понедељак, 20.01.2020.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,2	117,91	117,56
	105,25	105,88	105,57
	109,02	109,67	109,35

ПРЕТРАГА

ЛАТИНИЦА

Последња измена 23:28

Аутор: Дубравка Лакић

Култура

29.08.2019 у 21:00

Микрокосмос породице и космос неизвесности

Лидо, Венеција – Породични микрокосмос, односи између родитеља и деце, између унутарпородичних генерација, као и односи породице и спољашњег света чине стваралачки веома плодно тле филмског имагинаријума славног и вољеног јапанског редитеља Хироказа Коре Еде, којем је синоћ припала част да филмом „Истина” свечано започне 76. Венецијански фестивал. Захваљујући том остварењу црвеним тепихом испред сале Гранде на Лиду прошетале су се две француске филмске диве различитих генерација, али велике глумачке снаге – Катрин Денев и Жилијет Бинош, које у овом првом иностраном Коре Едином филму играју мајку и ћерку и тако и први пут деле истоветно велико филмско платно. Коре Еда је свој први излет у „непознато” начинио у Француској на француском језику. У Паризу, у кући легендарне, а сада и

Култура

28.08.2019 у 15:59

Јапанац, Катрин и Жилијет за фестивалски почетак

Лидо, Венеција – „Истином”, својим првим иностраним филмом у каријери, снимљеним на француском језику и у француској продукцији с глумицама Катрин Денев, Жилијет Бинош и Итаном Хоуком, славног јапанског аутора Хироказу Коре Еда, свечано ће вечерас почети 76. Венецијански фестивал, на којем ће се до 7. септембра увече догађати још многа изненађења. Коре Един филм је само један од 21 филм који се ове године такмичи за „Златни лав” и један од 150 сасвим нових филмова који ће се у разним програмима (уведен је и још један такмичарски – „Сконфини”) приказивати у бројним дворанама на Лиду као и у самој Венецији. На овогодишњој венецијанској филмској Мостри култном шпанском редитељу Педру Алмодовару свечано ће бити уручен „Златни лав” за свеукупну каријеру. Оно што је ове године промакло

Култура

15.08.2019 у 21:00

Тарантино нам је дао прави роман о нашим ликовима

Постоји ли бољи женски сан од онога да у исто време пред собом имаш два тренутно највећа холивудска лепотана, велике звезде, али и велике глумце – Леонарда Дикаприја и Бреда Пита? Е, па, и тај сам женски сан досањала захваљујући, заправо, Квентину Тарантину и његовом филму „Било једном у Холивуду”, који је ова два глумца први пут спојио на великом платну и тако ми омогућио велики повод за сусрет с њима. После светске премијере у Кану, у хотелу „Карлтон”, на унапред заказани ексклузивни интервју за „Политику” (омогућен напорима „Con filma”, званичног заступника „Сони пикчерс ентертејмента” за Балкан) Леонардо и Бред су стигли заједно, ушавши кроз велика апартманска врата, и читав тај простор обасјали звезданом светлошћу и срдачним осмехом.

Култура

14.08.2019 у 22:55

Желео сам да дам шансу Шерон Тејт

После светске премијере на 72. Канском фестивалу и недавног уласка у америчке биоскопе „Било једном у Холивуду”, најновији филм култног холивудског редитеља Квентина Тарантина, у београдском Синеплексу „Ушће”, вечерас је имао и званичну балканску премијеру, а од четвртка ће се наћи и у свим биоскопима Србије. Ово је Тарантинов девети осветнички филм у каријери. Прича о избледелој телевизијској звезди (Леонардо Дикаприо), која се појављује у вестерн серијама, о пријатељству с дублером каскадером (Бред Пит) и о Холивуду 1969. године. О једној од најдраматичнијих година у „фабрици снова”, па и у целој Америци, када се наивност и невиност деце цвећа преко ноћи претворила у крвави сатанистички пир Чарлса Менсона и његових следбеника

Култура

24.06.2019 у 20:30

Уметност и живот руку подруку

У Чилеу, када излази, сунце мора прво да се попне на брда, на зидове и врхове пре него што стигне до последњег камена Кордиљера. У мојој земљи Кордиљери су свуда, али је за чилеанске држављане то непозната територија. Пошто сам отишао на чилеански север, да бих снимио „Носталгију за светлошћу”, и на југ, за „Дугме од седефа”, осетио сам се спремним да снимим чилеанску кичму – Кордиљере, да истражим те мистерије, моћна открића чилеанске прошлости и садашње историје. Овако о свом најновијем дугометражном документарном филму „Кордиљери снова”, виђеном недавно у Кану (специјална пројекција), где му припала и награда „Златно око”, говори легендарни чилеански аутор Патрицио Гузман, који је после насилног свргавања Аљендеа од стране војне хунте и током крваве диктатуре генерала

Култура

08.06.2019 у 12:28

Оживљени сликарски опус хуманизма и трагике

Ко је главни јунак дугометражног документарног филма „Линија живота” што се ових дана приказује у српским биоскопима? Човек који је уз ознаку „повратак непожељан” постао само број 106621 у Маутхаузену, у који је тада тај заточеник логора на Бањици, студент прве године београдске Ликовне академије, илегалац и припадник Ваљевског партизанског одреда стигао у јесен 1944. Човек који је брзо спознао значење есесовске игре прстом – надесно је значило живот, а налево смрт уз „циклон Б” – и преживео све страхоте Маутхаузена и Ебензеа. Не толико захваљујући срећи, јер срећа није реч која може да опише оно што му се тамо догађало, већ пре свега зато што је виђене злочине уз све ризике истрајно тајно цртао угљеном на комадима папира, кријући цртеже у поду логорске бараке и старој боци

Култура

02.06.2019 у 23:30

Без филма мој живот нема смисла

Кан – Један од убедљиво најбољих филмова на 72. Канском фестивалу без сумње је био саморефлектујући филм „Бол и слава” култног шпанског аутора и двоструког „оскаровца” Педра Алмодовара (1949). Поново је остао без „Златне палме”, али је жири имао слуха да награди глумца Антонија Бандераса за улогу Алмодоваровог алтер ега – редитеља Салвадора Маљу, главног јунака у овом филму. Историја односа Кана и Алмодовара је дугачка, он је овде боравио први пут још 1982. с „Лавиринтом страсти”, касније и с филмом „Жене на ивици нервног слома”

Култура

31.05.2019 у 19:00

Цео свет као Палестина

Кан – Један од највећих и најгласнијих аплауза на 72. Канском фестивалу добио је филм „То мора бити рај” палестинског сценаристе, редитеља и глумца Елије Сулејмана. Приказан у самој фестивалској завршници Сулејманов филм је обрадовао и критичаре и чланове званичног жирија. Прво му је критичарски жири Фипресци уручио своју награду за најбољи филм фестивала, да би му само који сат касније у великом Театру Лимијер била уручена и Специјална награда главног жирија. Елија Сулејман (Назарет, 1960), аутор у Венецији и Кану (ово му је било треће такмичење на Канском фестивалу) награђиваних филмова попут: „Хроника нестајања”, „Сајбер Палестинац”, „Божанска интервенција” и „7 дана у Хавани” (као један од аутора), био је пре неку годину и у Србији, као гост Емира Кустурице на Кустендорф фестивалу.

Култура

29.05.2019 у 21:00

Дечја вера у идеал чистоте

Кан – На Канском фестивалу су се ове године Жан-Пјер и Лик Дарден такмичили осми пут и то са својим једанаестим дугометражним филмом у каријери – са „Младим Ахмедом”, за који су једногласном одлуком жирија поново освојили „палму” за најбољу режију. За ове белгијске филмске ауторе, припаднике елитног клуба двоструких освајача канске „Златне палме” („Розета” и „Дете”) и других канских одличја (за сценарио, два пута за режију и за глумца у филму „Син”), један од европских филозофа је својевремено рекао да они својим документарним методом истрајно чине „кинематографију отпора” глобалистичком друштву, стварајући филмове у којима не доминирају над стварношћу, већ нуде ствари какве јесу, без наметања. Тако је и у случају „Младог Ахмеда” (откупљен за приказивање у Србији), у којем Дарденови

Култура

27.05.2019 у 20:00

Побуна против модерног капитализма

72. КАН Кан – За „Паразит”, свој седми дугометражни играни филм у каријери, јужнокорејски редитељ Бонг Јо Хо освојио је „Златну палму” 72. Канског фестивала и уписао се у историју филмских славодобитника. Аутор филмова које познаје и публика у Србији, међу којима су „Пси који лају не уједају” (2000), сада већ култни „Успомене на убиство” (2003), „Домаћин” (2006), „Мајка” (2009), „Сноwпиерцер” (2013) и „Ојка” (2017), који је радио за „Нетфликс”, у разговору за „Политику” после премијере „Паразита” имао је само једну молбу – да се гледаоцима унапред не открива тачан садржај филма како им се не би покварио доживљај гледања у биоскопу. Како је његов филм откупљен за приказивање у Србији, у овом интервјуу остали су само они делови разговора који репрезентују суштину, а не и детаље из

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Дубравка Лакић

19.01.2020 у 23:30

Договорена реконструкција ВМА од пода до плафона

19.01.2020 у 23:30

Мање представки из Србије у Стразбуру

19.01.2020 у 23:30

Српски извоз без Срба

19.01.2020 у 22:02

У више градова Црне Горе и данас литије и молебани

19.01.2020 у 21:55

У Атини убијена два припадника шкаљарског клана

19.01.2020 у 21:45

Оптичка револуција Ван Ајка ускоро у Генту

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation