уторак, 19.01.2021.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,23	117,93	117,58
	96,92	97,5	97,21
	108,77	109,43	109,1

Аутор: Дубравка Лакић

Култура

31.03.2019 у 21:00

Живот у зачараном лимбу

Стојан је младић који живи и ради у Београду и чини се да води сасвим обичан живот. Он је главни јунак изврсног получасовног документарног филма „Једини” Николе Полића, Лозничанина родом а апсолвента на катедри за филмску и телевизијску режију на Факултету драмских уметности у Београду. У Полићевом опусу већ су се нашли и награђивани филмови : „Невидљиве” снимљен када је имао свега 17 година, „Зид”, „Кинооператер 2063”, „Могу сам”, а сада и филм „Једини” који је светску премијеру имао на прошлогодишњем Сарајевском фестивалу. На 66. Мартовском фестивалу, где се такмичи у оквиру документарних филмова до 50 минута

Култура

28.03.2019 у 20:00

Дуг и узбудљив живот београдске „Олимпије”

Ближио се 13. јун 1957. године и тада је један београдски клинац из Косовске улице стрпљиво завртао последње шрафове на гланц новим столицама, у сјајном здању које се отварало у центру Београда, са наменом да буде нешто попут париске „Олимпије” – храм уметности, културе и свих важнијих догађања у тадашњој СФРЈ. Тај дечко из Косовске је Бранко Марушић, касније веома добро познат као Чутура, један од првих рок музичара на југословенском тлу. С њим почиње и с њим се завршава 75-минутни документарни филм „Сведок једног времена” Игора М. Тохоља, о шест деценија дугом историјату Дворане Дома синдиката у Београду, који ће премијеру у оквиру 66. Мартовског фестивала имати сутра у 15 часова у Дому омладине. Овај истраживачки сложен и протагонистима-сведоцима веома богат филм (више од 30

Култура

27.03.2019 у 20:00

Одлучни занесењак и дискретна хероина

Ново, 66. издање популарног Мартовског фестивала свечано почиње вечерас у 19 часова у великој дворани Дома омладине у Београду церемонијом доделе Награде за животно дело Бојани Андрић, драматургу, сценаристи, историчару телевизије и публицисти, ауторки култне истраживачке телевизијске емисије „Трезор” која се већ деценијама емитује на Радио-телевизији Србије. Награда Андрићевој додељује се према одлуци Одбора ове филмске манифестације који ради у саставу: Андреја Младеновић, председник, Наташа Дамњановић, Ненад Поповић, Ива Племић Дивјак и Василије Никитовић, као и уметничке директорке 66. Мартовског фестивала Соње Ђекић. У образложењу одлуке између осталог се каже: „Богатство које лежи у нашим најдуговечнијим радијским, телевизијским, филмским и новинским архивама сабира многе деценије,

Култура

23.03.2019 у 08:30

Сведен и пречишћен пут до срца

Све је у тим плавим, изражајним очима глумице Снежане Богдановић. Сва промена стања, сва устрепталост и сва мука, и навикнутост на одбијање у потрази за истином, и чврста решеност на неодустајање и сав могући притисак лика Ане који она тумачи у свом пуном глумачком погону, носећи тако на својим леђима и највећи део терета филма „Шавови” Мирослава Терзића. На начин, врло сличан Шарлоти Ремплинг у филму „Хана” Андрее Палаора. Снежанина Ана одиграна је и најсличније могуће једном лику из наше стварности. Лику београдске кројачице Дринке Радоњић, једне од више од 500 мајки – жртви сада већ надалеко познате афере крађе беба из породилишта, која још увек нема епилог. На Дринкиној животној причи, у највећем делу је и заснован овај Терзићев филм за који је сценарио написала

Култура

16.03.2019 у 13:20

Псовачка канонада

Када филм почне псовкама дође ми одмах да побегнем из биоскопског мрака. Још када канонада псовки изађе из уста слатке девојчице тинејџерског узраста, и то у уводној сцени телефонског разговора са рођеном мајком, порив за бекством постаје још већи. Али не за бекством од стварности на коју се овде алудира, немам проблем са тим да се са свим њеним девијацијама суочим, већ за бекством од омладинског филма „Режи” према сценарију Драгана Николића и у режији Косте Ђорђевића, у којем је тема вршњачког насиља остала само на нивоу задатог сценаристичког оквира. Без уверљиве разраде и без важног закључка. Без јаке критике и могуће поуке. Да, у нашој стварности и девојчице несанкционисано псују, понашају се мушкобањасто, туку се и „висе” са дечацима из краја који се по том свом гету углавном

Култура

09.03.2019 у 14:40

Добар, лош и зао

Та јужноиталијанска мафијашка „хоботница” толико је чврсто увукла локално становништво у свој стисак корупције, криминала, сиромаштва, запуштености, да је тај оком невидљиви а снажни стисак могао да се тумачи чак као урођено, нормално стање у свакодневици свих ликова у филму „Догман” Матеа Гаронеа. Могао, да није оних сцена људске доброте оличене у Марчеловом односу према псима и ћерки и унутар скромног дома. Поменути Марчело (Марчело Фонте, награђен канском „Палмом“ и „Европским оскаром“) главни је јунак овог Гаронеовог филма у којем атмосфера, окружење и односи међу (искључиво мушким) ликовима повремено подсећају на Леонеове „шпагети вестерне” створене, рецимо, у некој врсти постапокалиптичне ере. Још један добар филм из Гаронеове кухиње у којој је својевремено „скрчкана” и

Култура

04.03.2019 у 10:52

Тријумф филма Горана Радовановића

Дугометражни документарни филм „Случај Макавејев или процес у биоскопској сали” Горана Радовановића најбољи је филм домаћег такмичарског програма према одлуци жирија, којим је председавао кинески филмски експерт Јао Ванг, али и овогодишњи добитник „Политикине” награде „Милутин Чолић”. У образложењу жирија „Политикине” филмске награде, у чијем су раду учествовали Горан Радаковић, глумац и продуцент, Коста Ристић, сценариста и редитељ, и потписница ових редова, као критичар у нашем листу, каже се: „Док шездесетосмашка еуфорија још траје, у биоскопском мраку састају се представници радничке класе и интелигенције да расправљају о једном уметничком делу са страшћу која нас подсећа зашто наш мали народ и култура имају такав утицај у модерној светској историји. Аутор је један

Култура

03.03.2019 у 23:30

Тоталитаризам економске врсте

Славни грчки редитељ и натурализовани Француз Константин Коста Гаврас (рођен у Атини 1933. од мајке Гркиње и оца Руса), аутор филмова какви су „Зед”, „Опсадно стање”, „Хана К.”, „Нестали”, „Музичка кутија”, „Амен”, „Капитал”, недавно је у Севиљи, на 31. церемонији доделе „европских оскара” из руку, Вима Вендерса примио награду ЕФА Европске академије за филм за свеукупно стваралаштво. Овај неуморни аутор ангажованих филмова о угњетавању, политичком милитантизму и историјским странпутицама, незаобилазни је део филмске историје, али и историје београдског Феста, на којем је 1974. године био више домаћин него само гост. И управо се тај Фест памти по томе што је конференција за новинаре Косте Гавраса била најпосећенија икада на нашем фестивалу. И Грчка и Француска су његове домовине,

Култура

02.03.2019 у 17:57

Фестивали су сигурна кућа за филм

Више од 50 сати снимљеног материјала истанчаним редитељским поступком и прецизним монтажним резовима Кустуричиног верног сарадника Светолика Миће Зајца сведено је на 76 минута узбудљивог, истовремено и дирљивог филма „Ел Пепе, један узвишени живот” Емира Кустурице, који је на београдском Фесту имао и своју српску премијеру. Филм о Пепеу Мухики, бившем уругвајском председнику, пун је живота и радости живљења у малим стварима. Филмска поема о човеку који је своју младост проводио по затворима као политички затвореник, герилски револуционар (Кустурица је ту вешто и сликовито укомпоновао и три минута инсерата из филма Косте Гавраса „Опсадно стање”), а који је успео да у живот спроведе своје политичке и људске снове. Живећи увек скромно. Чак ни од 2010. до 2015. није напуштао своју фарму

Култура

28.02.2019 у 12:00

Спокој у природи, немир у души

Гост овогодишњег Феста је стари знанац, аргентински сценариста, редитељ и продуцент Пабло Траперо, аутор филмова: „Мондо груа”, „Лавља јазбина”, „Лешинар и бели слон”, „Клан”, добро познатим нашој публици и награђиваним на великим светским фестивалима. Траперо је синоћ лично присуствовао српској премијери свог најновијег филма „Спокој”, у којем главне улоге сестара Еугеније и Мие тумаче Мартина Гусман (Траперова супруга) и Беренис Бежо коју је управо рад на овом филму поново вратио у родну Аргентину. И док се свет у његовом претходном филму „Клан” може назвати патријархатом, за њега се у „Спокоју” може рећи да је чист матријархат. А тај свет је исти – немила и до краја неосветљена аргентинска прошлост, период војне диктатуре о чему Пабло Траперо говори у овом интервјуу за

Претходна Следећа

Почетна / Дубравка Лакић

19.01.2021 у 23:00

Тесном већином изгласано поверење италијанском премијеру

19.01.2021 у 22:44

Трамп у опроштајном говору жели успех Бајдену

19.01.2021 у 22:15

Кандидат за посланика косовске Скупштине добио позив Специјалног суда у Хагу

19.01.2021 у 22:11

Ухапшен амерички војник због плана да дигне у ваздух Меморијални центар у Њујорку

19.01.2021 у 22:00

Пандемија је суштински променила тржиште рада

19.01.2021 у 22:00

Повећана штедња у време короне