Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117,98	118,69	118,34
104,48	105,11	104,8
103,76	104,38	104,07

Култура

10.03.2018 у 22:00

Година угушена сузавцем, преломљена пендреком

Солун – Не, није та година била тек тако угушена сузавцем и преломљена пендрецима. Ту 1968. појели су капиталистички и ратнохушкачки скакавци, уништивши и последњи траг наде да свет може да буде и лепши и бољи и праведнији и мирнији. На ову и овакву „јеретичку” помисао нагнали су филмови у програму „68 изван 68” с којим 20. Солун Док. фестивал обележава пола века од те по много чему преломне тачке 20. века, од те године, која је постала и остала синоним за грађанску побуну, борбу за промене широм света и симбол инспирације и наде. Од Мајског устанка у Паризу, преко Прашког пролећа и наших „јунских превирања”, бунта јапанских фармера и америчких „Пантера”, па све тамо до октобарског мексичког масакра.

Култура

08.03.2018 у 22:00

Уметница немирног ока

Солун – Француска редитељка, сценаристкиња, документариста, фотограф, продуцент и монтажер – легендарна Ањес Варда, пред крај прошле године снимила је нови дугометражни документарни филм – „Лица села“ („Visages Villages“). И ништа то не би било толико чудно да Ањес Варда ове године не пуни 90 лета (Брисел, мај 1928) и да овај њен филм није толико полетан и енергичан, попут филмова из њених најмлађих дана. Неуморна „кума француског Новог таласа” не престаје да одушевљава. О томе да је у дворани Олимпион на солунском Аристотеловом тргу својом видео-поруком дигла публику на ноге да и не говорим. Јер, Ањесин отац је био Грк, рођен у Солуну, и таква се ствар не заборавља. Неће се заборавити ни почаст коју је Ањес Варди у свом 20. издању приредио Солунски фестивал

Култура

04.03.2018 у 22:00

Потрага за достојанством у животу

Људи се плаше онога што је страно и што не разумеју и овај страх од непознатог је нешто са чим смо се играли приликом писања сценарија – изјавио је још јесенас за „Политику” дански редитељ иранског порекла Милад Алами, који је заједно са Ингеборг Топсе написао причу победничког филма „Шармер”. Овим филмом Алами је као редитељ дебитовао у форми дугометражног играног филма (иначе је аутор неколико награђиваних кратких и документарних филмова), наметнувши се интернационалној филмској сцени на 65. Сан Себастијан фестивалу одакле је, захваљујући награди Федеоре, и стигла препорука за Главни такмичарски програм 46. Феста, чији је и победник. Аламијев „Шармер” освојио

Култура

02.03.2018 у 22:00

„Политикина” награда „Милутин Чолић” Кости Ристићу

46. ФЕСТ Млади сценариста и редитељ Коста Ристић, аутор дебитантског дугометражног играног филма „Бандити у потрази за мамом“, једногласном одлуком жирија у чијем су раду учествовали редитељи Горан Паскаљевић и Бојан Вулетић, и филмски критичар – потписница ових редова, освојио је „Политикину“ награду „Милутин Чолић“ за најбољи српски филм на 46. Фесту. Његов фини мали филм документарно-игране структуре, негде на трагу филмова Желимира Жилника, на спонтан а убедљив начин прича причу са директном везом са нашом стварношћу. Причу чији су јунаци напуштена и одбачена ромска деца са београдских улица, од чијег присуства често окрећемо главу. У образложењу

Култура

01.03.2018 у 22:00

Филмска Европа палих анђела

46. ФЕСТ Захваљујући програму „Фокус Европа” на београдски Фест се поново враћа стари знанац – грчки редитељ, сценариста и продуцент Василис Мазоменос. На Фесту 1996. и 1997. године приказивани су његови први филмови (оба анимирано-експериментални), а он сам, у недавном разговору за „Политику“, овим поводом је изјавио: „Ви нисте ни свесни колико сте ми приказивањем филмова на Фесту помогли и то баш током тих ратних година које су за вас биле веома тешке. Срби су ме као аутора открили и учинили да постанем међународно признат. Србија зато није за мене само блиска земља, ја је осећам и волим као своју другу кућу...”. Мазоменос, аутор анимираних,

Култура

27.02.2018 у 22:00

Игра, форма и човек

Да ли у свом новом филму „Агапе” хрватски редитељ Бранко Шмит говори о хомофобији или педофилији? Ово питање постављено је на прошлогодишњем Пулском фестивалу на којем је филм имао светску премијеру, а са овим питањем суочиће се вечерас и Фестова публика у Сава центру. Најтачнији одговор на ово питање могао би да гласи – све зависи из ког угла гледалац посматра ствари и у чему се, евентуално, више препознаје. У сваком случају Шмитов филм чији наслов сугерише симбол универзалне (хришћанске) љубави доступне свима, јесте једна фино (неувредљиво) пласирана провокација. И спрам католичке цркве, чије свештенике све чешће оптужују за педофилију и спрам хрватског

Култура

26.02.2018 у 22:00

Шарена и различита филмска сцена

Први викенд београдског Феста донео је на главну фестивалску сцену (Сава центар) јаке „играче“, филмове који су попут „3 билборда...“, „Lady Bird“ (бубамара), „Квадрата“ или „Скривене љубави“ освојили номинације за овогодишњег Оскара. На тој главној сцени виђен је и први од пет домаћих филмова који се ове године такмиче у селекцији Српски филм. Са филмом „Едерлези рајзинг“ („Ederlesi Rising“), узбудљивом научнофантастичном причом чија се радња догађа у свемиру у блиској будућности, у форми дугометражног играног филма дебитује редитељ Лазар Бодрожа (1983), који је до сада већ снимио један успешни интерактивни филм и један награђивани кратки филм. Сценарио за Бодрожин

Култура

25.02.2018 у 22:00

Бајка о неуспешном људском бићу

68. БЕРЛИНАЛЕ Берлин – Догодило се ове године да је неколико најбољих филмова на Берлиналу било приказано у самом почетку и на самом крају. Оно што је било виђено у фестивалској средини већ се заборавило. У завршници је главни жири и пронашао своја два главна лауреата. Добитницу „Златног медведа” за филм „Не додируј ме”, Румунку Адину Пинтилије, и добитницу „Сребрног медведа – Велике награде жирија” за филм „Лице”, Пољакињу Малгоржату Шумовску. Победа жена у Берлину. Малгоржатин филм „Лице”, баш као што су то били и њени награђивани филмови „У име...” , „Она” и „Тело”, биће одмах приказан на београдском Фесту, 4. марта у Сава центру у оквиру програма „Фокус Европа”. Биће то прилика да се и наша публика сада упозна с њеном причом о Јацеку, младићу који воли хеви-метал, своју

Култура

24.02.2018 у 20:53

Два „Златна медведа“ румунском филму

Берлин - Жири 68. Берлинала којим је председавао немачки редитељ Том Тиквер одлучио је да „Златни медвед“ припадне румунској редитељки Адини Пинтилије за њен дебитантски, уметнички храбар и готово експерименталан филм „Не додируј ме“, који је био приказан у самој фестивалској завршници. Одлуци главног жирија придружила се и одлука жирија за доделу „Младог Златног медведа“ за најбољи деби. И овај жири је своју награду уручио управо Пинтилијеовој (није у сродству са легендарним Луцијаном Пинтилијеом), тако да се догодило да после много година одсуства румунског филма у главном програму Берлинала ова кинематографија сада може двоструко да слави. „Сребрни медвед - Велика награда жирија“ припала је, у Берлину већ више пута награђиваној, пољској редитељки Малгоржати Шумовској

Култура

24.02.2018 у 22:00

Загонетка с два лица

Берлин – Француска филмска дива Изабел Ипер и редитељ Беноа Жако имају дугу историју сарадње и међусобног поштовања који датирају још од 1981. и филма „Крила голубице”. С филмом „Ева”, мистериозним и сензуалним трилером рађеним у оквиру обележавања Галимарове „Црне серије”, према роману британског писца Џејмса Хедлија Чејса из 1945. године, заједно су се сада представили у главном такмичарском програму 68. Берлинала. О томе какав је филм у којем Иперова поново доминира, сада у улози жене која је преко дана узорна супруга, а ноћу проститутка у контакту с младим писцем Бертраном (Гаспар Улијел), процениће ускоро и београдска публика јер ће се „Ева” 3. и 4. марта приказати и на 46. Фесту у оквиру програма Гала. Изабел Ипер у овом интервју за „Политику” – који је вођен у салону култног хотела

Пријавите се на нашу маилинг листу