понедељак, 18.01.2021.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,23	117,93	117,58
	97,07	97,65	97,36
	108,87	109,52	109,19

Аутор: Дубравка Лакић

Култура

14.05.2019 у 12:00

Џим Џармуш за фестивалски почетак

Oд нашег специјалног извештача Кан – Пет година после канског наступа вампирског „Само љубавници опстају” легендарни амерички независни редитељ Џим Џармуш враћа се са неком врстом зомби-филма „Мртви не умиру”, са Билијем Марејем, Клое Севињи и Адамом Драјвером у главним улогама, како би са њим свечано вечерас отворио 72. Кански фестивал и започео трку за овогодишњу „Златну палму”. Џармуш је у званичној конкуренцији заједно са Педром Алмодоваром, Марком Белокијом, Теренсом Маликом, Кеном Лоучом, браћом Дарден, Сулејманом, Деплешеном, Доланом, Порумбојуом (једини представник источне Европе) и четири жене редитељке: Хоснеровом, Тријеоовом, Диоповом и Сјамаовом (осим Џесике Хоснер све су дебитанткиње). Првобитно објављеној званичној такмичарској листи од 19 филмова у последњем тренутку

Култура

13.05.2019 у 12:00

Има ли слободних људи

Скил и Бади су Роми или Цигани, рођени у зрењанинској махали каквих има широм Балкана, у којима се припадници народа без јединствене државе једино осећају ушушкано, као своји на своме. Скил и Бади су истовремено и са привременом радном дозволом у Немачкој. У родној Србији припадају омаловажаваној ромској популацији, а у Немачкој су нерадо прихваћени мигранти. Међутим, они имају нешто што многи други немају – храброст, вољу и слободу да све што им лежи на души јасно и гласно у сваком тренутку кажу кроз своје песме. Ова два брата су сада већ широм Европе познати хипхопери, знани као „Gipsy Mafia”, а сада су и главни јунаци новог документарног филма Андријане Стојковић који се премијерно приказује на 12. Белдоксу. Занимљив, динамичан и поучан филм „То сам што јесам: Gipsy Mafia”, кроз

Култура

10.05.2019 у 11:12

Шаховска игра два искусна играча

Једна од најзначајнијих фигура с краја 20. века без сумње је био Михаил Сергејевич Горбачов – последњи лидер уједињеног Совјетског Савеза (1985–1990), архитекта „перестројке“ (политичко реструктуирање) и „гласности“ (транспарентност власти), чије су реформе довеле до краја Хладног рата, краја политичке власти Комунистичке партије, али и краја моћне и огромне државе која се распала. Добитник Нобелове награде за мир (1990) и човек који је још увек уваженији у иностранству него код куће, где га и даље многи окривљују за распад СССР, главни је протагониста 90-минутног документарног филма „Упознати Горбачова” Вернера Херцога и Андреа Зингера, који је од прошлогодишњег фестивала у Амстердаму, затим и Торонту, већ дуже на светској турнеји па је тако стигао и на Белдокс где се приказује у

Култура

08.05.2019 у 11:20

Године верности документарном филму

Од вечерас па до 15. маја, на 11 градских локација, публику Београдског фестивала документарног филма, све популарнијег и амбициознијег Белдокса, очекује готово 120 наслова савременог документарног филма, од којих ће неки – попут филма отварања „Линија живота” Дарка Бајића у Комбанк арени, управо овде имати и своју светску премијеру. Овогодишњи Белдокс осим Међународног и Српског такмичарског програма нуди још 14 програмских целина (укупно 16) и обиље интригантних филмова који, сваки на свој начин, дају слику овог нашег доба и стварности која је често све само не пријатна. У правом филмском обиљу има и довољан број деликатеса попут филмова: Вима Вендерса „Папа Фрања: Човек од речи” који је премијерно приказан на прошлогодишњем Канском фестивалу, Вернера Херцога „Упознати Горбачова” у

Култура

28.04.2019 у 12:00

Рамбо на руски начин

Са становишта историјских чињеница „Балканска међа” није сасвим тачан филм. Тачно је да је те 1999. године омањи руски батаљон, од 70 душа, својим оклопним борбеним возилима из своје базе Угљевик у Босни преко територије Србије ушао на Косово и Метохију и преузео приштински аеродром Слатина. Није тачно, међутим, да је том приликом било икаквих борбених дејстава на аеродрому, поготово не са припадницима такозване ослободилачке војске Косова. Аеродром Слатину су држали припадници регуларне војске Југославије. Руси су ушли мирно у парадном поретку и са припадницима југословенске војске, такође мирно, извршили примопредају. И јесте тачно да је тај догађај узбуркао запад, НАТО, британске (Мајк Џексон, командант снага Кфора) и америчке генерале (Весли Кларк, врховни командант НАТО) и самог

Култура

22.04.2019 у 13:02

Кошмар у сну, кошмар на јави

Да ли је ово јава или су то кошмарни сни једног генерала, министра полиције, премијера и председника државе и неутешних очева који још не знају где им почивају синови погинули у рату? Каква је то држава која је била лепа само док се о њој сањало – пита се хрватски редитељ Винко Брешан у филму „Која је ово држава”, насталом према сценарију Мате Матишића, на основу његових драмских текстова „Не копај по гробљу, молим те” („Ноћна мора”) и „Генерал” својевремено изведених у позоришту. Оно што је било замишљено као црна комедија о савременој држави „пазигуза”, који би по сваку цену да су што дуже на власти, а што даље од погледа јавности, и држави „незахвалних грађана” који никада нису задовољни, претворило се у чемерну драму обојену хумором од којег пречесто стоји кнедла у грлу, која се не

Култура

05.04.2019 у 21:00

Све је истина и све је лаж

Овај филм изражава ауторову независну и слободну креацију, нема намеру да представи стварну истину. Аутор је инспирацију пронашао у новинским текстовима да би створио наратив који спаја измишљене и стварне људе у потпуно измишљеном контексту и створио уметничко дело, па било каква сличност с људима или догађајима, осим оних који су били наглашени као стварни, није била намерна. Дакле, све је истина и све је лаж у филму „Лоро“ Паола Сорентина. Баш као у овом, горе издекламованом, упутству за конзумирање филма, пласираном на најавној шпици, и баш као у омиљеном слогану италијанског бизнисмена, телевизијског мага и бившег премијера Силвија Берлусконија о којем и јесте ово истинито-лажно уметничко дело. Берлускони је био и главни филмски јунак изванредног филма „Il caimano“ (кајман) Нанија

Култура

02.04.2019 у 17:00

Неуморна авантуристкиња у два века

Негде средином фебруара, пошто је у Берлину на 69. Берлиналу примила „Златну камеру” за свеукупну каријеру, француска редитељка, сценаристкиња, документаристкиња, фотографкиња, продуценткиња и монтажерка – легендарна Ањес Варда, у последњем интервјуу за „Политику”, као да је нешто наслућивала, изјавила је: „Спремна сам да кажем збогом”. Та њена реченица узнемирујуће се урезала у памћење, сместила се у оној датотеци у којој се чувају све примисли о пролазности живота, али и о вечном трајању уколико је живот испуњен стваралаштвом и конкретним делима. У случају Ањес Варде, те неуморне „куме француског Новог таласа”, то вечно трајање обезбеђено је чињеницом да је за 65 година своје плодне каријере снимила 54 филма и телевизијских пројеката и тиме постала незаобилазни део не само француске

Култура

02.04.2019 у 11:00

Чувај се тихог човека

Сцена је следећа: тог 11. септембра авион је управо погодио Пентагон, у Овалном кабинету владају конфузија, збуњеност и страх, види се то и на лицима Кондолизе Рајс и Доналда Рамсфелда (председник је одсутан) и комплетног административног особља, само не на лицу потпредседника Дика Чејнија. Његово лице говори да је он овај кризни тренутак проценио као могућност за отварање простора за промене унутар америчког друштва, па и саме републиканске владавине. Променивши ток историје милионима људи, урадио је то као дух и отишао не зна се куда. Овакав Дик Чејни (Ричард Брус Дик Чејни) субјект је филмске приче „Човек из сенке” (у оригиналу: Vice, у значењу потпредседник), коју је исписао и режирао Адам Мекеј, амерички сценариста, редитељ, комичар и глумац. После филмова о Кондолизи Рајс –

Култура

31.03.2019 у 21:00

Живот у зачараном лимбу

Стојан је младић који живи и ради у Београду и чини се да води сасвим обичан живот. Он је главни јунак изврсног получасовног документарног филма „Једини” Николе Полића, Лозничанина родом а апсолвента на катедри за филмску и телевизијску режију на Факултету драмских уметности у Београду. У Полићевом опусу већ су се нашли и награђивани филмови : „Невидљиве” снимљен када је имао свега 17 година, „Зид”, „Кинооператер 2063”, „Могу сам”, а сада и филм „Једини” који је светску премијеру имао на прошлогодишњем Сарајевском фестивалу. На 66. Мартовском фестивалу, где се такмичи у оквиру документарних филмова до 50 минута

Претходна Следећа

Почетна / Дубравка Лакић

18.01.2021 у 09:24

Јаловиште код Лепосавића излило се у Ибар

18.01.2021 у 09:15

Смешак без радости момака из Ђачке чете

18.01.2021 у 09:12

Еф-Би-Ај проверава свих 25.000 војника ангажованих на Бајденовој инаугурацији

18.01.2021 у 09:08

Трампови сарадници управљали демонстрацијама на Капитолу?

18.01.2021 у 09:00

Бившем припаднику ЈСО 15 година затвора за убиство

18.01.2021 у 08:59

Хакери напали сајт руских затворских власти после хапшења Наваљног