среда, 05.08.2020.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,24	117,95	117,6
	99,59	100,19	99,89
	108,48	109,13	108,8

Аутор: Јована Рабреновић

Економија

22.03.2019 у 17:02

Најскупља банкарска услуга је дозвољени минус

Претраживач цена банкарских услуга на сајту Народне банке, који постоји од пре неколико дана, показује да оне јесу различите, али ипак не драстично. Банке, на пример, не наплаћују отварање текућег рачуна, али његово коришћење, или како банкари популарно кажу вођење, плаћа се од 70 динара, колико то својим клијентима пензионерима наплаћује Поштанска штедионица, па до 300 динара месечно. „Шаренило” је и код издавања чекова. Неке банке их уопште не издају, у некима је првих пет бесплатно, као у Комерцијалној банци, док Поштанска прави разлику – ако је клијент дошао у пословницу по њих, тада му наплаћује само пет динара по чеку, док слање десет чекова на кућну адресу кошта укупно 200 динара. Циљ претраживача Народне банке био је да грађани могу да упореде све тарифе које банке наплаћују за

Економија

20.03.2019 у 21:00

Судови против осигурања стамбених кредита код Националне корпорације

Мира Д. ових дана узима кредит за стан и као један од многих трошкова плаћа премију осигурања Националној корпорацији за осигурање стамбених кредита (НКОСК). Зашто на то пристаје када у медијима види да судови доносе правоснажне пресуде да клијенти нису морали да плате тај трошак. – Зато што је то услов без кога ми банка не би одобрила кредит. Проверавала сам и има банака које не траже да се плати то осигурање, али је њихова камата виша. Мени банка тренутно одобрава зајам на 28 година по камати од 2,3 одсто. Израчунала сам да ми је свеједно да сада платим тих 1,75 одсто провизије што је 665 евра или да тај трошак плаћам сваког месеца до краја отплате. Дуго сам клијент банке, одговара ми понуда, као и други њени услови – каже Мира Д. Удружење „Ефектива” је ових дана саопштило

Економија

19.03.2019 у 23:00

Кликом до банке с најбољом понудом

Народна банка Србије (НБС) од јуче на сајту објављује колико коштају главне банкарске услуге за физичка и правна лица у свим банкама у Србији. И не само то. Могуће је на истом сајту упоредити колико у којој банци те провизије коштају. Реч је о 14 главних накнада за физичка лица и 18 за правна лица и предузетнике. Претраге су омогућене на неколико начина, централна банка редовно ће ажурирати податке када их банке промене, а оне одговарају за њихову тачност. Другим речима, на сајту НБС моћи ће да се упореди колико која од 27 банака наплаћују вођење текућег рачуна, чекове, услугу електронског и мобилног банкарства, издавање платних картица и многе друге услуге

Економија

17.03.2019 у 23:30

Велика предузећа угашена, мала преслаба

У личној карти српске привреде „пише” да је махом чине мала и средња предузећа (МСП), а да је мало оних великих. Да ли би нам било боље када би било управо оних великих? Чини се да би, јер управо су она мотор привредног раста. У Немачкој, на пример, у 2016. години велика предузећа правила су додату вредност у секторима високих и средњих технологија у чак 70,3 одсто случајева. Код земаља Вишеградске групе – Чешкој, Мађарској, Пољској и Словачкој велика предузећа су код високих технологија остваривала 51 одсто додате вредности, а велика предузећа у Србији „направила” су само 27,8 одсто додате вредности. Ово показује анализа нефинансијско-пословног сектора Ивана Николића, са Економског института у Београду. Он каже да, због драстичног уништавања озбиљних, великих предузећа и система у

Економија

06.03.2019 у 11:32

Највеће плате у Београду, а најмање у Сврљигу

Прошле године највише су биле плате Београђана, а најмање житеља Сврљига. Највиши просек зарада имали су житељи Врачара – 78.619 динара, затим становници Новог Београда, који су кући носили 75.469 динара, следе они са Старог града с платом од 74.332 динара. На четвртом месту по висини зараде у Србији су становници Савског венца, с просечном платом од 67.111 динара, а пети су Лазаревчани, који су примали у просеку 64.243 динара. Просечна плата за град Београд лане је била 60.689 динара, док је просек зарада на нивоу целе републике био 49.650 динара

Економија

02.03.2019 у 17:12

Привредни раст највећа бољка

Главни разлози за успоравање привредног раста Србије су корупција, заостајање кад је реч о владавини права, недовољно учешће инвестиција у бруто домаћем производу (БДП) и лош образовни систем. Ово се наводи у документу Фискалног савета (ФС) под насловом „Зашто привредни раст Србије заостаје” припремљеном за „Копаоник бизнис форум”. Аутори документа наводе да је низак привредни раст основни економски проблем Србије, јер спречава осетније повећање животног стандарда грађана и сустизање економски развијенијих земаља Европе. Србија у брзини привредног раста подбацује од 1,5 до два процентна поена

Економија

27.02.2019 у 23:00

Софтвер дисциплинује мењаче

Од почетка године у мењачницама нема драстичних разлика у курсу евра, јер је Народна банка Србије (НБС) од 1. јануара 2019. године прописала да европска валута може да се купује и продаје у распону од плус, минус 1,25 одсто у односу на званични средњи курс динара према евру који важи на тај дан. Централна банка није се задовољила само пуким контролисањем да ли то мењачи поштују, већ је направила и софтвер који они морају да примењују. Наиме, НБС је променила софтвер, који овлашћени мењачи користе на око 2.700 мењачких места, и практично је апликацијом онемогућено да овлашћени мењачи на око 75 одсто мењачких места курс за евро формирају у већем распону од плус, минус 1,25 одсто у односу на званични средњи курс динара према евру који важи на тај дан. Такође, онемогућено је да се

Економија

23.02.2019 у 22:00

Све банкарске рекламе под лупом Народне банке

То што се банкарима допада њихова рекламна кампања за неки кредит или картицу више неће бити довољно, односно њихова реч неће бити последња. Дефинитивна ће бити Народне банке Србије (НБС) која намерава да убудуће прати како се даваоци финансијских услуга оглашавају, да ли су им рекламе тачне, пристојне, да ли вређају клијенте или конкуренцију. НБС ће, приликом претходне контроле нових производа, изричито захтевати да јој се доставе огласне поруке, односно опис огласне кампање како би могла да оцени да ли су усаглашени са одлуком која регулише стандарде и правила. И не само то. Централна банка ће „реаговати мерама из своје надлежности када уочи било које неправилности”. Убудуће банке неће моћи да кажу ми смо најбољи, најповољнији, нико као ми, ваша штедња је код нас најсигурнија.

Економија

22.02.2019 у 20:00

Вредело 240 милиона, а продато за 11 милиона евра

У октобру прошле године министар финансија, Синиша Мали, најавио је да ће држава да прода спорна и ненаплатива потраживања банака у стечају у износу од 240 милиона евра. Реч је о дуговима Агробанке, Нове Агробанке, Развојне банке Војводине, Универзалне банке, Привредне банке Београд и потраживањима Агенције за осигурање депозита (АОД) према правним лицима. Пре неколико дана саопштено је да је најбољу понуду од 11,29 милиона евра дала једна немачка компанија. Нешто што, истина, формалноправно вреди 240 милиона евра, продато је за 11 милиона евра, тачније, за мање од пет одсто првобитног дуга. Ради се о пропалим банкама, које су стечају, и проблематичним потраживањима. Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду, каже да то најбоље говори о српској транзицији и

Економија

20.02.2019 у 23:30

Веће плате су противотров за напуштање земље

Иако је Србија спровела фискалну консолидацију постоје структурни проблеми који су средњорочно ризични за буџет. Државна предузећа имају вишак запослених, недовољно инвестирају и недовољно су успешна. Слаб квалитет инфраструктуре и услуга државне администрације негативно утиче на конкурентност приватних фирми. На пример, просечна брзина возова у Србији је око 30 километара на сат, што је спорије него пре сто година. Правосудни поступци су врло спори, а исходи често нејасни. Вештине, као и мотивација државних службеника да поправе услуге и пословање јавног сектора су слаби, а процеси су често веома бирократски, компликовани и нетранспарентни

Претходна Следећа

Почетна / Јована Рабреновић

04.08.2020 у 23:24

Виртуелне вечери уместо излазака

04.08.2020 у 23:04

Због пожара на обали Француске евакуисани туристички кампови

04.08.2020 у 22:44

Трамп: Ковид под контролом „колико је то могуће”

04.08.2020 у 22:41

Била је „Олуја” и пре „Олује”

04.08.2020 у 22:22

Половина средњошколаца изложена насиљу у дигиталном простору

04.08.2020 у 22:22

У експлозији у Бејруту погинуло 50, повређено 2.700 људи