понедељак, 18.01.2021.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,23	117,93	117,58
	96,54	97,12	96,83
	108,59	109,24	108,91

Аутор: Дубравка Лакић

Култура

30.01.2020 у 22:20

Нови поглед на Годаров „Социјализам”

Још су жива сећања на бродолом и потонуће масивног луксузног брода за крстарење „Коста Конкордије” 2012. године, на 32 жртве и кукавичко понашање капетана брода. Само три године пре ове трагедије брод „Коста Конкордија” је са својим салонима, кабинама, терасама био велика сценографија за ненаративно-експериментални троделни филм звани „Филм социјализам” легендарног редитеља, сценаристе, критичара Жан-Лик Годара, једног од најизразитијих представника француског „Новог таласа”. Великом Годару Француска кинотека у Паризу, она иста пред којом је 1968. током студентских протеста и сам галамио, приредила је велику ретроспективу (од 8. јануара до 1. марта) чији је саставни део и један неуобичајен филм о филму, сведочанство са снимања „Филм социјализама”, али и сведочанство катастрофе брода на

Култура

24.01.2020 у 22:00

Урањање у дневне рутине кинеских радника и газда

Чак четири српска филма видеће ових дана публика популарног филмског фестивала у Ротердаму. Уз документарно-играни „Случај Макавејев или процес у биоскопској сали” Горана Радовановића који је у Ротердам стигао по фестивалском позиву, у Србији већ награђеног играног филма „Мој јутарњи смех” Марка Ђорђевића и такође већ награђеног документарца „Окупирани биоскоп” Сенке Докмановић, на овом фестивалу светском премијером у програму „Светла будућност” вечерас ће праву почаст доживети дугометражни документарни филм Младена Ковачевића „Срећан Божић, Јиву”. У продукцији Иве Племић, а у сарадњи са копродуцентима из Шведске, Француске, Немачке, Белгије и Катара, Ковачевић је уз доприносе сниматеља Марка Миловановића и монтажерке Јелене Максимовић снимио необичан и неуобичајен филм о свакодневици

Култура

20.01.2020 у 21:00

Поетско ходочашће по земљи номада

Пуне, Индија – У свету који се креће ка тоталној механизацији људског живота снимила сам двочасовни филм „Кући ходајући” у жељи да истражим питање брзине и напретка, предложим начин успоравања, пронађем синхронизацију са садашњим тренутком и да се запитам постоји ли други начин поновног учлањења у првобитни импулс да се буде човек? Тихим и мирним гласом овако говори Раџула Шах – индијска песникиња, редитељка, визуелна уметница и предавач (одрасла у држави Мадја Прадеш), са којом је задовољство било делити одговорну дужност члана званичног жирија управо завршеног 18. Пуне филмског фестивала.

Култура

14.01.2020 у 22:00

Бајка о размаженом олигарховом сину

Још на том лепом, „бебастом” лицу, и у погледу, има трагова младалачке чедности и неке унутрашње чистоте што га „офирају” у оним кључним тренуцима када би требало да изгледа опасно, опако или зло. Говорим о Милошу Биковићу. Филмском лепотану. Нашем глумцу са ореолом филмске звезде и у Србији и у Русији. Он за разлику од неких других филмских лепотана, рецимо (плавооких) Делона или Бреда Пита, без обзира на то какву улогу да игра, увек изгледа као добар дечко (што без сумње и јесте). Као неко без личног или глумачким тренинзима стеченог „уличног искуства”, толико понекад неопходног на великом филмском платну. Но, године, глумачко и животно сазревање Биковићу ће само ићи у корист... Сада га гледамо у руском филмском хиту „Слуга” Клима Шипенка. Као Гришу, размаженог јединца руског

Култура

13.01.2020 у 22:00

Празник покретних слика у индијском Оксфорду

Пуне, Индија- Под патронатом владе Махараштре у граду Пуне на висоравни Декан – осмом по величини у Индији и после Мумбаја другом у овој савезној држави, одржава се 18. Међународни филмски фестивал чији је оснивач и лидер легендарни Јабар Пател, редитељ и некада дугогодишњи челник овдашњег веома богатог Филмског архива. Фестивал је почео и протиче у знаку прославе 60. годишњице од установљења Махараштре као државе (1972) настале постепеном реорганизацијом територија и администрације после стицања независности Индије 1947. године. Публику, филмске ауторе и чланове међународног жирија лично су поздравили министар за медицину, културу и образовање Амит Виласрао Дешмук и градоначелник Пунеа Мурлидар Мохол исказујући своју пуну подршку и фестивалу и развоју кинематографије у овој

Култура

03.01.2020 у 11:40

У равнотежи унутрашњих анђела и демона

Спонтана, природна, прелепа и мила, бескрајно талентована француска и светска глумица Жилијет Бинош (1964) својој колекцији освојених награда у децембру 2019. придодала је и „европског оскара” – награду Европске академије за филм за „Европско достигнуће у светском филму”. У ексклузивном разговору за „Политику” у берлинском хотелу Софител на Кудаму, Жилијет је значај оваквог признања прокоментарисала питањем: „Шта је то достигнуће и шта у мом случају та реч значи?”. Одмах је на њега понудила и одговор: „Tо је нешто што увек расте, садашњост је мени важна. Идеја о томе да смо нешто постигли, достигли, везанија је за прошлост...” Благословена је, каже, редитељима и продуцентима са којима је радила и стварала и са којима може да подели тај осећај почаствованости важним европским

Култура

16.12.2019 у 22:00

Виртуозно „одсвирана” брачна „етида”

Попут неке од најлепших клавирских етида, милозвучно, по дубини и сетно, тече, развија се и завршава филм „Ајвар” Ане Марије Роси. И није ова њена „етида“ у служби техничког савладавања или увежбавања, у овом случају филмско-редитељских умећа. Росијева је „Ајвар, иначе њен деби у форми дугог метра, „одсвирала” виртуозно, поставивши лествицу високо – међу филмско-уметничка дела. Ана Марија Роси је биоскопској и фестивалској публици подарила стилски високо култивисани филм, доказавши и показавши (и младим и старијим колегама) како је жанр интимне (мело)драме и даље привлачан и пожељан на великом филмском платну. Наравно, уколико се овом жанру приступи без калкулација, срчано, искрено и са умећем. Баш овако како нам је Росијева показала да може бити. У

Култура

10.12.2019 у 22:00

Драги Британци, не одлазите

Берлин – Каква је била 32. додела „европских оскара” – годишњих награда Европске академије за филм? Превише британска, англосаксонска, рекли би неки. Судећи по чињеници да је чак у осам категорија – укључујући ту и оне за најбољи филм и најбољег редитеља чак и најбољу комедију (?) награде ЕФА освојио британско-ирско-амерички филм „Омиљена” Јоргоса Лантимоса – порука из Берлина била је и више него јасна: „Драги Британци маните брегзит, не одлазите, останите с нама у нашој европској филмској породици!” Да је читава ова ствар са овогодишњом церемонијом попримила чак и трагикомичне ноте сведочи и чињеница да се у Берлину нису појавили, а нису се никаквом снимљеном поруком обратили ни продуценти овог филма ни сам Јоргос Лантимос ни награђена глумица Оливија Колман. С британске стране

Култура

08.12.2019 у 20:00

Као стршљен који јури и убада

32. ЕФА Берлин – За пола века професионалне каријере више од седамдесет филмова. Овако интензиван, енергичан и динамичан филмски живот можда би значио превише за неког другог, али не и за легендарног немачког филмског, позоришног и оперског редитеља, сценаристу и глумца, песника и писца Вернера Херцога Стипетића (рођен у Минхену 1942. године, од оца Дитриха Херцога и мајке Елизабете Стипетић), који је са 16 година режирао свој први филм, још 1962. основао и сопствену продуцентску кућу, снимио до сада више од 70 филмова и женио три пута. На свечаној церемонији доделе „европских оскара”, синоћ у Берлину, Херцогу је уручена награда за животно дело од стране Европске академије за филм, за коју он каже да „ласка, али га је истовремено одвукла од лосанђелеског монтажног стола за којим се

Култура

05.12.2019 у 13:20

Помало смешан, помало тужан филм пастелних боја

У здању Југословенске кинотеке вечерас у 19.30 биће приказана рестаурирана и дигитализована копија филма „Нешто између” Срђана Карановића. После „Мириса пољског цвећа” и „Петријиног венца” ово је већ трећи Карановићев филм отргнут од могућности нагризања зуба времена захваљујући пројекту „Vip Кинотека”. Ова Карановићева мелодрама снимљена је 1982. године у продукцији „Центар филма”, као прича о Американки, новинарки, која је стигла у Београд и на тој размеђи између Истока и Запада се упустила у оно што се зове љубавни троугао. Још су жива сећања на београдску премијеру тог филма за који су сценарио писали Срђан Карановић, Мирослав Мариновић и Ендру Хортон, а улоге тумачили Карис Хофман (њена тада прва улога), Драган Николић, Предраг Мики Манојловић (као и Рената Улмански, Соња Савић,

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Дубравка Лакић

17.01.2021 у 23:31

Др Јанковић: Нема опуштања барем до лета

17.01.2021 у 22:55

Сећања на ужичке ђаконије из 19. века

17.01.2021 у 21:45

Српска ће одустати од 9. јануара када САД одустану од 4. јула

17.01.2021 у 21:20

Од претераног величања до бездушног скрнављења

17.01.2021 у 21:00

„Драги наши” послали за петину мање пара

17.01.2021 у 20:57

Ухапшен осумњичени за убиство Србина у Филаделфији