Издања Читуље
accessibility-tools
четвртак, 24.01.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
 
ПРЕТРАГА
ЛАТИНИЦА
0°C Snow
Београд
Последња измена 23:30

Аутор: Дубравка Лакић

Култура
10.03.2018 у 22:00
Година угушена сузавцем, преломљена пендреком
Солун – Не, није та година била тек тако угушена сузавцем и преломљена пендрецима. Ту 1968. појели су капиталистички и ратнохушкачки скакавци, уништивши и последњи траг наде да свет може да буде и лепши и бољи и праведнији и мирнији. На ову и овакву „јеретичку” помисао нагнали су филмови у програму „68 изван 68” с којим 20. Солун Док. фестивал обележава пола века од те по много чему преломне тачке 20. века, од те године, која је постала и остала синоним за грађанску побуну, борбу за промене широм света и симбол инспирације и наде. Од Мајског устанка у Паризу, преко Прашког пролећа и наших „јунских превирања”, бунта јапанских фармера и америчких „Пантера”, па све тамо до октобарског мексичког масакра.
Култура
08.03.2018 у 22:00
Уметница немирног ока
​Солун – Француска редитељка, сценаристкиња, документариста, фотограф, продуцент и монтажер – легендарна Ањес Варда, пред крај прошле године снимила је нови дугометражни документарни филм – „Лица села“ („Visages Villages“). И ништа то не би било толико чудно да Ањес Варда ове године не пуни 90 лета (Брисел, мај 1928) и да овај њен филм није толико полетан и енергичан, попут филмова из њених најмлађих дана. Неуморна „кума француског Новог таласа” не престаје да одушевљава. О томе да је у дворани Олимпион на солунском Аристотеловом тргу својом видео-поруком дигла публику на ноге да и не говорим. Јер, Ањесин отац је био Грк, рођен у Солуну, и таква се ствар не заборавља. Неће се заборавити ни почаст коју је Ањес Варди у свом 20. издању приредио Солунски фестивал
Култура
04.03.2018 у 22:00
Потрага за достојанством у животу
Љу­ди се пла­ше оно­га што је стра­но и што не раз­у­ме­ју и овај страх од не­по­зна­тог је не­што са чим смо се игра­ли при­ли­ком пи­са­ња сце­на­ри­ја – из­ја­вио је још је­се­нас за „По­ли­ти­ку” дан­ски ре­ди­тељ иран­ског по­ре­кла Ми­лад Ала­ми, ко­ји је за­јед­но са Ин­ге­борг Топ­се на­пи­сао при­чу по­бед­нич­ког фил­ма „Шар­мер”. Овим фил­мом Ала­ми је као ре­ди­тељ де­би­то­вао у фор­ми ду­го­ме­тра­жног игра­ног фил­ма (ина­че је аутор не­ко­ли­ко на­гра­ђи­ва­них крат­ких  и до­ку­мен­тар­них фил­мо­ва), на­мет­нув­ши се ин­тер­на­ци­о­нал­ној филм­ској сце­ни на 65. Сан Се­ба­сти­јан фе­сти­ва­лу ода­кле је, за­хва­љу­ју­ћи на­гра­ди Фе­де­о­ре, и сти­гла пре­по­ру­ка за Глав­ни так­ми­чар­ски про­грам 46. Фе­ста, чи­ји је и по­бед­ник. Ала­ми­јев „Шар­мер” осво­јио
Култура
02.03.2018 у 22:00
„По­литикина” награ­да „Ми­лутин Чо­лић” Ко­сти Ри­сти­ћу
46. ФЕСТ Мла­ди сце­на­ри­ста и ре­ди­тељ Ко­ста Ри­стић, аутор де­би­тант­ског ду­го­ме­тра­жног игра­ног фил­ма „Бан­ди­ти у по­тра­зи за ма­мом“, јед­но­гла­сном од­лу­ком жи­ри­ја у чи­јем су ра­ду уче­ство­ва­ли ре­ди­те­љи Го­ран Па­ска­ље­вић и Бо­јан Ву­ле­тић, и филм­ски кри­ти­чар – пот­пи­сни­ца ових ре­до­ва, осво­јио је „По­ли­ти­ки­ну“ на­гра­ду „Ми­лу­тин Чо­лић“ за нај­бо­љи срп­ски филм на 46. Фе­сту. Ње­гов фи­ни ма­ли филм до­ку­мен­тар­но-игра­не струк­ту­ре, не­где на тра­гу фил­мо­ва Же­ли­ми­ра Жил­ни­ка, на спон­тан а убе­дљив на­чин при­ча при­чу са ди­рект­ном ве­зом са на­шом ствар­но­шћу. При­чу чи­ји су ју­на­ци на­пу­ште­на и од­ба­че­на ром­ска де­ца са бе­о­град­ских ули­ца, од чи­јег при­су­ства че­сто окре­ће­мо гла­ву. У обра­зло­же­њу
Култура
01.03.2018 у 22:00
Филм­ска Евро­па палих анђе­ла
46. ФЕСТ За­хва­љу­ју­ћи про­гра­му „Фо­кус Евро­па” на бе­о­град­ски Фест се по­но­во вра­ћа ста­ри зна­нац – грч­ки ре­ди­тељ, сце­на­ри­ста и про­ду­цент Ва­си­лис Ма­зо­ме­нос. На Фе­сту 1996. и 1997. го­ди­не при­ка­зи­ва­ни су ње­го­ви пр­ви фил­мо­ви (оба ани­ми­ра­но-екс­пе­ри­мен­тал­ни), а он сам, у не­дав­ном раз­го­во­ру за „По­ли­ти­ку“, овим по­во­дом је из­ја­вио: „Ви ни­сте ни све­сни ко­ли­ко сте ми при­ка­зи­ва­њем фил­мо­ва на Фе­сту по­мо­гли и то баш то­ком тих рат­них го­ди­на ко­је су за вас би­ле ве­о­ма те­шке. Ср­би су ме као ауто­ра от­кри­ли и учи­ни­ли да по­ста­нем ме­ђу­на­род­но при­знат. Ср­би­ја за­то ни­је за ме­не са­мо бли­ска зе­мља, ја је осе­ћам и во­лим као сво­ју дру­гу ку­ћу...”.  Ма­зо­ме­нос, аутор ани­ми­ра­них,
Култура
27.02.2018 у 22:00
Игра, форма и човек
Да ли у свом но­вом фил­му „Ага­пе” хр­ват­ски ре­ди­тељ Бран­ко Шмит го­во­ри о хо­мо­фо­би­ји или пе­до­фи­ли­ји? Ово пи­та­ње по­ста­вље­но је на про­шло­го­ди­шњем Пул­ском фе­сти­ва­лу на ко­јем је филм имао свет­ску пре­ми­је­ру, а са овим пи­та­њем су­о­чи­ће се ве­че­рас и Фе­сто­ва пу­бли­ка у Са­ва цен­тру. Нај­тач­ни­ји од­го­вор на ово пи­та­ње мо­гао би да гла­си – све за­ви­си из ког угла гле­да­лац по­сма­тра ства­ри и у че­му се, евен­ту­ал­но, ви­ше пре­по­зна­је. У сва­ком слу­ча­ју Шми­тов филм чи­ји на­слов су­ге­ри­ше сим­бол уни­вер­зал­не (хри­шћан­ске) љу­ба­ви до­ступ­не сви­ма, је­сте јед­на фи­но (не­у­вре­дљи­во) пла­си­ра­на про­во­ка­ци­ја. И спрам ка­то­лич­ке цр­кве, чи­је све­ште­ни­ке све че­шће оп­ту­жу­ју за пе­до­фи­ли­ју и спрам хр­ват­ског
Култура
26.02.2018 у 22:00
Шарена и различита филмска сцена
Пр­ви ви­кенд бе­о­град­ског Фе­ста до­нео је на глав­ну фе­сти­вал­ску сце­ну (Са­ва цен­тар) ја­ке „игра­че“, фил­мо­ве ко­ји су по­пут „3 бил­бор­да...“, „Lady Bird“ (бу­ба­ма­ра), „Ква­дра­та“ или „Скри­ве­не љу­ба­ви“ осво­ји­ли но­ми­на­ци­је за ово­го­ди­шњег Оска­ра. На тој глав­ној сце­ни ви­ђен је и пр­ви од пет до­ма­ћих фил­мо­ва ко­ји се ове го­ди­не так­ми­че у се­лек­ци­ји Срп­ски филм. Са фил­мом „Едер­ле­зи рај­зинг“ („Eder­le­si Ri­sing“), уз­бу­дљи­вом на­уч­но­фан­та­стич­ном при­чом чи­ја се рад­ња до­га­ђа у све­ми­ру у бли­ској бу­дућ­но­сти, у фор­ми ду­го­ме­тра­жног игра­ног фил­ма де­би­ту­је ре­ди­тељ Ла­зар Бо­дро­жа (1983), ко­ји је до са­да већ сни­мио је­дан успе­шни ин­тер­ак­тив­ни филм и је­дан на­гра­ђи­ва­ни крат­ки филм. Сце­на­рио за Бо­дро­жин
Култура
25.02.2018 у 22:00
Бајка о неуспешном људском бићу
68. БЕРЛИНАЛЕ ​Берлин – Догодило се ове године да је неколико најбољих филмова на Берлиналу било приказано у самом почетку и на самом крају. Оно што је било виђено у фестивалској средини већ се заборавило. У завршници је главни жири и пронашао своја два главна лауреата. Добитницу „Златног медведа” за филм „Не додируј ме”, Румунку Адину Пинтилије, и добитницу „Сребрног медведа – Велике награде жирија” за филм „Лице”, Пољакињу Малгоржату Шумовску. Победа жена у Берлину. Малгоржатин филм „Лице”, баш као што су то били и њени награђивани филмови „У име...” , „Она” и „Тело”, биће одмах приказан на београдском Фесту, 4. марта у Сава центру у оквиру програма „Фокус Европа”. Биће то прилика да се и наша публика сада упозна с њеном причом о Јацеку, младићу који воли хеви-метал, своју
Култура
24.02.2018 у 20:53
Два „Златна медведа“ румунском филму
  Берлин - Жири 68. Берлинала којим је председавао немачки редитељ Том Тиквер одлучио је да „Златни медвед“ припадне румунској редитељки Адини Пинтилије за њен дебитантски, уметнички храбар и готово експерименталан филм „Не додируј ме“, који је био приказан у самој фестивалској завршници. Одлуци главног жирија придружила се и одлука жирија за доделу „Младог Златног медведа“ за најбољи деби. И овај жири је своју награду уручио управо Пинтилијеовој (није у сродству са легендарним Луцијаном Пинтилијеом), тако да се догодило да после много година одсуства румунског филма у главном програму Берлинала ова кинематографија сада може двоструко да слави.  „Сребрни медвед - Велика награда жирија“ припала је, у Берлину већ више пута награђиваној, пољској редитељки Малгоржати Шумовској
Култура
24.02.2018 у 22:00
Загонетка с два лица
Берлин – Француска филмска дива Изабел Ипер и редитељ Беноа Жако имају дугу историју сарадње и међусобног поштовања који датирају још од 1981. и филма „Крила голубице”. С филмом „Ева”, мистериозним и сензуалним трилером рађеним у оквиру обележавања Галимарове „Црне серије”, према роману британског писца Џејмса Хедлија Чејса из 1945. године, заједно су се сада представили у главном такмичарском програму 68. Берлинала. О томе какав је филм у којем Иперова поново доминира, сада у улози жене која је преко дана узорна супруга, а ноћу проститутка у контакту с младим писцем Бертраном (Гаспар Улијел), процениће ускоро и београдска публика јер ће се „Ева” 3. и 4. марта приказати и на 46. Фесту у оквиру програма Гала. Изабел Ипер у овом интервју за „Политику” – који је вођен у салону култног хотела
Почетна / Дубравка Лакић
23.01.2019 у 23:44
Уметничко кроћење метала
23.01.2019 у 23:33
Концерт поводом кинеске Нове године
23.01.2019 у 23:30
Стоматолошки факултет добио најмодернији скенер
23.01.2019 у 23:30
Каква је будућност смедеревског „Хестила”
23.01.2019 у 23:30
Кокаин, адвокати, сведоци и заједнички непријатељи
23.01.2019 у 23:23
У Француској ускоро листа „Жутих прслука” за изборе за Европски парламент
Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља