Издања Читуље
accessibility-tools
уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
 
ПРЕТРАГА
ЛАТИНИЦА
15°C Ведро
Београд
Последња измена 00:01

Аутор: Дубравка Лакић

ТВ ревија
27.03.2018 у 08:00
Историја кроз хорор и трилер
Пре две године, а после 170 година од његовог нестанка, у леденим водама Северног пола у очуваном стању пронађен је брод „Терор” британске краљевске морнарице, који је последњи пут виђен 1845. на самом почетку истраживачке мисије сера Џона Френклина. И није било потребно много да се овај догађај искористи како би се о судбини Френклинових бродова „Терор” и „Еребус”, као и о трагичној судбини њихових посада, још једном проговорило, и то језиком америчке телевизије. Десетоделна ТВ серија рађена је за кабловску мрежу AMC, у извршној продукцији легендарног Ридлија Скота. Прва епизода „Терора” из серијала, који уз историјске аспекте има и елементе готичког хорора и трилера, ексклузивну премијеру на AMC каналу имаће 29. марта у 22 сата. Светска премијера догодила се још у фебруару током
Култура
18.03.2018 у 21:55
Прецењена амфибијска бајка
Још у време 74. Венецијанског фестивала на којем је на крају освојио „Златног лава”, за филм Гиљерма дел Тора „Облик воде” (The Shape of Water) написала сам да је он заправо дизајнерски усавршена, а идејно неоригинална верзија старог, веома успешног совјетског (руског) филма „Човек-амфибија”, који су Владимир Чоботарјов и Генадиј Казански режирали према роману Александра Бељајева 1962. године и да није случајно што је Дел Торо радњу свог филма сместио баш у ту исту годину. Јер, и подсвесно и свесно могу да чине чуда, зар не (?).
Култура
15.03.2018 у 22:00
Изблиза о Баскијатовом времену слободе
У жижи интересовања управо завршеног 20. Солун док. фестивала, великог празника документарног филма, из много разлога нашла се америчка, њујоршка филмска ауторка Сара Драјвер – редитељка и припадница независне њујоршке сцене, супруга Џима Џармуша и пријатељица из младости легендарног Жан-Мишела Баскијата и његове дугогодишње девојке Алексис Адлер. Драјверова је у Солуну представила филм „Успон за стварно: Касне тинејџерске године Жан-Мишела Баскијата“, ауторски потписала избор од 12 занимљивих филмова за програм „Карт бланш Саре Драјвер“, одржала мајсторску радионицу и учествовала у панел дискусији на тему „Де(ре)конструисање легенде“ чији је модератор био Денис Лин, програмски директор Филмског друштва Линколновог центра у Њујорку.
Култура
10.03.2018 у 22:00
Година угушена сузавцем, преломљена пендреком
Солун – Не, није та година била тек тако угушена сузавцем и преломљена пендрецима. Ту 1968. појели су капиталистички и ратнохушкачки скакавци, уништивши и последњи траг наде да свет може да буде и лепши и бољи и праведнији и мирнији. На ову и овакву „јеретичку” помисао нагнали су филмови у програму „68 изван 68” с којим 20. Солун Док. фестивал обележава пола века од те по много чему преломне тачке 20. века, од те године, која је постала и остала синоним за грађанску побуну, борбу за промене широм света и симбол инспирације и наде. Од Мајског устанка у Паризу, преко Прашког пролећа и наших „јунских превирања”, бунта јапанских фармера и америчких „Пантера”, па све тамо до октобарског мексичког масакра.
Култура
08.03.2018 у 22:00
Уметница немирног ока
​Солун – Француска редитељка, сценаристкиња, документариста, фотограф, продуцент и монтажер – легендарна Ањес Варда, пред крај прошле године снимила је нови дугометражни документарни филм – „Лица села“ („Visages Villages“). И ништа то не би било толико чудно да Ањес Варда ове године не пуни 90 лета (Брисел, мај 1928) и да овај њен филм није толико полетан и енергичан, попут филмова из њених најмлађих дана. Неуморна „кума француског Новог таласа” не престаје да одушевљава. О томе да је у дворани Олимпион на солунском Аристотеловом тргу својом видео-поруком дигла публику на ноге да и не говорим. Јер, Ањесин отац је био Грк, рођен у Солуну, и таква се ствар не заборавља. Неће се заборавити ни почаст коју је Ањес Варди у свом 20. издању приредио Солунски фестивал
Култура
04.03.2018 у 22:00
Потрага за достојанством у животу
Љу­ди се пла­ше оно­га што је стра­но и што не раз­у­ме­ју и овај страх од не­по­зна­тог је не­што са чим смо се игра­ли при­ли­ком пи­са­ња сце­на­ри­ја – из­ја­вио је још је­се­нас за „По­ли­ти­ку” дан­ски ре­ди­тељ иран­ског по­ре­кла Ми­лад Ала­ми, ко­ји је за­јед­но са Ин­ге­борг Топ­се на­пи­сао при­чу по­бед­нич­ког фил­ма „Шар­мер”. Овим фил­мом Ала­ми је као ре­ди­тељ де­би­то­вао у фор­ми ду­го­ме­тра­жног игра­ног фил­ма (ина­че је аутор не­ко­ли­ко на­гра­ђи­ва­них крат­ких  и до­ку­мен­тар­них фил­мо­ва), на­мет­нув­ши се ин­тер­на­ци­о­нал­ној филм­ској сце­ни на 65. Сан Се­ба­сти­јан фе­сти­ва­лу ода­кле је, за­хва­љу­ју­ћи на­гра­ди Фе­де­о­ре, и сти­гла пре­по­ру­ка за Глав­ни так­ми­чар­ски про­грам 46. Фе­ста, чи­ји је и по­бед­ник. Ала­ми­јев „Шар­мер” осво­јио
Култура
02.03.2018 у 22:00
„По­литикина” награ­да „Ми­лутин Чо­лић” Ко­сти Ри­сти­ћу
46. ФЕСТ Мла­ди сце­на­ри­ста и ре­ди­тељ Ко­ста Ри­стић, аутор де­би­тант­ског ду­го­ме­тра­жног игра­ног фил­ма „Бан­ди­ти у по­тра­зи за ма­мом“, јед­но­гла­сном од­лу­ком жи­ри­ја у чи­јем су ра­ду уче­ство­ва­ли ре­ди­те­љи Го­ран Па­ска­ље­вић и Бо­јан Ву­ле­тић, и филм­ски кри­ти­чар – пот­пи­сни­ца ових ре­до­ва, осво­јио је „По­ли­ти­ки­ну“ на­гра­ду „Ми­лу­тин Чо­лић“ за нај­бо­љи срп­ски филм на 46. Фе­сту. Ње­гов фи­ни ма­ли филм до­ку­мен­тар­но-игра­не струк­ту­ре, не­где на тра­гу фил­мо­ва Же­ли­ми­ра Жил­ни­ка, на спон­тан а убе­дљив на­чин при­ча при­чу са ди­рект­ном ве­зом са на­шом ствар­но­шћу. При­чу чи­ји су ју­на­ци на­пу­ште­на и од­ба­че­на ром­ска де­ца са бе­о­град­ских ули­ца, од чи­јег при­су­ства че­сто окре­ће­мо гла­ву. У обра­зло­же­њу
Култура
01.03.2018 у 22:00
Филм­ска Евро­па палих анђе­ла
46. ФЕСТ За­хва­љу­ју­ћи про­гра­му „Фо­кус Евро­па” на бе­о­град­ски Фест се по­но­во вра­ћа ста­ри зна­нац – грч­ки ре­ди­тељ, сце­на­ри­ста и про­ду­цент Ва­си­лис Ма­зо­ме­нос. На Фе­сту 1996. и 1997. го­ди­не при­ка­зи­ва­ни су ње­го­ви пр­ви фил­мо­ви (оба ани­ми­ра­но-екс­пе­ри­мен­тал­ни), а он сам, у не­дав­ном раз­го­во­ру за „По­ли­ти­ку“, овим по­во­дом је из­ја­вио: „Ви ни­сте ни све­сни ко­ли­ко сте ми при­ка­зи­ва­њем фил­мо­ва на Фе­сту по­мо­гли и то баш то­ком тих рат­них го­ди­на ко­је су за вас би­ле ве­о­ма те­шке. Ср­би су ме као ауто­ра от­кри­ли и учи­ни­ли да по­ста­нем ме­ђу­на­род­но при­знат. Ср­би­ја за­то ни­је за ме­не са­мо бли­ска зе­мља, ја је осе­ћам и во­лим као сво­ју дру­гу ку­ћу...”.  Ма­зо­ме­нос, аутор ани­ми­ра­них,
Култура
27.02.2018 у 22:00
Игра, форма и човек
Да ли у свом но­вом фил­му „Ага­пе” хр­ват­ски ре­ди­тељ Бран­ко Шмит го­во­ри о хо­мо­фо­би­ји или пе­до­фи­ли­ји? Ово пи­та­ње по­ста­вље­но је на про­шло­го­ди­шњем Пул­ском фе­сти­ва­лу на ко­јем је филм имао свет­ску пре­ми­је­ру, а са овим пи­та­њем су­о­чи­ће се ве­че­рас и Фе­сто­ва пу­бли­ка у Са­ва цен­тру. Нај­тач­ни­ји од­го­вор на ово пи­та­ње мо­гао би да гла­си – све за­ви­си из ког угла гле­да­лац по­сма­тра ства­ри и у че­му се, евен­ту­ал­но, ви­ше пре­по­зна­је. У сва­ком слу­ча­ју Шми­тов филм чи­ји на­слов су­ге­ри­ше сим­бол уни­вер­зал­не (хри­шћан­ске) љу­ба­ви до­ступ­не сви­ма, је­сте јед­на фи­но (не­у­вре­дљи­во) пла­си­ра­на про­во­ка­ци­ја. И спрам ка­то­лич­ке цр­кве, чи­је све­ште­ни­ке све че­шће оп­ту­жу­ју за пе­до­фи­ли­ју и спрам хр­ват­ског
Култура
26.02.2018 у 22:00
Шарена и различита филмска сцена
Пр­ви ви­кенд бе­о­град­ског Фе­ста до­нео је на глав­ну фе­сти­вал­ску сце­ну (Са­ва цен­тар) ја­ке „игра­че“, фил­мо­ве ко­ји су по­пут „3 бил­бор­да...“, „Lady Bird“ (бу­ба­ма­ра), „Ква­дра­та“ или „Скри­ве­не љу­ба­ви“ осво­ји­ли но­ми­на­ци­је за ово­го­ди­шњег Оска­ра. На тој глав­ној сце­ни ви­ђен је и пр­ви од пет до­ма­ћих фил­мо­ва ко­ји се ове го­ди­не так­ми­че у се­лек­ци­ји Срп­ски филм. Са фил­мом „Едер­ле­зи рај­зинг“ („Eder­le­si Ri­sing“), уз­бу­дљи­вом на­уч­но­фан­та­стич­ном при­чом чи­ја се рад­ња до­га­ђа у све­ми­ру у бли­ској бу­дућ­но­сти, у фор­ми ду­го­ме­тра­жног игра­ног фил­ма де­би­ту­је ре­ди­тељ Ла­зар Бо­дро­жа (1983), ко­ји је до са­да већ сни­мио је­дан успе­шни ин­тер­ак­тив­ни филм и је­дан на­гра­ђи­ва­ни крат­ки филм. Сце­на­рио за Бо­дро­жин
Почетна / Дубравка Лакић
21.10.2019 у 23:03
Плава трпеза новинарки „Облакодера”
21.10.2019 у 22:49
Концерт за треће доба
21.10.2019 у 22:44
Вучић: Плашим се међународних конференција о КиМ
21.10.2019 у 22:33
Стоји саобраћај код Ушћа, „Кар гоу”: Одузимају нам возило
21.10.2019 у 22:20
Позив из Хага и за бившег члана ОВК Азема Суљу
21.10.2019 у 22:15
Улице Атине пуне смећа због штрајка ђубретара
Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља