­по­вић, пр­ви су­сед по­ро­ди­це Ко­јић. Сум­ња је па­ла на ње­га за­то што је две го­ди­не ра­ни­је био осу­ђен на три го­ди­не за­тво­ра због си­ло­ва­ња Сла­вој­ке. Бра­нио се та­да са сло­бо­де и упор­но твр­дио да ни­је крив.
Хроника
20.12.2017 у 16:11
Џагџиту Сингу пет година затвора
Индијски држављанин Џагџит Синг осуђен је на пет година затвора, а руски држављани Виктор Славин и Станислав Кислицин на четири и три године затвора, због примања мита у укупној вредности од 703.000 евра. За давање мита осуђени су сувласници фирме БМР – Александар Деспотовић на годину и по затвора, а његов отац Драгиша Деспотовић на годину дана кућног затвора. Виши суд у Панчеву пресудио је јуче да су Синг, Славин и Кислицин криви за корупцију, јер су као директори у блоку прерада „Рафинерије нафте Панчево”, која послује у оквиру НИС-а, захтевали и примили десет одсто од вредности радова на ревитализацији постројења. Изречена им је и мера протеривања странаца из земље, у трајању од пет година после издржавања затворске казне. Џагџит Синг није дошао у суд на изрицање пресуде, као ни
Полиграф
17.12.2017 у 22:00
Није то било лице убице
„Поштоване судије, да бисмо осудили Перу, убица би морао да порасте за 25 сантиметара, што је немогуће. Морали бисмо Пери да скратимо и раширимо палац. Морали бисмо Пери да офарбамо очи у плаво и да га телепортујемо из Црне Горе у Београд, што је такође немогуће. Дакле, апсолутно је немогуће осудити Перу за дело које није учинио.” Овакву завршну реч држао је адвокат Вељко Делибашић, у децембру 2011. године, после десет година суђења Предрагу Ергићу, оптуженом да је у мају 1998. године у Новом Београду са два хица убио Александра Јевремовића и његовог пса хаскија Варгу.
Друштво
17.12.2017 у 22:50
Суђења су јавна, али је приватност тајна
Тонски и видео снимци са детаљима из приватног и интимног живота окривљених и сведока, све чешће се могу чути и видети у судницама, као део доказног материјала. Тако многи детаљи, који немају никакве везе са кривичним делом, постају доступни за уши и очи свих који су присутни у судници, укључујући и представнике медија. Догађало се да супруге оптужених и сведока, када чују садржај снимка, демонстративно устану из публике и напусте судницу, па чак и да поднесу тужбу за развод брака. Дешавало се да будући муж препозна на снимку своју девојку која улази у стан окривљеног.
Полиграф
10.12.2017 у 22:00
Три смртне казне и једна Слобода
Три смрт­не пре­су­де Окру­жног су­да у Сме­де­ре­ву др­же Сло­бо­ду при­ко­ва­ну за стуб сра­мо­те и те­шког зло­чи­на. Ста­вља­ју јој на те­рет да је из ни­ских по­бу­да уби­ла сво­је де­те. Две пре­су­де су па­ле пред Вр­хов­ним су­дом Ју­го­сла­ви­је. Та­ко је го­во­рио адво­кат Ми­ла­дин Јо­ва­но­вић, бра­ни­лац по слу­жбе­ној ду­жно­сти Сло­бо­де Ва­си­ље­вић, три­де­се­то­го­ди­шње до­ма­ћи­це из се­ла Ку­са­дак код Сме­де­рев­ске Па­лан­ке, оп­ту­же­не да је у ју­ну 1961. го­ди­не уби­ла сво­ју дво­го­ди­шњу кћер­ку Сне­жа­ну да би мо­гла не­сме­та­но да жи­ви у ван­брач­ној за­јед­ни­ци са Или­јом Жив­ко­ви­ћем, из истог се­ла. Сло­бо­ду и Или­ју спо­ји­ла је љу­бав а раз­дво­ји­ла прав­да.
Друштво
09.12.2017 у 21:51
Раскорак између стварности и правде
Ко­па­о­нич­ка шко­ла при­род­ног пра­ва ове го­ди­не обе­ле­жа­ва 30 го­ди­на по­сто­ја­ња, а од 2005. го­ди­не одр­жа­ва се под по­кро­ви­тељ­ством Уне­ска – Ор­га­ни­за­ци­је УН за еду­ка­ци­ју, на­у­ку и кул­ту­ру. Уне­ско је су­сре­те прав­ни­ка на Ко­па­о­ни­ку оце­нио као „ве­о­ма ва­жан ме­ђу­на­род­ни до­га­ђај ко­ји бра­ни људ­ска пра­ва”. Про­шле го­ди­не нај­ак­ту­ел­ни­ја је би­ла те­ма о бан­кар­ским по­сло­ви­ма, јер се ба­ви­ла про­бле­мом кре­ди­та ин­дек­си­ра­них у швај­цар­ским фран­ци­ма. Ове го­ди­не ак­ту­ел­ни су за­вр­шни ра­до­ви на из­ра­ди на­цр­та бу­ду­ћег срп­ског гра­ђан­ског за­ко­ни­ка, чи­је је до­но­ше­ње ини­ци­ра­ла упра­во Ко­па­о­нич­ка шко­ла. Ср­би­ја је би­ла тре­ћа зе­мља у Евро­пи, од­мах по­сле Фран­цу­ске и Аустри­је, ко­ја је до­не­ла
Хроника
05.12.2017 у 22:00
Судија Благоје Јакшић – кривац или жртва
Одбрана судије Благоја Јакшића поднеће Врховном касационом суду ванредни правни лек – захтев за заштиту законитости, после осуђујуће пресуде трећестепеног већа Апелационог суда у Београду, сазнаје „Политика”. После две ослобађајуће пресуде Специјалног суда и једне осуђујуће Апелационог суда, бивши члан Високог савета судства оглашен је кривим у трећем степену за злоупотребу службеног положаја. Казна је смањена за шест месеци у односу на одлуку другостепеног већа. Правоснажном пресудом осуђен је на две и по године затвора и изречена му је мера забране рада у правосуђу у трајању од две године.
Почетна / Александра Петровић
21.02.2019 у 20:42
Чепурин: Србија ће имати снаге да издржи искушења
21.02.2019 у 20:25
Додик: Наставићемо јединствено да делујемо
21.02.2019 у 20:05
За кости у Падинској скели нико није надлежан
21.02.2019 у 20:03
„Косметски кутак” у Новом Саду
21.02.2019 у 20:00
Јаз између онога што јесмо и што мислимо да јесмо
21.02.2019 у 20:00
Београд можда и не зна да постојимо
Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља